Крштење погружавањем
Pitanje vezano za krštenje pogruženjem. Naime ja razumem da zbog ikonomije, snishođenja a to je i po kanonima da je krštenje oblivanjem validno ali samo u slučaju nužde. Razumem ako je neko star ili se teško kreće može da ima problem da putuje daleko, ali ako je neko mlad i zdrav zaista ne vidim problem posebno zato što prevoz ide svuda danas da ode i da se krsti pogruženjem ako je nekršten. Da li znate neke manastire u okolini Beograda ili bilo gde u Srbiji gde pouzdano krste pogruženjem?
✟ Помаже Бог. Најпре једна важна напомена: у православном предању нормалан и пуни облик крштења јесте трократно погружење у воду у име Оца и Сина и Светога Духа. То је древна пракса Цркве и идеал коме треба тежити. Међутим, у Српској православној цркви крштења извршена поливањем се у пракси признају као важећа када су обављена од канонског свештеника са правилном формулом крштења.
Што се тиче конкретних места где се данас поуздано крштава погружењем, ту је тешко дати апсолутну гаранцију, јер то често зависи од свештеника, величине крстионице и конкретне ситуације. Зато је најбоље да се директно позове манастир и пита пре доласка. У Београду - манастир Ваведење, у околини Београда: манастир Пресвете Богородице Тројеручице (Рипањ, под Авалом), Павловац (Кораћица код Младеновца), манастир Рајиновац (код Гроцке).
Шире по Србији, где постоје веће манастирске заједнице и где се често могу наћи услови за погружење, вреди се распитати у манастирима Рукумија, Лешје, Суково, Манасија, Крушедол и остали манастири на Фрушкој гори (Велика Ремета и Крушедол).
Добро је желети да се крштење обави на најпотпунији и најпредањскији начин. Међутим, постоји опасност да се пажња са суштине – живота у Цркви, покајања, Литургије, исповести и Причешћа – пребаци искључиво на питање спољашње исправности обреда.
Парохијска црква је природно место црквеног живота већине верника. Манастири имају своју важну улогу, али они нису замена за парохију. Верник се не спасава тиме што је пронашао „посебан манастир“, него тиме што живи у Христу и у заједници Цркве.
Такође је важно нагласити да благодат Светога Духа не зависи од тога да ли се Тајна врши у великом граду, селу или манастиру. Ако канонски рукоположени свештеник, са благословом свог епископа, савршава Свету Тајну онако како Црква прописује и допушта, онда није на вернику да сумња у дејство благодати. У супротном бисмо непрестано доводили у питање не само крштења него и венчања, исповести, па чак и Литургије.
Ако се крштава одрасла особа, много важније од места и начина крштавања јесте да пре крштења оствари однос са својим парохијским свештеником. Да се упозна са основним питањима наше вере. Да научи напамет Символ вере и Оче наш. У древна времена Цркве, на које се позивате, било је неопходно пре уласка у Цкву проћи кроз период Катихезе. Оглашени се и данас спомињу на Литургији, у она времена морали су да напусте литургију када свештеник каже
Оглашени изађите. Ово напомињемо због осталих читалаца а верујемо да Вам је ово познато.
Свако добро од Господа.
прикажи мање
