Православље

Питања и одговори

Честа питања и одговори:
1. Да ли се пости тог и тог дана. Одговор се налази у Календару и првилу поста
2. Како се правилно крстимо

☞ Питања и одговори хронолошки
☞ Питања и одговори азбучно по наслову

Ваше поруке и наши одговори

НОВО пре 3 дана 14.08.2026

☞ Пост на своју руку и како прићи свештенику

Помаже Бог, имам питање у вези исхране током поста. Имам 19 година и почела сам редовно да постим прошле године све постове. Али с обзиром да сам природно јако мршава тешко ми је да постим све дане који су без уља и рибе на води поготово Васкршњи пост али сам издржала и изгурала међутим доста сам килаже изгубила, како би било најбоље да ... прикажи више

♥ Бог помогао! Пост на своју руку то није пост. То је начин исхране који сте сами себи преписали. Пост је послушање које својевољно прихватамо. Да бисмо га прихватили, мора да га од свештеника или духвника добијемо.

Приђете свом парохијском свештенику и реците му: "Оче треба ми ваша помоћ". Сачекате да вам одговори. Питаће вам о чему се ради. Одмах признајте да сте погрешили и да сте постили на своју руку. И да вам је тешко и да сте изгубили доста килограма (да сте поситли како би вам свештеник одредио не бисте изгубили те килограме). И немојте да се ваш контак са свештеником заврши на томе.

Друга, исправнија могућност, коју препоручујемо, је први следећи термин за исповест. Имате шта да исповедите, а то је како сте исхраном, мислећи да је то пост, себи муку направили. прикажи мање

НОВО пре 5 дана 12.08.2026

Припрема испита

Pomaze Bog. 1. sam godina srednje skole i pao sam na popravni ispit u avgustu, mnogo se plasim da li cu proci i ne znam sta da radim da li je u redu zatraziti pomoc od Boga ili je to neka vrsta greha ili se to ne radi,meni je to trenutno jedina nada i imam osecaj da mi samo bog moze ovde pomoci.

✟ Бог помогао! Прво, дубоко удахн... прикажи више

✟ Бог помогао! Прво, дубоко удахни. Потпуно је нормално да осећаш страх, али поправни испит није крај света. Прва година средње школе је период великог прилагођавања и сви ми смо кроз то пролазили, па успешно завршили школу. Што се твог питања тиче: никако није грех тражити помоћ од Бога у оваквој ситуацији. Напротив, Богу се и обраћамо када нам је тешко. Искрена молитва ће ти помоћи да умириш тај велики страх који осећаш и да добијеш унутрашњи мир. Бог нам даје снагу, разум и фокус, али ми морамо да уложимо свој труд.

Пре него што седнеш за књигу, помоли се Богу да ти да концентрацију и да те ослободи страха. Паузе у учењу такође искористи да се умириш. Немој покушавати да учиш ствари напамет, јер то ствара додатну конфузију. Подели градиво на мање делове за сваки дан. Ако је у питању предмет који ти не иде (математика, физика, језици), немој да се мучиш сам. Одмах контактирај другаре из разреда којима то иде, погледај објашњења на интернету или замоли породицу да ти помогне око приватних часова. Надмао се да имаш довољно времена да савладаш градимо. Оно прилагођено твојим годинама. Ослони се на Бога, али засуци рукаве. прикажи мање

НОВО пре 8 дана 09.08.2026

Да ли ићи на службе у манастир а не у цркву

Помаже Бог. Недавно сам чуо за манастир Светог Никите Ремезијанског који није далеко од мог града, па сам пожелео да редовно идем тамо на Литургије. Пошто о њему ништа нисам знао, читао сам неке чланке о томе да он припада РПЕ у егзилу. Сада сам у дилеми и размишљам да ли је уопште исправно и благословено придружити се тој црквеној заједници, у... прикажи више

✟ Бог помогао. Манастир Светог Никите Ремезијанског у егзилу је српски православни манастир по традицији и верском опредељењу својих монахиња, али није у канонском јединству са званичном Српском православном црквом. Назив у егзилу је заједница задржала за себе после сукоба епископа Артемија са руководством Српске православне цркве.

Господ нам је дао слободу избора. На вама је да изаберете којој ћете заједници припасти. Пре одлуке упитајте се зашто бисте одлазили из свог града. У вашем граду сигурно постоји црква и много је практичније да припадате њој и да будете у заједниц са вашим суграђанима. Ово је порука не само вама него свима који предност дају службама у манастирима а не у својој парохијској цркви. прикажи мање

НОВО пре 12 дана 05.08.2026

Правило поста

Помаже Бог!

Занима ме да ли је наша Црква установила ово правило поста које се налази на вашем сајту? И занима ме да ли када је пост на води, храна треба да се узима само двапут дневно? Да ли грешимо ако имамо доручак, ручак, вечеру и ако поједемо неко воће између?

✟ Бог помотао! Календар на нашем сајту је манастирски типик и м... прикажи више

НОВО пре 16 дана 01.08.2026

Иконе и њихово поштовање

Pomaze Bog,

Mozete li samo prokomentarisati tumacenje Bozije zapovjesti “Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доље на земљи, или у води испод земље” neki teolozi tumace da se ovo odnosi na ikone tj da ne treba da imamo ikone i da im se klanjamo (rezani lik na drvetu), da li su to u pitanju sekte i kako pravoslavni hrisca... прикажи више

✟ Бог вам помогао!

Такво тумачење углавном долази од протестантских заједница (разних деноминација и секти). Они понављају стару јерес иконоборства, која је у Православној цркви коначно побеђена на Седмом васељенском сабору још 787. године.

Забрана идола, а не слика: Ова заповест забрањује прављење идола (лажних богова, телета, паганских божанстава) и њихово обожавање. Да Бог није против сваке слике, показује то што је сам у Старом завету заповедио Мојсију да направи златне херувиме (анђеле) на Ковчегу завета, као и да извезе њихове ликове на завесама храма.
Тајна Оваплоћења: У Старом завету Бог је био невидљив и зато се није смео приказивати. Међутим, у Новом завету, Бог се оваплотио – постао је човек (Исус Христос). Пошто је Бог узео видљиво, материјално тело и живео међу нама, ми сада можемо и смемо да Га сликамо. Иза негирање икона се крије негирање да је Бог заиста постао човек од крви и меса.
Поштовање, а не обожавање: Православни се не моле дрвету и бојама. Како је то објаснио Свети Василије Велики: "Част указана икони прелази на прволик". Дакле, када целивамо икону, ми исказујемо поштовање (целив) Христу или светитељу који је на њој приказан. Ми поштујемо иконе, а клањамо се и обожавамо искључиво Богу.

Иконе нису идоли које обожавамо, већ "Јеванђеље у бојама", прозор у духовни свет и сведочанство да је Бог заиста дошао на земљу у људском телу.

прикажи мање

НОВО пре 23 дана 25.07.2026

Како нас Исус Христос спасава?

Pomaže Bog! Molim Vas pitanje da mi razjasnite, kada se kaže da je Gospod I.H.došao da nas spase, da li se to odnosi na to da nas nauči kako da živimo da bismo spasli duše? Da li nas On još nekako spašava? Buni me kako nas on iskupljuje svojim stradanjem? Kako svojim stradanjem čisti naše grehove? Čitanjem Svetog Pisma imam utisak da su ljudi s.zaveta iznov... прикажи више

✟ Бог вам помогао!

Господ Исус Христос није дошао само да буде наш учитељ и да нам покаже како да живимо. Да је тако, Нови завет би био само још једна књига правила. Његово спасење је много дубље и суштинскије.

Ево како нас спашава и шта значи Његово страдање:

- Победа над смрћу: Главни проблем човечанства после пада није био само грех, већ смрт. Својим распећем Христос силази у смрт, а Својим Васкрсењем је уништава изнутра. Он нам тиме дарује вечни живот, што ниједан закон или правило не би могли да учине.

- Исцељење људске природе: Узимајући људско тело (оплођењем), Господ је сјединио људску и божанску природу. Он је "поправио" оно што је Адам покварио, омогућивши нам да се кроз Њега сјединимо са Богом.

- Искупљење и очишћење: Његово страдање је савршена Жртва љубави. Он безгрешан добровољно узима на себе последице - нашег греха, чиме премошћује провалију између Бога и човека.

- Давање Благодати: Захваљујући Његовом спасоносном делу, нама је дат Дух Свети (кроз Свету Тајну крштења и причешћа). У Старом завету људи су се ослањали на сопствену снагу и зато су падали. У Новом завету ми добијамо стварну, божанску енергију (благодат) која нам даје снагу да се мењамо.

Значи Христос нас не спашава само тако што нам даје упутство за живот, већ тако што нам даје Сам себе и нови Живот, побеђујући смрт и ђавола уместо нас. прикажи мање

НОВО пре 24 дана 24.07.2026

Скамењено срце и стид од испосвести

Помаже Бог, годинама се трудим да живим хришћански (постим, молим се ујутро и навече, идем на литургије) али као да ми је срце скамењено и не осећам никакву благодат, можда чак ни љубав генерално. Такође, годинама ме мучи грех блуда и кад западнем у ову фазу безосећајности лако падам у грех.

Са парохијским свештеником немам храбрости да причам о том... прикажи више

✟ Бог помогао!

Стање окамењеног срца и духовне сувоће је познато искушење кроз које пролазе многи хришћани. Када благодат привидно одступи, воља слаби, што непријатељ користи да те убаци у старе грехове и очајање. Господ ипак види ваш труд.

Није у реду да одте код свештеника који вас не познаје. То би била неискереност према свом духовнику. Битно је да имате добар однос и континуутет са својим духовником, да би он пратио ваш развој. То је битно да би могао павилно да вас саветује. Смисао исповести је духовно исцељење, а стид не треба да вас паралише и држи у греху.

Не одустајте од молитве и не губите наду! прикажи мање

пре 24 дана 24.07.2026

Помаже Бог, годинама се трудим да живим хришћански (постим, молим се ујутро и навече, идем на литургије) али као да ми је срце скамењено и не осећам никакву благодат, можда чак ни љубав генерално. Такође, годинама ме мучи грех блуда и кад западнем у ову фазу безосећајности лако падам у грех.\r\nСа парохијским свештеником немам храбрости да причам о томе, јер ме познаје, а познаје и моју породицу. ... прикажи више

пре 28 дана 20.07.2026

Причешћивање у грчкој или руској цркви

Pomaže Bog. Treba uskoro da idem u inostranstvo u većinski muslimansku državu gde nema naših srpskih crkvi ali postoje ruska i grčka crkva. Zanima me kako bi trebalo da postupim? Da li na liturgiji samo da priđem svetoj čaši i pričestim se kada i svi? Ili možda treba prvo da stupim u kontakt da se najavim ko sam i odakle sam pre nego što odem u ne... прикажи више

✟ Бог помогао. Ако сте крштени у православној цркви, живите црквеним животом и припремили сте се за Свето причешће по благослову свог духовника или свештеника, можете се причестити и у грчкој и у руској православној цркви. Српска, грчка и руска православна црква су у евхаристијском јединству, тако да нема препреке због националне припадности.

Ипак, у пракси је веома пожељно да се јавите свештенику пре Литургије, нарочито ако сте први пут у том храму. То није зато што сте странац, већ зато што различите парохије имају различиту праксу у погледу Причешћа. Најбоље би било да дођете 20–30 минута раније и кажете, на пример: „Помаже Бог, ја сам из Србије, из Српске Православне Цркве. Тренутно сам овде у посети и желео бих да се причестим на данашњој Литургији. Да ли је потребно још нешто?“

Свештеник ће вас питати оно што сматра потребним. У неким парохијама ће само пожелети добродошлицу, а у неким ће вас укратко питати да ли сте се исповедили, постили или имате благослов свог духовника.

Ако не говорите руски или грчки, довољно је и једноставно на енглеском:
"Hello, Father. I am Orthodox from the Serbian Orthodox Church. I would like to receive Holy Communion today, if you bless."

Имајте на уму и да се неке практичне ствари могу разликовати: редослед приступања Причешћу; начин на који се држи убрус испод браде; да ли се после Причешћа узима нафора или после литургије. Посматрајте како поступају верници и следите упутства послужитеља или свештеника.
прикажи мање

пре 31 дана 17.07.2026

Митарства

Koji je zvaničan i jasan stav Pravoslavne crkve u vezi sa mitarstvima?

✟ Православна црква нема догматски дефинисано учење о митарствима. То значи да веровање у митарства није догма у истом смислу као, на пример, вера у Свету Тројицу, Христово Васкрсење или Други долазак.

Ипак, тема није ни потпуно одбачена. Постоји дуга традиција у којој се митарства помињу, али се она тумаче са извесним опрезом.

Према појединим житијима светих, поукама светих отаца и богослужбеним текстовима, после смрти душа пролази кроз сусрет са демонима који је оптужују за различите грехе. Анђели је бране, а молитве Цркве помажу упокојеном. Тај пролаз се назива митарствима. Најпознатији опис налази се у Житију Светог Василија Новог, у виђењу блажене Теодоре.

Православна црква никада није донела саборску одлуку којом би прописала да сваки православни хришћанин мора да прихвати митарства онако како су описана у појединим житијима. Зато је погрешно рећи да су митарства обавезна догма али је такође погрешно тврдити да су она потпуно страна православном предању.

Различита мишљења постоје зато што извори нису исте природе. Митарства се највише ослањају на житије светих и списе светих отаца. Због тога многи богослови сматрају да описе не треба читати као географску карту онога што се дешава после смрти, већ као духовну слику суда савести и сусрета душе са последицама сопственог живота.

Многи свети оци их помињу или користе сличан језик, али не увек на исти начин. На пример, у делима Свети Јован Златоусти, Свети Кирило Александријски и Свети Игњатије Брјанчанинов налазе се текстови који говоре о демонским нападима после смрти. Међутим, нису сви оци оставили истоветне описе, нити су сви развијали ово учење на исти начин.

Православни приступ би био веровати да после смрти следи лични суд и да човек одговара за свој живот; прихватити да постоји духовна борба са палим духовима; поштовати предање које говори о митарствима, али не градити на њима страх или маштовите представе; усредсредити се на покајање, Свете тајне, молитву и дела љубави, јер је то оно чему Црква недвосмислено учи.
Другим речима, Црква нас не позива да размишљамо како тачно изгледа пут душе после смрти, већ да живимо тако да будемо спремни за сусрет са Христом.

То је и став који ћете наћи код многих савремених православних богослова: не треба ни одбацивати целокупно предање о митарствима као сујеверје, нити га претварати у детаљну, обавезујућу „мапу загробног живота". Центар православне вере није питање митарстава, већ Христова победа над смрћу, васкрсење и нада у вечни живот. прикажи мање

1 2 3 ... 46 Напред