Зашто праведници страдају
Pomaže Bog, u starom zavjetu stalno se provlači kako pravednika čuva Bog nikakvo zlo mu se neće desiti itd (pogotovo Solomonove priče itd), medjutim slušam neke naše pravoslavne sveštenike koji kažu ako ti sve ide dobro u životu da se zabrineš, jer kao trebamo imati iskušenja i nevolje u ovom životu onda je ruka Božija spuštena na nas itd. Zašto mi ako radimo na duhovnom planu, trudimo se da ugodimo Bogu i ljudima, treba da imamo neke nevolje? Da li su tu kontradiktorni stari i novi zavjet?
✟ Помаже Бог. На први поглед делује као да постоји контрадикција између Старог и Новог завета, али заправо се ради о различитим нагласцима, а не супротности.
Шта значи „Бог чува праведника“ у Старом завету? У књигама као што су Приче Соломонове често читамо: праведник ће напредовати, биће сачуван од зла, имаће мир и благослов. Tо није математичка формула (ако си добар = нема проблема) него општи духовни закон и смерница. И у Старом завету имамо примере: праведни Јов, цар Давид. Тако да ни Стари завет не учи да праведник нема страдања.
Ми данас живимо по Новом завету. Господ нам поручује: „У свету ћете имати невоље…“ и „Ако Мене гонише, и вас ће гонити. Овде се открива дубља истина:
страдање није знак да вас је Бог напустио — него често да сте на Његовом путу.
Зашто Бог допушта невоље праведнима? Свети оци (нпр. Николај Велимировић) објашњавају неколико разлога: Очишћење: Као злато у ватри — душа се чисти кроз искушења. Без борбе нема раста. Смирење: Да човек не помисли да је „сам од себе добар“. Учешће у Христовом путу: Христос је страдао и сви хришћани треба да иду тим путем.
Да ли треба да се забринемо ако је све добро?
Ово што свештеници кажу треба разумети правилно: добар живот не значи да те је Бог напустио. То значи да ако све иде лагодно, без борбе и без покајања постоји опасност од духовне успаваности. Бог не обећава живот без проблема — него смисао, заштиту и спасење кроз искушења.
Zašto mi ako radimo na duhovnom planu, trudimo se da ugodimo Bogu i ljudima, treba da imamo neke nevolje?
Ако се ми трудимо на духовном плану, угађамо Богу и људима, то не значи да немамо никакве проблеме, јер сам тај труд је велики напор, ако то радимо искрено и пожртвовано. Нема потребе да имамо додатне проблеме. Ако мислимо да је све у реду и сувише је мирно — то баш значи да нешто није у реду, можда ми само мислимо да се довољно трудимо а увек може још више да се даје (времена, пажње, материјалне помоћи). Не треба се уљуљкивати у неко лажно благостање јер неће дуго потрајати. Боље да сами кренемо у ревност и жртвовање за ближње него да чекамо искушење.
прикажи мање