☞ Исхрана и здравље

Помаже Бог!
Имам 15 година. Моје питање је у вези са исхраном. Да ли је у реду пратити модерне норме здраве исхране које предлажу 5 оброка дневно? Да ли је преједање ако једем, а нисам гладан, имајући у виду да сам веома мршав и сви ми говоре да једем више Да бих се угојио. Да ли нам може бити корисно читање књига о здравој исхрани?... прикажи више

☞ Исхрана и здравље

Помаже Бог!
Имам 15 година. Моје питање је у вези са исхраном. Да ли је у реду пратити модерне норме здраве исхране које предлажу 5 оброка дневно? Да ли је преједање ако једем, а нисам гладан, имајући у виду да сам веома мршав и сви ми говоре да једем више Да бих се угојио. Да ли нам може бити корисно читање књига о здравој исхрани?♥ Бог помогао. Брига о здрављу није супротна православном животу. Наше тело је Божији дар и позвани смо да га чувамо разумно и одговорно.

Ако си веома мршав и ако ти родитељи или лекари саветују да једеш више, није погрешно да имаш пет оброка дневно ако је то прилагођено твојем узрасту и потребама. Сам број оброка није питање греха, већ здравствених потреба. Преједање није одређено само количином хране, него односом према њој. Ако једеш умерено и по савету родитеља или стручњака како би правилно растао и развијао се, то није исто што и угађање стомаку. Намера је овде важна: циљ није наслада, него очување здравља.

Такође, може бити веома корисно читати књиге о здравој исхрани, под условом да су засноване на поузданим медицинским сазнањима и да не промовишу крајности или опсесију храном и изгледом. Хришћанин се труди да буде умерен – и у јелу и у бризи о телу.

Пошто имаш 15 година и још увек растеш, најбоље је да савете о исхрани ускладиш са родитељима и, ако је потребно, са педијатром или нутриционистом. Нека ти Господ подари здравље, мудрост и духовно расуђивање. прикажи мање

Световна књижевност

Помаже Бог!
Имам питање које ме мучи. Да ли бисмо ми, као оравославни хришћани смели да читамо световне романе и поезију или да их скроз одбацимо. Имам 15 година. Баш сам волео да читам, али откад сам почео да читам дела Светих Отаца питам се да ли треба сасвим одбацити све остале видове књижевности.

---

✟ Бог помогао млади бр... прикажи више

Световна књижевност

Помаже Бог!
Имам питање које ме мучи. Да ли бисмо ми, као оравославни хришћани смели да читамо световне романе и поезију или да их скроз одбацимо. Имам 15 година. Баш сам волео да читам, али откад сам почео да читам дела Светих Отаца питам се да ли треба сасвим одбацити све остале видове књижевности.

---

✟ Бог помогао млади брате у Христу. Лепо је што са 15 година волиш да читаш и што си почео да читаш дела Светих Отаца. То је велики благослов. Али не значи да због тога мораш потпуно да одбациш сваку световну књижевност.

Православна Црква не учи да је сва световна књижевност сама по себи штетна. Напротив, многа дела класичне књижевности говоре о људској души, савести, љубави, жртви, покајању, добру и злу. Такве књиге могу обогатити човека, развити расуђивање и помоћи му да боље разуме и себе и друге.

С друге стране, није свака књига корисна. Као што пазимо шта једемо, тако треба да пазимо и чиме хранимо свој ум и срце. Ако неко дело подстиче страсти, исмева веру, велича грех или човека удаљава од Бога, мудро је да га избегавамо.

Добро је да дела Светих Отаца буду темељ твог духовног живота, али нема потребе да се одрекнеш сваког романа или песме. Важно је да духовна литература буде оно што обликује твој поглед на свет, а да осталу књижевност читаш са расуђивањем.

Ако ниси сигуран за неку књигу, можеш се посаветовати са својим свештеником или вероучитељем. Нека ти читање увек буде на духовну и животну корист. прикажи мање

Младалачки греси и последице - православни поглед

Помаже Бог! Молим вас, можете ли да објасните православни приступ младалачким гресима, покајању и последицама, код крштених и некрштених, као и код оних који су крштени у зрелим годинама? Како се носити са стигмом околине, дигиталним подсјећањима (фото/видео) и судом у малим срединама који има значајан утицај на живот, и наставити исцје... прикажи више

Младалачки греси и последице - православни поглед

Помаже Бог! Молим вас, можете ли да објасните православни приступ младалачким гресима, покајању и последицама, код крштених и некрштених, као и код оних који су крштени у зрелим годинама? Како се носити са стигмом околине, дигиталним подсјећањима (фото/видео) и судом у малим срединама који има значајан утицај на живот, и наставити исцјељење?

---

✟ Бог помогао. Ово је дубоко и важно питање. Православно предање не пориче тежину греха, али још мање пориче силу Божије милости. Истовремено, оно прави разлику између опроштаја кривице и последица греха, које понекад остају и након искреног покајања.

Младалачки греси у православном погледу
Младост је време незрелости, неискуства, притиска окружења и честих падова. То не значи да грех престаје бити грех, али значи да Бог суди човеку са савршеним познавањем његовог срца, околности и духовне зрелости. Свети Оци често говоре да је Бог истовремено савршено праведан и савршено милостив. Покајање није само жаљење за прошлошћу, већ промена живота и окретање Христу.

Крштени и некрштени
Православна Црква учи да је Крштење ново рођење. Оно није само симбол, већ света Тајна у којој се човек сједињује са Христом. Онај који се крсти као одрастао, а искрено приступа Крштењу, добија опроштај свих грехова учињених пре Крштења. Зато се Крштење назива и просвећењем и духовним рођењем.

Онај који је крштен као дете, па касније падне у грех, враћа се Богу кроз Свету Тајну Исповести. Искрено покајање и исповест доносе опроштај грехова. У оба случаја Божија милост је стварна. Разлика је у самом путу повратка, а не у Божијој љубави према човеку.

Опроштај и последице
Ово је можда најтежи део. Човек може добити опроштај пред Богом, али неке последице могу остати: нарушени односи, изгубљено поверење, лош углед,
правне или материјалне последице, фотографије, снимци или дигитални трагови који подсећају на прошлост. То не значи да Бог није опростио. То значи да живимо у свету у коме сваки поступак оставља траг.

Свети Оци често користе поређење: када се посече дрво, пањ може још дуго остати, иако је само дрво уклоњено.

Стигма околине
Ово је једно од најтежих искушења, нарочито у малим срединама.
Људи често памте прошлост дуже него што памте садашњост. Али православни поглед није да човек заувек остане заробљен у ономе што је био.

Апостол Павле је некада гонио Цркву. Многи су се плашили да му поверују. Требало је времена да његова промена постане видљива. Није чудно ако људима треба времена да поверују да се неко променио. Није потребно живети тако да непрестано доказујемо свима своју прошлост или садашњост. Временом, истрајност често говори више од било каквог објашњења.

Дигитална прошлост
Данас је овај проблем много тежи него раније. Фотографије и снимци могу годинама да круже интернетом и друштвеним мрежама. То може бити болно, јер човек има утисак да га прошлост непрестано сустиже. Са хришћанске стране, важно је разликовати две ствари: оно што други могу да виде и оно што Бог види. Бог не гледа човека као замрзнуту фотографију из једног тренутка живота, него као биће које може да се покаје, промени и духовно обнови.

Ако је могуће, разумно је уклонити садржаје који шире саблазан или нарушавају достојанство. Ако није могуће, човек не треба да дозволи да му прошлост постане идентитет.

Суд мале средине
Мала средина уме да буде немилосрдна. Понекад људи годинама понављају приче које више немају никакве везе са стварним животом онога о коме говоре. Православни одговор није презир према људима, него стрпљење.
То не значи трпети неправду без икакве мере. Ако је неко изложен клевети или узнемиравању, сасвим је оправдано да се заштити на законит и миран начин.
Али у духовном смислу, не треба дозволити да туђи суд постане мерило сопствене вредности.

Како наставити исцељење?
Неколико ствари је од велике користи: редовна исповест, учешће у Литургији
молитва, читање Светог Писма, разговор са духовником, стрпљење према самом себи и прихватање да се поверење људи понекад обнавља споро. Највећи знак покајања није непрестано враћање на прошлост, већ истрајност у новом животу.

У православљу човек није дефинисан својим најгорим даном.
Грех је стварност. Покајање је стварност. Божији опроштај је стварност. И последице понекад јесу стварност. Али последња реч не припада ни греху, ни стигми, ни људском суду, већ Христу.

Ако се човек искрено каје, исповеда, труди се да живи по Јеванђељу и остаје у Цркви, онда његова прошлост више није његова коначна истина. Она постаје део сведочанства о томе шта Божија милост може да учини са људским животом.

Нека вам Господ дарује мир, истрајност и снагу да, без обзира на суд људи, корачате путем покајања и наде. „Ко је у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде“ (2. Кор. 5, 17). прикажи мање

Почетник у вери

Pomaže Bog,
Da li je dovoljno kao početnik u vjeri, da zamolim sveštenika da čitavu godinu postim srijedu i petak, ispovjedim se (ne kao na traci, nego iskreno i pravo), svake nedelje idem na liturgiju i pričešćujem se, redovno čitam Sveto Pismo i živim po njemu? Pa ako mi sveštenik da Blagoslov tako za ovu godinu, ili sledeću, a da u buduće predjem i počnem postiti i ... прикажи више

Почетник у вери

Pomaže Bog,
Da li je dovoljno kao početnik u vjeri, da zamolim sveštenika da čitavu godinu postim srijedu i petak, ispovjedim se (ne kao na traci, nego iskreno i pravo), svake nedelje idem na liturgiju i pričešćujem se, redovno čitam Sveto Pismo i živim po njemu? Pa ako mi sveštenik da Blagoslov tako za ovu godinu, ili sledeću, a da u buduće predjem i počnem postiti i čitave velike postove?
Hvala,
Srdačno

---

✟ Бог помогао. Оно што сте описали јесте веома добар и разуман почетак духовног живота. Многи свештеници управо тако саветују оне који тек почињу озбиљније да живе црквеним животом – да не узимају на себе више него што могу да понесу, већ да постепено напредују.

Најважније је да о томе отворено разговарате са својим свештеником или духовником. Ако вам он да благослов да током ове или наредне године најпре утврдите навику поста средом и петком, редовне молитве и одласка на Литургију, а да касније постепено уведете и вишедневне постове, сасвим је исправно да следите његов благослов.

У Православној Цркви циљ није да човек одмах преузме све подвиге, већ да у њима истраје. Боље је годинама верно држати оно што сте преузели, него започети превише па одустати.

Поред читања Светог Писма, добро да имате и свакодневно молитвено правило, макар и кратко, које ће вам свештеник благословити према вашим могућностима. Када се временом учврстите у вери, молитви и посту, природно ће доћи и време да, уз благослов, почнете да постите и све вишедневне постове.

Нека вам Господ подари снаге, смирења и истрајности на том путу. Надамо се да ће вам наш Православни подсетник бити од користи.

прикажи мање

Мешовити брак и причешћивање

Помаже Бог. Наш син је венчан у Православној цркви са женом Римокатоличке вере. Према речима свештеника, наводно није било потребно писати молбу и чекати на благослов Епископа, а она није \"морала\" прихватити Православ. Дете је уписано као Православно. Мислили смо да је и такав брак благословен. Управо сам слушала нашег свештеника који каже да мешовити бра... прикажи више

Мешовити брак и причешћивање

Помаже Бог. Наш син је венчан у Православној цркви са женом Римокатоличке вере. Према речима свештеника, наводно није било потребно писати молбу и чекати на благослов Епископа, а она није \"морала\" прихватити Православ. Дете је уписано као Православно. Мислили смо да је и такав брак благословен. Управо сам слушала нашег свештеника који каже да мешовити брак није Света Тајна и да се супружници не смеју причешћивати! Питам се да ли бар син сме? Да ли су наша деца у греху и како исправити грешке?

---

✟ Бог помогао. Ово је питање које зависи од конкретних околности и од праксе надлежне епархије, па је најважније да се за коначан одговор обратите свом парохијском свештенику или надлежном епископу.

У већини помесних православних цркава мешовити брак између православног и римокатолика може бити допуштен уз благослов надлежног црквеног ауторитета и под одређеним условима. Један од уобичајених услова јесте да се деца крсте и васпитавају у Православној цркви. Само по себи то што супруга римокатолик није прешла у Православље не значи нужно да је црквено венчање неважеће или неблагословено.

Постоје, међутим, различита тумачења и праксе у погледу причешћивања у мешовитим браковима. Православни супружник који живи црквеним животом, исповеда се и има благослов свог духовника, обично се не лишава Светог Причешћа само зато што је у канонски одобреном мешовитом браку. Са друге стране, неправославни супружник се не причешћује у Православној цркви јер Причешће претпоставља пуно јединство у вери.

Упитна је изјава свештеника који тврди да „мешовити брак није Света Тајна и да се супружници не смеју причешћивати“. Могуће је да је свештеник говорио о браковима који су склопљени без потребног благослова или супротно црквеним прописима, али без тачног контекста тешко је знати на шта је мислио.

Из онога што сте написали не може се закључити да су ваш син и снаха „у греху“ нити да су деца у неком посебном проблему. Ако је брак склопљен у Православној цркви од стране канонског свештеника, постоји основ да се претпостави да је поступано у складу са оним што је тада сматрано потребним. Ако постоји сумња да је неки административни или канонски корак пропуштен, то није нешто што сами треба да решавате, већ питање за надлежног свештеника и, ако је потребно, епископа. прикажи мање

Крштење погружавањем

Pitanje vezano za krštenje pogruženjem. Naime ja razumem da zbog ikonomije, snishođenja a to je i po kanonima da je krštenje oblivanjem validno ali samo u slučaju nužde. Razumem ako je neko star ili se teško kreće može da ima problem da putuje daleko, ali ako je neko mlad i zdrav zaista ne vidim problem posebno zato što prevoz ide svuda danas da ode i da se krsti p... прикажи више

Крштење погружавањем

Pitanje vezano za krštenje pogruženjem. Naime ja razumem da zbog ikonomije, snishođenja a to je i po kanonima da je krštenje oblivanjem validno ali samo u slučaju nužde. Razumem ako je neko star ili se teško kreće može da ima problem da putuje daleko, ali ako je neko mlad i zdrav zaista ne vidim problem posebno zato što prevoz ide svuda danas da ode i da se krsti pogruženjem ako je nekršten. Da li znate neke manastire u okolini Beograda ili bilo gde u Srbiji gde pouzdano krste pogruženjem?

---

✟ Помаже Бог. Најпре једна важна напомена: у православном предању нормалан и пуни облик крштења јесте трократно погружење у воду у име Оца и Сина и Светога Духа. То је древна пракса Цркве и идеал коме треба тежити. Међутим, у Српској православној цркви крштења извршена поливањем се у пракси признају као важећа када су обављена од канонског свештеника са правилном формулом крштења.

Што се тиче конкретних места где се данас поуздано крштава погружењем, ту је тешко дати апсолутну гаранцију, јер то често зависи од свештеника, величине крстионице и конкретне ситуације. Зато је најбоље да се директно позове манастир и пита пре доласка. У Београду - манастир Ваведење, у околини Београда: манастир Пресвете Богородице Тројеручице (Рипањ, под Авалом), Павловац (Кораћица код Младеновца), манастир Рајиновац (код Гроцке).

Шире по Србији, где постоје веће манастирске заједнице и где се често могу наћи услови за погружење, вреди се распитати у манастирима Рукумија, Лешје, Суково, Манасија, Крушедол и остали манастири на Фрушкој гори (Велика Ремета и Крушедол).

Добро је желети да се крштење обави на најпотпунији и најпредањскији начин. Међутим, постоји опасност да се пажња са суштине – живота у Цркви, покајања, Литургије, исповести и Причешћа – пребаци искључиво на питање спољашње исправности обреда.

Парохијска црква је природно место црквеног живота већине верника. Манастири имају своју важну улогу, али они нису замена за парохију. Верник се не спасава тиме што је пронашао „посебан манастир“, него тиме што живи у Христу и у заједници Цркве.

Такође је важно нагласити да благодат Светога Духа не зависи од тога да ли се Тајна врши у великом граду, селу или манастиру. Ако канонски рукоположени свештеник, са благословом свог епископа, савршава Свету Тајну онако како Црква прописује и допушта, онда није на вернику да сумња у дејство благодати. У супротном бисмо непрестано доводили у питање не само крштења него и венчања, исповести, па чак и Литургије.

Ако се крштава одрасла особа, много важније од места и начина крштавања јесте да пре крштења оствари однос са својим парохијским свештеником. Да се упозна са основним питањима наше вере. Да научи напамет Символ вере и Оче наш. У древна времена Цркве, на које се позивате, било је неопходно пре уласка у Цкву проћи кроз период Катихезе. Оглашени се и данас спомињу на Литургији, у она времена морали су да напусте литургију када свештеник каже Оглашени изађите. Ово напомињемо због осталих читалаца а верујемо да Вам је ово познато.

Свако добро од Господа. прикажи мање

Како прићи свештенику

Pomaže Bog, putevima Gospodnjim, od početka ove godine po savetu svog sveštenika iz devojačke parohije molim se i postim. Međutim, u parohiji gde živim ne znam kako da priđem svešteniku i upoznam ga sa svojom situacijom, idem na liturgije redovno. Volela bih da moj stari sveštenik mi da upute za dalji duhovni razvoj, ali vrlo mi je nezgodno da putujem kod njega na... прикажи више

Како прићи свештенику

Pomaže Bog, putevima Gospodnjim, od početka ove godine po savetu svog sveštenika iz devojačke parohije molim se i postim. Međutim, u parohiji gde živim ne znam kako da priđem svešteniku i upoznam ga sa svojom situacijom, idem na liturgije redovno. Volela bih da moj stari sveštenik mi da upute za dalji duhovni razvoj, ali vrlo mi je nezgodno da putujem kod njega na razgovore, imam dvoje vrlo male dece, početnik sam, potrebno mi je vođenje, želim da napredujem. Molim vas savetujte me.

---

✟ Помаже Бог. У Вашој ситуацији сасвим је природно да Вам је тешко да често путујете код свештеника из девојачке парохије, посебно јер имате двоје мале деце. Црква не очекује од Вас оно што тренутно превазилази Ваше могућности.

Било би добро да после литургије приђете свештенику у парохији у којој живите и једноставно му кажете неколико реченица о себи: да сте почетник у духовном животу, да сте до сада савете добијали од свештеника из своје раније парохије и да бисте желели духовно руковођење. Свештеници су навикли на такве разговоре и не треба да бринете да ли ћете нешто рећи „како треба“.

Такође, није неопходно да одмах прекинете сваки контакт са свештеником који Вас је до сада водио. Ако је могуће, можете повремено затражити његов савет телефоном или приликом ређих сусрета, а за редован литургијски и парохијски живот ослонити се на свештеника који Вам је доступан у месту где живите.

Немојте мислити да духовни напредак зависи од великог броја разговора или посебних подвига. Са двоје мале деце, Ваш подвиг је пре свега верност свакодневним обавезама, молитва колико можете, редовно учешће у богослужењима и постепено стицање поверења у свог парохијског свештеника.

Господ не мери оно што не можемо, већ оно што са љубављу приносимо од онога што можемо.

Нека Вам Господ подари мудрост, мир и доброг духовног руководитеља, а Вашој породици здравље и благослов.
прикажи мање

Искушења на почетку уласка у веру

Poštovani,
Početnik sam u veri. Međutim, razmišljam da od svega odustanem. Ne pada mi teško ni liturgija, ni post, ni kratka molitva. Međutim, stalno neka pravila. Ovo je greh, ono je greh… te nisi se dovoljno molio, loše raspolozenje - demonske sile. Ako ne uradimo sve po kanonima od pre blizu 2000 godina, nismo pravi vernici. Najgore mi je to sto mo... прикажи више

Искушења на почетку уласка у веру

Poštovani,
Početnik sam u veri. Međutim, razmišljam da od svega odustanem. Ne pada mi teško ni liturgija, ni post, ni kratka molitva. Međutim, stalno neka pravila. Ovo je greh, ono je greh… te nisi se dovoljno molio, loše raspolozenje - demonske sile. Ako ne uradimo sve po kanonima od pre blizu 2000 godina, nismo pravi vernici. Najgore mi je to sto moram sa svima da se izmirujem, a ljudi i zivot gaze na sve strane. Nikada dovoljno dobro. Izvinite, nisam htela da budem drska. Poštujem Vas ❤️

---

✟ Помаже Бог. Добро је што сте искрено изнели оно што осећате. Многи људи који тек улазе у црквени живот пролазе кроз сличну кризу. Важно је да знате да циљ хришћанског живота није стално трагање за грешкама и живот у страху да ли смо прекршили неко правило. Циљ је заједница са Богом, раст у љубави и унутрашње преображење. Правила, постови и канони постоје као помоћ на том путу, а не као терет који треба да сломи човека.

Господ није рекао: „По овоме ће познати да сте Моји ученици, ако све урадите савршено“, него: „Ако љубав будете имали међу собом.“ Канони и правила су важни, али нису изнад човековог спасења и нису замена за жив однос са Богом.

Када кажете: „Никада довољно добро“, дотакли сте једну опасну замку. Не долази свако осећање кривице од Бога. Свети Оци разликују покајање, које доноси наду и мир, од очајања, које доноси безвољност и жељу да се све напусти. Ако Вас мисли воде ка томе да одустанете од молитве, Цркве и Бога, онда их не треба слепо прихватати као глас савести.

Што се тиче мирења са људима, Христос нас позива да не носимо мржњу и злопамћење. То не значи да морате свима веровати, дозвољавати да Вас искоришћавају или трпети неправду без граница. Можете некоме опростити, а ипак држати разумну дистанцу. Праштaње није исто што и наивност.

Можда би Вам помогло да за сада не покушавате да носите све одједном. Литургија, кратка свакодневна молитва, исповест с времена на време и труд да будете бољи човек — то је већ много. Духовни живот је маратон, а не испит који морате положити данас.

Не одустајте због људи који веру представљају само кроз забране и казне. Погледајте Христа у Јеванђељу: Он највише времена проводи подижући уморне, обесхрабрене и грешне људе, а не набрајајући им правила.

Нека Вам утеха буду Његове речи: „Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити.“

Нисте дрски. Напротив, поставили сте веома искрено и важно питање. Нека Вас Господ укрепи и дарује Вам мир у срцу. прикажи мање

Причешће - доручак пре Њега, може или не?

Помаже Бог.
Да ли је грех или преступ причестити се после литургије, ако смо то јутро доручковали пре ње? Фокусирала сам се на пост средом и петком, и у време великих постова у договору са свештеником, затим искрену молитву, исповест по потреби, Литургију, интроспекцију и труд да живим по Божијим заповестима, колико год могу овако недостојна и... прикажи више

Причешће - доручак пре Њега, може или не?

Помаже Бог.
Да ли је грех или преступ причестити се после литургије, ако смо то јутро доручковали пре ње? Фокусирала сам се на пост средом и петком, и у време великих постова у договору са свештеником, затим искрену молитву, исповест по потреби, Литургију, интроспекцију и труд да живим по Божијим заповестима, колико год могу овако недостојна и грешна. Нисам обраћала пажњу на то да ли смо моја деца и ја тог јутра нешто појели или не. Је ли то грешка?

---

✟ Бог помогао. Грех је причестити се тог јутра на литургији ако смо пре тога доручковали. Проучите мало више сам чин причешћа, шта то значи за нас вернике. Испитајте себе да ли сте свесни да се сједињујете са самим Господом. Треба озбиљно да се припремамо за Свето причешће и за Свету Литургију. То је најозбиљнији догађај у нашем животу, није нека успутна станица. И сваки пут треба да будемо свесни да то може да нам буде последњи пут. Најбоље је да поразговарате са својим свештеником и исповедите овај грех пре него што се следећи пут причестите. Исто важи и за децу.

Свако добро од Господа
pravoslavno.rs прикажи мање

Крштење обливањем или погружавањем

Да ли одрасла особа треба да обави крштење обливањем или погруживањем? Да ли је крштење обливањем неправилно, с обзиром на то да је данас ситуација таква да се погруживање може готово увијек учинити, а мало гдје се практикује?

---

✟ Крштење обавља свештеник на начин како је намесник или епископ прописао. Верник не ... прикажи више

Крштење обливањем или погружавањем

Да ли одрасла особа треба да обави крштење обливањем или погруживањем? Да ли је крштење обливањем неправилно, с обзиром на то да је данас ситуација таква да се погруживање може готово увијек учинити, а мало гдје се практикује?

---

✟ Крштење обавља свештеник на начин како је намесник или епископ прописао. Верник не треба да се брине да ли је такво крштење исправно. Поготово не треба да олази да се крштава у манастире где се обавља на други начин. Крштавате се у својој парохијској цркви и не брините за посао свештеника. Они имају благослов Духа Светог који су добили на рукополагању у чин свештеника.

Свако добро од Господа!
pravoslavno.rs прикажи мање