Православље

Питања и одговори

Честа питања и одговори:
1. Да ли се пости тог и тог дана. Одговор се налази у Календару и првилу поста
2. Како се правилно крстимо

☞ Питања и одговори хронолошки
☞ Питања и одговори азбучно по наслову

Ваше поруке и наши одговори

НОВО пре 7 дана 27.10.2026

☞ Потраживање алиментације – да ли је хришћански
Pomaže Bog! Hvala Bogu na vama i vašem trudu. Živela sam u bludu sa partnerom, u samovolji i strasti, saoobmani. Zatrudnela sam i on me ostavio u 6 mesecu. Bog od mog lošeg napravi dobro i rodi mi se zdravo i lepo dete, radost svakodnevna, hvala Gospodu! Otac ne nudi pomoć niti pokazuje interesovanje za dete. Da li sam dužna da tražim ... прикажи више

♥ Бог помогао. Упркос искушењу које сте прошли видите радост у детету које је увек дар од Бога. У православном хришћанству, опроштај и покајање не значе да треба да одустанемо од праведности, нити да треба да преузмемо сваку одговорност на себе. Ви сте се исповедили за оно што сматрате својим гресима. То је једна ствар. Одговорност оца према детету је друга.

Дете није криво ни за околности свог зачећа ни за то што су родитељи престали да буду заједно. Оно заслужује љубав, бригу и материјалну сигурност. Алиментација није награда вама, нити казна њему. Она је допринос издржавању детета.

Ако бисте тражили да отац учествује у трошковима дететовог живота, то само по себи не би значило да му се светите, да му не праштате или да нисте истински покајани. Можете му опростити, не гајити мржњу према њему, а истовремено тражити да испуњава своју родитељску одговорност.

Ако живите у Србији, Породични закон предвиђа право малолетног детета на издржавање од родитеља. Та обавеза постоји независно од тога да ли су родитељи били венчани. То значи да алиментација није нешто што припада вама као бившој партнерки, већ право детета.

Можете најпре да се посаветујете са адвокатом или Центром за социјални рад, без обавезе да одмах покренете судски поступак. Они вам могу објаснити могућности, нарочито ако очинство још није правно утврђено или ако отац одбија да учествује у издржавању. Желимо Вам да истрајете у својој борби уз Божију помоћ. прикажи мање

НОВО пре 8 дана 26.10.2026

Исповест у време трудноће
Помаже Бог!
Недавно сам сазнала да сам у другом стању после једног солидног периода труда и безуспешних покушаја.
Да ли је препоручљиво ићи на исповест у трудноћи? Имам шта да исповедим. Остали су чак и неки стари греси, на које сам прошли пут заборавила.
Хвала унапред на одговору и свако добро Вам желим.

✟ Бог помогао.... прикажи више

НОВО пре 21 дана 13.10.2026

Света Тројица
Da li možete ukratko a jasno objasnite svetu Trojicu, tri ipostasi jednog Boga u tri lica? Verovatno je bilo sličnih pitanja, ali vjerujem da dosta ljudi ne shvaća ili ne razume pravilno osnovu našeg verovanja?

✟ Света Тројица је темељ хришћанске вере: један Бог у три лица (ипостаси) — Отац, Син и Свети Дух. То није „три бога" ни „једа... прикажи више

✟ Света Тројица је темељ хришћанске вере: један Бог у три лица (ипостаси) — Отац, Син и Свети Дух. То није „три бога" ни „један Бог који се појављује у три улоге", већ једна божанска суштина (природа) у три вечна и различита лица.
Суштина (природа) одговара на питање „шта је Бог?" — Бог је један, јединствен, нестворен, вечан, свемогућ.
Лице (ипостас) одговара на питање „ко је Бог?" — Отац, Син и Свети Дух су три „ко", три вечна субјекта, а не три начина деловања.
Дакле: један „шта" (божанство) и три „ко" (лица). Сва три лица имају пуноћу исте божанске природе, али се међусобно разликују по личним својствима, а не по суштини.
Разлика је само у односима унутар Тројице, не у природи:
Отац је нерођени извор (архé) унутар Тројице.
Син је вечно рођен од Оца („рођен, не створен").
Свети Дух вечно исходи од Оца (у западном предању и „од Сина" — Filioque, што је историјски спорно питање).
Рођење Сина и исхођење Духа нису временски догађаји — дешавају се вечно, пре сваког времена. Зато су сва три лица једнако вечна и једнаково божанска; нема „старијег" или „млађег" у Тројици.

Шта Тројица није (најчешће забуне)
— Није тритеизам (три одвојена бога) — јер је суштина једна.
— Није модализам (један Бог у три улоге/маске, као да је Отац постао Син, па Дух) — јер су лица вечно различита и не мешају се.
— Није аријевство (Син и Дух су створени и нижег ранга) — јер су једнаки по божанству.
— Није „три дела Бога" (као три особе које заједно чине Бога) — јер свако лице је цео Бог, а не трећина.
прикажи мање

НОВО пре 26 дана 08.10.2026

Страх од разговора са духовником
Помаже Бог имам 31 годину, неожењен сам, бојим се да лично одем код духовника с овим питањем јер се бојим да ће ме исмејати. Скоро сретох једну девојку, доста млађа од мене први пут да упознах неког и одмах рекох то је то. Почетни мир у души брзо исчезнуо, живи у другом далеком граду па је нећу видети ускоро. Стално ме хватају немири кад помислим на њу исче... прикажи више

✟ Бог помогао. Ваш духовник је чуо небројено животних прича у својој пракси и за разлику од психолога и разних лајфкоучева, он не одговара сам на ваша питања. Преко свештеника добијамо одговор од самог Господа. Важно је да се он припреми за разговор па би било добро да му се најавите и закажете разговор или исповест. Свештеник ће знати да процени ситуацију и добићете духовни савет који ће бити на Ваше спасење. Следите његова упутства и верујемо да ће се ствари развијати на прави начин.

На основу онога што сте написали, немамо довољно елемената а ни благослов, да вас усмеравамо. Оно што можемо је да Вам препоручимо да се молите да Вам Бог пошаље жену која ће вам бити на Ваше спасење. Само Гопсод зна које две особе би могле да имају спасоносан заједнички живот. Ако му се искрено молимо да буде Његова воља а не наша, послаће праву особу.

Понекад нам се деси сусрет у коме нека друга страна умеша своје прсте и заслепи нам и мисли и осећања. Склони смо да поверујемо да је то баш она права. Реалност је другачија. И потребно је да обе стране одреагују на сусрет. Везе без личног контакта, „на даљину”, где само ви знате да вам се свиђа, тешко да имају неку будућност. Немоје себе да мучите дугим ишчекивањем случајног сусрета. Позовите је и предложите сусрет у њеном граду. Морате уложити напор и разбити неизвесност да ли је она уопште заинтересована за вас. Овако само губите драгоцено време. У међувремену, изговарајте краћу верзију молитве за женидбу/удају: „Боже, пошаљи ми жену на моје спасење”.
прикажи мање

НОВО пре 28 дана 06.10.2026

Којим именом се обраћати Богу
Pomaže Bog. Čitajući neke tekstove i molitve, nailazio sam na molitve u kojima se ovako odaje poštovanje Bogu: "Poštujem te jer si Ti tvorac svega, jer si Ti naš Bog Jahve Jireh, jer si Ti El Shadai. Jer si Ti naš Bog mira i naš pastir koji nas vodi". Da li je u redu nazivati Boga Jahve Jireh, Elohim, El shadai, Bogom mira i uopšte moliti se na ovakav način? S... прикажи више

✟ Бог помогао. Православни хришћани се у молитви обраћају Богу као Оцу, Господу, Творцу, Сведржитељу и Спаситељу. Христос нас је научио да се молимо речима „Оче наш“ (Матеј 6,9–13).
Када читате молитве на интернету, проверите коме су намењене и из које хришћанске традиције потичу. Неки текстови потичу из протестантских заједница и користе библијске називе Бога на начин који није уобичајен у православном богослужењу.
То не значи да је свака таква молитва погрешна. Али не треба аутоматски претпоставити да је свака молитва која садржи библијске речи у целини сагласна са православним учењем.
Такође, не морате користити старозаветна имена на хебрејском да би вас Бог чуо. Он разуме вашу молитву на српском језику. Користећи православне молитвенике са благословом патријарха Српске православне цркве, сигурно нећете погрешити.
прикажи мање

НОВО пре 40 дана 24.09.2026

Славски тропар
Шта значи славски тропар: Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека; Восток имја Јему, Јегоже величајуше, Дјеву ублажајем. Да ли се ово Исаије односи на пророка Исаију коме је Бог открио да ће девица родити богочовека или је нешто друго у питању?

✟ Да, добро сте разумели! „Исаије ликуј“ односи се на... прикажи више

✟ Да, добро сте разумели! „Исаије ликуј“ односи се на старозаветног пророка Исаију, који је прорекао да ће Дјева родити Сина који ће се звати Емануил.
Тропар који сте навели гласи:
„Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека; Восток имја Јему, Јегоже величајуше, Дјеву ублажајем.“
На српском језику:
„Радуј се, Исаија! Дјева затрудне и роди Сина Емануила, Бога и човека; Исток је Његово име. Њега величамо, а Дјеву прослављамо као блажену.“
„Исаије ликуј“ — зашто се пророк позива на радост?
Речи „Исаије ликуј“ значе: „Радуј се, пророче Исаија!“
Оне се односе на пророка Исаију, који је живео много векова пре рођења Исуса Христа.
У Књизи пророка Исаије налази се познато пророчанство:
„Ето, дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило.“
(Исаија 7, 14)
Хришћанска Црква ово пророчанство разумева као најаву натприродног рођења Исуса Христа од Пресвете Богородице.
Реч Емануил потиче од јеврејског израза који значи „С нама је Бог“.
Ово пророчанство наводи се и у Јеванђељу по Матеју (1, 22–23), где јеванђелиста повезује Исаијине речи са рођењем Исуса Христа.
Зашто се, онда, пророк позива да се радује?
Зато што се у Христовом рођењу испуњава оно што је Бог најавио преко њега. Оно што је пророк гледао унапред, вером, постало је стварност.
Тропар га зато позива на ликовање: пророчанство је испуњено, Спаситељ је дошао на свет!

прикажи мање

НОВО пре 49 дана 15.09.2026

Носталгија
Помаже Бог, Да ли је грех када имамо носталгију, када тугујемо за прошлим временом? Пошто се увек присетим оних дана када сам више веровао и посветио се Богу, а сада ми је срце потпуно охладнело и изгубио сам доста вере, наде и љубави, и увек ми је туга када се присетим тога времена када сам више веровао и посветио Богу.

✟ Бог помогао. Не... прикажи више

✟ Бог помогао. Немојте себе осуђивати зато што тугујете за временом када сте осећали већу блискост са Богом. Та туга сама по себи није грех. Наша ревност у духовном узрастању је промењива. Човек може да се врати Богу и после дугог периода удаљености.
Немојте се плашити ни тога што вам је сада тешко. Признавање сопствене слабости није исто што и одустајање од Бога.
У Јеванђељу по Марку (9, 24) отац једног болесног дечака изговара речи које могу бити блиске свакоме ко пролази кроз борбу са својом вером: „Верујем, Господе! Помози моме неверју!“ У тим речима постоји велика утеха. Човек не мора да се претвара да има савршену веру. Он и своју слабост може да принесе Христу.
Важно је да редовно идете на литургију и молите се код куће колико можете. Духовници саветују и упражњавање Исусове молитве, која је кратка и не захтева посебне услове. Ове активности временом ће покренути и осећање блискости са Господом.

прикажи мање

НОВО пре 53 дана 11.09.2026

Данашње стање СПЦ
Помаже Бог! Имам питање у вези са данашњим стањем СПЦ. Све је више саопштења и оглашавања о свјетовним, друштвеним и националним темама. Сматрам да Црква треба да се оглашава када је потребно, али не смије запоставити своју главну мисију — проповиједање Христовог учења. Да ли ће се нешто по том питању промијенити? Постоје ли свештеници који не траже популарност и пажњу на... прикажи више

✟ Бог помогао. Црква може и треба да говори када су људи угрожени или када је у питању правда, али то не би смело да потисне богослужење, проповед, пастирску бригу и позив на живот у Христу.
Да ли ће се нешто променити? То се не може поуздано предвидети.

У саопштењу са редовног заседања Светог архијерејског сабора од 13. до 19. маја 2026. помињу се пастирски рад, црквена просвета и богословије, али и расправе о Косову и Метохији и међународним сукобима. У том документу није најављена промена која би значила мање јавних оглашавања о друштвеним и националним темама. То не доказује да промена никада неће бити, већ само да је у том саопштењу нема.

Важно разликовати само оглашавање Цркве о некој теми од питања како и колико она то чини. Јавна реч може бити израз пастирске одговорности; али ако политичке и националне поруке постану толико присутне да верници тешко чују Јеванђеље или добијају пастирску бригу, сасвим је разумно поставити питање о мери и приоритетима. То питање можете мирно упутити свом пароху или епархији, без претпоставке да сваки јавни наступ има исти мотив.
Има свештеника који не граде свој рад на јавној препознатљивости. Ипак, тишина на друштвеним мрежама сама по себи не доказује духовну зрелост, као што ни присуство на њима не значи нужно тражење славе: неки свештеници их користе за обавештавање или духовну поуку. Боље је гледати како неко служи и односи се према верницима, а не само колико је видљив.

Можете почети од парохијског храма у месту где живите: долазити на богослужења, упознати свештеника и затражити разговор. Питајте и вернике који редовно долазе — не ко је „најпознатији“, него ко је доступан за исповест и пастирски разговор, пажљив према људима и усмерава их ка Христу, а не ка личној зависности од себе. Ако вам не одговара један свештеник, можете се распитати у епархији или посетити манастир и затражити разговор са духовником. У нашем парохијском храму, Свети Георгије на Чукарици, служи пет свештеника. Сваки од њих заснивају своју службу на јеванђељско проповеди и раду са својим парохијанима. Ни један се не бави друштвеним мрежама и развоју своје популарности. Једина мрежа где се оглашавају је вибер заједница на парохијском нивоу. Свештеници нас обавештавју о службама и догађајима у нашем храму или предавањима са благословом нашег патријарха.

На званичној страници СПЦ налази се списак епархија и веза ка њиховим страницама; тамо потражите своју епархију и њене парохије или контакт.

Наша Црква, мислимо на свету саборну и апостолску православну цркву, у сваком периоду свог постојања имала је проблеме у својим редовима. Од гоњења хришћана и обрачуна са њима на најстрашније начине (читамо о томе у Охридском прологу и Житијама светих), преко Васељенских сабора где се вековима утврђивала догматика онако како је данас примењујемо. Расколника је било и вероватно ће их увек бити, али Црква је одолевала свим изазовима као ни једна идеологија у човековој историји. Због тога треба да будемо мирни и спокојни и бринемо о сопственом спасењу. Држимо се Светих Тајни и Свете литургије и тиме ћемо лично допринети опстанку наше Цркве а нећемо очекивати да о томе брину само свештеници, епископи и патријарх, јер сви ми чинимо Цркву, која без верног народа не би ни постојала.

На крају бисмо могли да препоручимо једог духовника који се издвојио својим богонадахнутим и јеванђељу окренутим беседама, иако је популаран на јутјуб каналу (дуго се био опирао да изађе из оквира свог манастира) - архимандрит Рафаило (Бољевић) из манастира Подмаине. Потражите канал Манастир Подмаине проповеди.
прикажи мање

пре 53 дана 11.09.2026

Рад на ”црвено слво”

Poštovani,
Molim vas tumačenje rada na crveno slovo. Po našem crkvenom kalendaru za 2026 godinu, ako se ne varam ima 28 dana van nedelje koji su definisani kao crvena slova. Da li tad ne smijemo ništa raditi, ni najmanje poslove, očistiti kuću, stan, pospremiti, upaliti mašine itd, i kako staviti u kontekst i Božiju zapovjest 6 dana radi i svrši sve poslove svoje a ... прикажи више

пре 54 дана 10.09.2026

Божије енергије

Da li nam možete objasniti kako se energije božije manifestuju u našem duhovnom životu i kako razlikovati da li taj neki osećaj mira, spokoja i ispunjenosti zaista dolazi od Boga a da nije od đavola jer kako čitamo u Novom Zavetu u Druga Korinćanima (11:14) čak se i Satana može pretvarati kao anđeo svetlosti.

✟ У православном хришћ... прикажи више

✟ У православном хришћанском разумевању, Божије енергије нису нешто одвојено од Бога, него начин на који нам се Бог стварно дарује и делује у творевини, док Његова суштина остаје неспознатљива. Њихово деловање у човеку није првенствено неки необичан осећај, већ преображај живота: човек постаје способнији за љубав, покајање, истину, праштање и смирење.

У 2 Кор 11,14 апостол Павле упозорава да се зло може приказивати привлачно и обмањујуће. Али тај стих не значи да треба сумњати у сваки осећај мира, нити да се сваки пријатан осећај може поуздано прогласити Божијим. Сам осећај није довољан доказ: мир може доћи из молитве и утехе, али и из природног смирења, очекивања или других људских разлога. А Божије деловање може бити присутно и док човек пролази кроз тугу, страх или тешкоћу.

Корисније је гледати плодове и смер у који вас тај доживљај води. У Гал 5,22–23 апостолПавле наводи плодове Духа: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост и уздржање. Запитајте се да ли Вас овај мир води ка већој љубави према Богу и људима, или ка гордости, презиру и осећају да сте „изнад“ других?
Да ли подстиче истинољубивост, покајање и одговорност, или оправдава поступке за које знате да су погрешни?

Какав траг оставља после неког времена — више доброте и слободе, или збуњеност, самовољу и удаљавање од других?

Не треба се плашити сваког мира, али ни доносити важне одлуке само на основу осећаја. Дајте искуству времена; проверавајте га према Јеванђељу и саветујте се са разборитим свештеником или духовником који вас познаје. У православној пракси опрез према необичним доживљајима често се назива расуђивање — не паничан страх, него смиреност и провера.

Укратко: Божији мир се не препознаје само по томе колико је пријатан, већ по томе да ли, кроз време, води ка Христу, истини, љубави, покајању и смирењу.
прикажи мање

1 2 3 ... 48 Напред