☞ Причешће - доручак пре Њега, може или не?

Помаже Бог.
Да ли је грех или преступ причестити се после литургије, ако смо то јутро доручковали пре ње? Фокусирала сам се на пост средом и петком, и у време великих постова у договору са свештеником, затим искрену молитву, исповест по потреби, Литургију, интроспекцију и труд да живим по Божијим заповестима, колико год могу овако недо... прикажи више

☞ Причешће - доручак пре Њега, може или не?

Помаже Бог.
Да ли је грех или преступ причестити се после литургије, ако смо то јутро доручковали пре ње? Фокусирала сам се на пост средом и петком, и у време великих постова у договору са свештеником, затим искрену молитву, исповест по потреби, Литургију, интроспекцију и труд да живим по Божијим заповестима, колико год могу овако недостојна и грешна. Нисам обраћала пажњу на то да ли смо моја деца и ја тог јутра нешто појели или не. Је ли то грешка?♥ Бог помогао. Грех је причестити се тог јутра на литургији ако смо пре тога доручковали. Проучите мало више сам чин причешћа, шта то значи за нас вернике. Испитајте себе да ли сте свесни да се сједињујете са самим Господом. Треба озбиљно да се припремамо за Свето причешће и за Свету Литургију. То је најозбиљнији догађај у нашем животу, није нека успутна станица. И сваки пут треба да будемо свесни да то може да нам буде последњи пут. Најбоље је да поразговарате са својим свештеником и исповедите овај грех пре него што се следећи пут причестите. Исто важи и за децу.

Свако добро од Господа
pravoslavno.rs прикажи мање

Крштење обливањем или погружавањем

Да ли одрасла особа треба да обави крштење обливањем или погруживањем? Да ли је крштење обливањем неправилно, с обзиром на то да је данас ситуација таква да се погруживање може готово увијек учинити, а мало гдје се практикује?

---

✟ Крштење обавља свештеник на начин како је намесник или епископ прописао. Верник не ... прикажи више

Крштење обливањем или погружавањем

Да ли одрасла особа треба да обави крштење обливањем или погруживањем? Да ли је крштење обливањем неправилно, с обзиром на то да је данас ситуација таква да се погруживање може готово увијек учинити, а мало гдје се практикује?

---

✟ Крштење обавља свештеник на начин како је намесник или епископ прописао. Верник не треба да се брине да ли је такво крштење исправно. Поготово не треба да олази да се крштава у манастире где се обавља на други начин. Крштавате се у својој парохијској цркви и не брините за посао свештеника. Они имају благослов Духа Светог који су добили на рукополагању у чин свештеника.

Свако добро од Господа!
pravoslavno.rs прикажи мање

Развод и шта после

Pomaže BOG. Razvedena sam gradjanski i crkveno, zivim sa majkom. Imam dvoje odrasle dece. Ćerka je udata a sin nije oženjen, živi u porodičnoj kući oca. Šta mi je činiti za dalji zivot? Hvala veliko i svako dobro.

---

✟ Бог помогао. Одговорићемо вам речима старца Данила из манастира Дубрава. „Читајте редовно, свакодневно, јеванђе... прикажи више

Развод и шта после

Pomaže BOG. Razvedena sam gradjanski i crkveno, zivim sa majkom. Imam dvoje odrasle dece. Ćerka je udata a sin nije oženjen, živi u porodičnoj kući oca. Šta mi je činiti za dalji zivot? Hvala veliko i svako dobro.

---

✟ Бог помогао. Одговорићемо вам речима старца Данила из манастира Дубрава. „Читајте редовно, свакодневно, јеванђеље и апостол и Бог ће вам отворити пут.”

Имате у нашем Православном подсетнику Читања за сваки дан.
Оно што се подразумева да и даље редовно радите су молтвено правило, Исусова молитва, одласци на свету литургију сваке недеље, кад год можете празником, редовни постови, да не прескачете самоиницијативно ни један (среда, петак, велики постови) исповест, причешће. Овим ћете одржавати блиску везу са Господом и Он ће услишити ваше молитве.

Свако добро од Господа
pravoslavno.rs прикажи мање

Појас Пресвете Богородице

Pomaže Bog! Da li biste mogli da objasnite šta je to pojas Presvete Bogorodice i koje je značenje samog pojasa i zbog čega je značajan za nas?

---

✟ Према црквеном Предању, након што је Богородица уснула (Успење), Њен појас је остао сачуван као свети реликт. Предање каже да га је Она предала апостолу Томи или да је на чудес... прикажи више

Појас Пресвете Богородице

Pomaže Bog! Da li biste mogli da objasnite šta je to pojas Presvete Bogorodice i koje je značenje samog pojasa i zbog čega je značajan za nas?

---

✟ Према црквеном Предању, након што је Богородица уснула (Успење), Њен појас је остао сачуван као свети реликт. Предање каже да га је Она предала апостолу Томи или да је на чудесан начин сачуван у Цркви.

Данас се најпознатији део тог појаса чува у манастиру Ватопед на Светој Гори у ризници манастира.

Појас има више духовних значења:
Симбол je реалности Богородичиног живота. Он показује да је Богородица била стварна историјска личност – није само симбол, већ жива жена која је живела у скромности и послушности Богу.

Симбол je заштите и помоћи. Верује се да молитве пред појасом Богородице доносе утеху у болести, помоћ у неплодности и рађању, заштиту породице.

Важно је разумети да у православљу није предмет тај који „делује магијски“, већ се све дешава кроз молитву и Божију благодат.

Појас Пресвете Богородице је подсећање на духовну чистоту, симбол је целомудрености и унутрашње сабраности. У древном свету, појас је означавао спремност за рад, будност и дисциплину.

У предању се помињу бројна исцељења и помоћ људима који су се са вером молили пред овом светињом. Због тога је појас вековима био поштован и ношен у литијама. Традиционална Спасовданска литија одржаће се у четвртак у 19ч. у Београду, од Вазнесењског до Храма Светог Саве где ће се служити Акатист.

Православље разликује поштовање светих реликвија као сведочанстава Божије благодати, од сујеверја или магијског приступа. Значи: појас није „амулет“, него светиња која нас подсећа на Бога и подстиче молитву.

Овде ћемо напоменути разлику између вере и магије
Вера у Православљу је лични однос човека са Богом, поверење у Божију вољу и промисао и отварање срца за Божију благодат.

У вери човек се моли, тражи, али прихвата: „Нека буде воља Твоја.“ Бог понекад и не испуни човекову молитву или жељу, ако је то на његово спасење. Човек има потпуно поверење у Божију промисао.

Магија, у свим својим облицима, почива на другој логици: човек покушава да принуди или аутоматски изазове духовно/енергетско дејство, користе се формуле, ритуали, предмети. Ефекат треба да се деси „по правилу“, ако се нешто правилно изведе. Магијски приступ подразумева контролу над духовним силама. По правилу се дешава да човек и када постигне тражено (а то су демонске силе које омогућавају наизлед добитак) - на крају се јавља контраефекат и заврши се злим исходом и на штету потражитеља. прикажи мање

Црква и алтернативна медицина

Помаже Бог, пре неки дан су ми у апотеци понудили квантно мерење витаминско минералног статуса. У питању је бренд Терранова која се бави производњом суплемената од природних органских биљака. Шаком се држи неки метални део који је повезан са апаратом који квантном методом мери присуство минерала у организму. Занима ме мишљење,став цркве и православља на ов... прикажи више

Црква и алтернативна медицина

Помаже Бог, пре неки дан су ми у апотеци понудили квантно мерење витаминско минералног статуса. У питању је бренд Терранова која се бави производњом суплемената од природних органских биљака. Шаком се држи неки метални део који је повезан са апаратом који квантном методом мери присуство минерала у организму. Занима ме мишљење,став цркве и православља на ову врсту (квантна) медицине? Хвала.

---

✟ Бог помогао. Православље у принципу не одбацује медицину, напротив – сматра је даром Божијим. Међутим, разликује проверене медицинске методе,
од пракси које се заснивају на нејасним „енергијама“, „космичким силама“ или псеудонаучним објашњењима.

Црква обично гледа са резервом на методе које не почивају на проверљивом знању, могу да наведу човека да верује у нешто што није реално, померају фокус са стварног лечења на „мистичне дијагностике“. Важно је нагласити да није сваки „алтернативни“ приступ аутоматски духовно проблематичан, али је потребан опрез ако се уводе појмови „квантне енергије“ и слично без јасног научног утемељења.

Ако Вас занима стварни витаминско-минерални статус, најпоузданије су:
анализа крви (витамин D, Б12, феритин, гвожђе, магнезијум), савет лекара или нутриционисте.

Овакви „квантни тестови“ могу деловати привлачно јер су брзи и безболни, али управо у томе је и проблем – могу давати осећај дијагнозе без стварне дијагностике.

Свако добро од Господа
pravoslavno.rs прикажи мање

Исповест – код другог свештеника

Помаже Бог!
Стицајем околности, проводим врло мало времена тренутно у свом граду. У месту у коме боравим, Црква има врло лепо организоване термине исповести и дежурства Свештеника. Да ли чиним преступ или грех ако се исповедим у другој цркви? Да ли у том случају морам поново да исповедим грехе које сам већ исповедила, покајала се, добила разрешење (ако... прикажи више

Исповест – код другог свештеника

Помаже Бог!
Стицајем околности, проводим врло мало времена тренутно у свом граду. У месту у коме боравим, Црква има врло лепо организоване термине исповести и дежурства Свештеника. Да ли чиним преступ или грех ако се исповедим у другој цркви? Да ли у том случају морам поново да исповедим грехе које сам већ исповедила, покајала се, добила разрешење (ако се то тако каже) и нисам их понављала. Хвала Вам много на одговору унапред!

---

✟ Бог помогао. Ако околности налажу, слободно се можете исповедати код другог свештеника. Исповест није „везана” искључиво за један храм или једног духовника, мада је добро, кад год је могуће, имати континуитет са једним духовником који Вас познаје и прати духовно.

Не би било у реду да са намером избегавате свог исповедника, на пример, да бисте остали у добром рејтингу, плански не исповедате неки грех њему него одете у другу парохију.

Црква не тражи да се стално изнова набрајају већ разрешени греси. У томе би чак могла да се појави сумња у Божије опроштење. Када дођете код другог свештеника, сасвим је довољно да се исповедите за оно што Вас тренутно оптерећује и за грехе у које сте пали од последње исповести.

Правилно се каже „добити разрешење” или „разрешну молитву”.

Свако добро од Господа.
pravoslavno.rs прикажи мање

Деца и црква

Помаже Бог.
Мој син има развојне проблеме. Његова званична дијагноза је још увек недефинисана, али споља то изгледа као неки благи облик аутизма. Са секуларне стране је урађено све што је могло: терапије, пуно рада са дететом, љубав у породици. Огроман напредак је видљив. Дете говори и функционално је.
Какав је став и савет цркве према овој проблематици? Иначе, он радо и... прикажи више

Деца и црква

Помаже Бог.
Мој син има развојне проблеме. Његова званична дијагноза је још увек недефинисана, али споља то изгледа као неки благи облик аутизма. Са секуларне стране је урађено све што је могло: терапије, пуно рада са дететом, љубав у породици. Огроман напредак је видљив. Дете говори и функционално је.
Какав је став и савет цркве према овој проблематици? Иначе, он радо иде са мном на литургију, причестио се неколико пута (можда сам погрешила) и врло је топао и мирољубив.
Посаветујте ме ако может

---

✟ Бог помогао.
Нисте погрешили што сте дете доводили на Литургију и причешћивали га. Напротив, у животу Цркве деца се од најранијег узраста причешћују – не зато што „све разумеју“, већ зато што припадају Телу Христовом. Ваше дете, са свом својом особеношћу, није ништа мање позвано на ту заједницу.

Црква нема „дијагностички“ приступ као медицина, али има врло јасан став у суштини: свако дете је икона Божија. Разлике у развоју не умањују вредност личности. У Јеванђељу видимо да Господ посебно истиче децу као пример чистоте и непосредности.

Нема „кривице“ нити породичног проклетства. Црква одбацује идеју да је овакво стање казна за грехе родитеља. Подсетимо се догађаја из Јеванђеља по Јовану (гл. 9), где Христос каже да човек није слеп „ни због својих грехова ни због грехова родитеља“, него да се на њему пројаве дела Божија.

То што сте већ урадили – терапије, рад, љубав – апсолутно је у духу одговорности. Црква не стоји насупрот медицини, него је подржава. Благодат не укида труд, него га оснажује.

Литургијски живот треба да буде подршка, не притисак. Добро је што дете воли да долази на литургију. Код деце са оваквим особинама не треба инсистирати на „строгом понашању“ ако му је тешко. Боље је постепено навикавање на атмосферу; кратки, мирни боравци су сасвим довољни. Свештеник може да се прилагоди детету (врло је важно да га упозна).

Причешће – са расуђивањем, али без страха. Код осетљиве деце, добро је
да се то ради у договору са свештеником, без стреса и форсирања, у тренуцима када је дете мирно

Оваква деца су посебан дар, а не само „тешкоћа“. Често су оваква деца искрена, без лукавства и емотивно чиста. То су особине које Црква веома високо вреднује. Није случајно што кажете да је „топао и мирољубив“ – то је духовно веома значајно.

Разговарајте са својим парохом да упозна дете и прилагоди приступ. Наставите све терапије које помажу. Код куће нека вера буде тиха и природна (кратка молитва, без оптерећења). Посматрајте шта детету прија у храму – ту се крећите.

Напредак који сте описали (говор, функционалност, топлина) није мали – то је велики дар и плод вашег труда. Црква би то видела као синергију вашег труда и Божије помоћи. На крају, вама је такво дете послато да бисте се кроз њега спасли, и ви и ваша породица. Важно је да на томе благодарите, што се и кроз ваше писмо осећа.

прикажи мање

Коме се обраћамо у молитвама

Da li kada se molimo Isusu i Duhu Svetome ta slava i veličanje zapravo ide u konačnom ili apsolutnom smislu samo Bogu Ocu? Naravno Otac je Bog i Sin je Bog i Duh Sveti je Bog i niko tu od tri ipostasi nije više ili manje Bog ali pitam zato što je Otac nerođen, Sin je rođen a Duh Sveti ishodi od Oca da li to znači kada upućujemo molitvu u tom konačnom smislu... прикажи више

Коме се обраћамо у молитвама

Da li kada se molimo Isusu i Duhu Svetome ta slava i veličanje zapravo ide u konačnom ili apsolutnom smislu samo Bogu Ocu? Naravno Otac je Bog i Sin je Bog i Duh Sveti je Bog i niko tu od tri ipostasi nije više ili manje Bog ali pitam zato što je Otac nerođen, Sin je rođen a Duh Sveti ishodi od Oca da li to znači kada upućujemo molitvu u tom konačnom smislu je to usmereno isključivo ka Bogu Ocu? Naravno sve ovo ne znači da su Isus i Duh Sveti manje Bog. Jasno mi je da je tu u pitanju tajna

---

✟ Ви сте поставили пиање и дали одговор. Ипак да појаснимо. Име нашег Бога је Исус Христос. Зашто? Зато што ми Срби нисмо као Јевреји прихватили старозаветног Бога за свог бога, него тек кад се Господ открио са својим другим лицем (ипостасом) Исусом Хрисом и трећим лицем – Духом Светим, ми смо га прихватили као једну божанску природу.

Када се молимо било ком од њих Тројице, сваком се молимо, сваком се обаћамо. Када помислите на нашег Господа увек се сетите иконе Андреја Рубљова: Света Тројица или Тројица (не тројство). Не можете се молити једном од њих, јер су Они једно и пребивају једно у другом. „Ко је видео Сина, видео је Оца.“ „Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени?“ (Јеванђеље по Јовану 14,9 и 14,10).

Син је рођен пре постања света од Оца и такође је беспочетан јер је произилази из беспочетног Оца. Док ми људи нисмо беспочетни јер прозилазимо од праоца Адама који је створен.



Ваш Православни подсетник прикажи мање

Сукоби у породици

Помаже Бог!
Узнемирена сам због односа са супруговом породицом. Годинама сам се трудила да негујем јединство и љубав међу нама. Било је са њихове стране много непријатности, понекад и отворених увреда, лажи, оговарања. Са друге стране, мени се мери свака реч. Од мене се очекује да томе не придајем значај. Тешко ми пада све. Уморила сам се. Најрадије бих се дистанцира... прикажи више

Сукоби у породици

Помаже Бог!
Узнемирена сам због односа са супруговом породицом. Годинама сам се трудила да негујем јединство и љубав међу нама. Било је са њихове стране много непријатности, понекад и отворених увреда, лажи, оговарања. Са друге стране, мени се мери свака реч. Од мене се очекује да томе не придајем значај. Тешко ми пада све. Уморила сам се. Најрадије бих се дистанцирала од њих и супруг ме у томе подржава. Са друге стране, гризе ме савест због љубави према мужу и осећаја да сам у вери подбацила.

---

✟ Бог помогао. Оно што описујете није малодушност него умор од дугогодишњег ношења неправде, и то је разумљиво. У православном духу није грех да поставите здраву границу, посебно када се од вас тражи да трпите понижавање без мере и без истине.

Можете се дистанцирати од њихове близине, разговора и ситуација које вас рањавају, без мржње и без освете. Љубав не значи обавезно стално присуство, него да у срцу не желите зло и да не узвраћате истом мером.

Ако вас супруг подржава, то је важна ствар, јер је брачно јединство први оквир вашег мира и поретка. Нека ваш заједнички став буде тих, јасан и без драме: „Не улазимо у разговоре који нас повређују, али не гајимо ни непријатељство“.

Грижа савести не мора да значи да сте погрешили; понекад она само показује да вам је стало до мира и до љубави. Погрешно би било да себе силите да трпите све без граница, јер то често не води смирењу него унутрашњем слому.

Питање које можете себи да поставите није „да ли сам довољно трпела“, него „да ли сам сачувала мир, истину и молитву колико је до мене било“. Ако је одговор да сте давали максимум, онда одмор и дистанца нису издаја него мера.

Ваш Православни подсетник прикажи мање

Одбранити свештеника

Помаже Бог!
У процесу сам уласка у живот по православним канонима, са првим радостима душе које такав живот носи.

Посаветујте ме како да реагујем када чујем оговарање свог парохијског свештеника. Као почетнику у вери ми је поверење и поштовање свештеника веома важно, поготову што ми није дат ниједан повод за другачији став, већ управо супротно. Узнемирава ме ... прикажи више

Одбранити свештеника

Помаже Бог!
У процесу сам уласка у живот по православним канонима, са првим радостима душе које такав живот носи.

Посаветујте ме како да реагујем када чујем оговарање свог парохијског свештеника. Као почетнику у вери ми је поверење и поштовање свештеника веома важно, поготову што ми није дат ниједан повод за другачији став, већ управо супротно. Узнемирава ме када чујем такве ствари. Не желим да улазим у туђе односе и релације, већ само да себе сачувам и одреагујем што је исправније могуће.

---

✟ Помаже Бог. Када смо на почетку живота у Цркви, једна од првих искушења на која наилазимо су душебрижници из наше околине који покушавају да нас у томе осујете. Једноставно, људи не подносе да виде промену на боље код нас јер их то подсећа на личну немоћ и лењост да ураде било шта за своје спасење. Међу првим нападима је оговарање свешеника и навођење „проверених” доказа о недоличности свештеника.

Како да реагујете – најбоље је да не улазите у оговарање, него да кратко и мирно прекинете разговор. Ако вас неко упорно вуче у причу, останите мирни. Можете одговорити репликом оца Рафаила: „Пусти ти то, а шта ћемо са Светим Савом, шта ћемо са Светим Василијем, шта ћемо са Светим равноапостолним Владиком Николајем?! У њих треба да гледамо.”

Чувајте у себи правило да свештеника прво гледате као слугу олтара, а не кроз туђа мишљења. То не значи слепу наивност, него поштовање док нема стварног и провереног разлога за другачије. Добро је и да се помолите кратко у себи: „Господе, сачувај ме од осуђивања и даруј ми чисто срце.“ Таква кратка молитва помаже да се разговор споља не пресели у ваше срце.

Осуђивање било кога а посебно свештене јерархије спада у теже грехе.



Ваш Православни подсетник

прикажи мање