Малодушност – како се изборити
Помаже Бог. Живим годинам литургијским животом, молитвом, постим, исповедам се, причешћујем. Тешко ми је почео пост, честе болести, једна тегоба прође, дође друга. Честе посете лекарима.То ме је исцрпило и нисам могла редовно посећивати богослужења. Све ме ово довело и до благе малодушности и очајања и питам се, докле? Како издржати све те здравствене тегобе а не поклекнути? Када иде све лепо онда тако лако верујемо, а када дођу тешкоће онда клонемо. Како се изборити са таквим стањем и јачати веру?
✟ Бог Вам помогао. Ово што описујете није знак Вашег духовног неуспеха, већ једна од најтежих лекција у школи вере: разлика између вере као осећања и вере као поверења.
Када смо здрави и када нам „иде“, вера је често праћена лепим емоцијама. Али када дођу болест, исцрпљеност и немоћ, тада се вера претвара у голи опстанак и чисто поверење у Бога, чак и када Га не осећамо.
Свети Оци често говоре да је болест, када се трпи са смирењем, вреднија од најстрожег поста и дугих метанија. Ако због болести не можете у цркву, Ваша постеља постаје Ваш олтар.
Немојте себе кажњавати мислима „нисам на Литургији“. Господ види Ваше срце и зна да бисте били тамо да можете. У таквим тренуцима, кратко „Господе Исусе Христе, помилуј ме“ вреди више него сати читања акатиста када смо потпуно здрави.
Зашто искушења долазе на почетку поста?
Пост је време духовне мобилизације, а искушења (било кроз здравље или кроз људе) често служе да нас „разоружају“. Малодушност коју осећате је природна реакција исцрпљеног организма, али покушајте да је не прихватате као своју коначну истину.
„Докле?“ – Питање које су постављали и Светитељи
Псалм 12. почиње речима: „Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати?“ Чак је и цар Давид вапио из стања које личи на очајање. Излаз из тог стања није у сопственој снази (коју сада немате), већ у потпуној предаји Богу. Јер сила Божија се у немоћи показује. То је тренутак када Ваша немоћ постаје простор у којем Бог почиње да делује.
Смирите своја очекивања од себе: не покушавајте да будете „супер-хришћанин“ док сте болесни. Ако можете да изговорите само једну молитву дневно, то је довољно.
Причешће код куће
Ако болест потраје, позовите свог свештеника да Вас причести код куће. Нема потребе да чекате да оздравите да бисте примили Свету Тајну; она је лек за душу и тело.
Мали кораци благодарења: чак и у боловима, покушајте да нађете једну ситницу на којој можете захвалити (чаша воде, топлина дома, љубазност лекара). Благодарност избија оружје из руку очајању.
Како издржати а не поклекнути?
Издржаћете тако што ћете прихватити своју људску крхкост. Нисмо ми ти који држимо Бога, већ је Он Тај Који држи нас, посебно када ми „пустимо“ од умора. Ваша тренутна „немоћ“ је можда највећа жртва коју приносите овом посту. Болест нас подсећа да ништа није наше, па ни здравље, и помаже нам да се истински смиримо. Чим тело мало ојача, и магла малодушности ће почети да се повлачи.
прикажи мање
