☞ Житија светих - зашто је важно читати

Pomaže Bog. Zašto je važno da se čitaju žitija svetih? Zar ne bi zapravo trebalo da bude najbitnije da čitamo tumačenje Biblije od svetih otaca?Razumem da su primeri savremenih svetaca kao npr. vladike Nikolaja, oca Justina, Pajsija, Porfirija Kavsokalivita od velikog značaja. Mnogi ljudi ne znaju osnove vere ali znaju o životima svetih. Za... прикажи више

☞ Житија светих - зашто је важно читати

Pomaže Bog. Zašto je važno da se čitaju žitija svetih? Zar ne bi zapravo trebalo da bude najbitnije da čitamo tumačenje Biblije od svetih otaca?Razumem da su primeri savremenih svetaca kao npr. vladike Nikolaja, oca Justina, Pajsija, Porfirija Kavsokalivita od velikog značaja. Mnogi ljudi ne znaju osnove vere ali znaju o životima svetih. Zar ne bi trebala teologija da bude na prvom mestu pa tek onda posle nekog vremena da žitija svetih dođu kao utvrđenje vere? Hvala i ne zamerite mi na pitanju.♥ Питање које постављате је веома озбиљно и на месту. И житија светих и тумачење Светог Писма су неопходни — али не на исти начин и не у исто време. Житија светих нису само приче; то је проживљено јеванђеље у животима светих. Код богословља, тумачење Светих отаца, добијамо упутства како да разумемо тачну веру (православље), тј. догмате цркве.

Већина људи не може одмах да разуме дубоко богословље, нема искуство да разликује појмове. Зато Црква вековима почиње од, житија, поука и живих примера, па тек онда иде дубље. Ако се иде само у теологију, то може развити гордост а да права вера изостане, да нема снаге за лични подвиг.

Са друге стране, само житије човек не може разумети без основа вере, може упасти у сујеверје или у емоционалну веру без дубине. Правилан поредак није „једно па друго”, него паралелно, али по мери. На почетку улака у веру читамо Јеванђеље као темељ наше вере. Затим читамо и једноставна житија. Постепено читамо тумачења Светих отаца и дубље богословље. Житија загревају срце а богословље просветљује ум. Зашто није теологија изпред житија светих? Спасење човека није интелектуално већ животно, искуствено.

У нашем Православном подсетнику можете наћи Свакодневно читање. Свако читање почиње Светим писмом (Апостол па Јевнђеље) а испод тога имате Тумачење Светог Теофана Затворника и Охридски пролог. У овом периоду Великог поста читамо делове из Старог завета, као најаву Христовог доласка и време Новог завета. Све је у Цркви устројено да човек постепено открива Истину и својим животом, пратећи годишњи циклус празника кроз литургијска сабрања, постаје активан члан Цркве Христове. прикажи мање

Велике метаније и појава бола

Имам проблем да радим велике метаније у току Великог Поста током вечерње службе. Урадио сам их једном, два пута и нешто су ме колена заболела. Не знам шта је да или его, гордост, да ли сам свилен јер је подлога тврда па се лако повлачим или шта али баш имам проблем са тим. За сада радим малу метанију, немам проблем са малом метанијом коју и радим када цели... прикажи више

Велике метаније и појава бола

Имам проблем да радим велике метаније у току Великог Поста током вечерње службе. Урадио сам их једном, два пута и нешто су ме колена заболела. Не знам шта је да или его, гордост, да ли сам свилен јер је подлога тврда па се лако повлачим или шта али баш имам проблем са тим. За сада радим малу метанију, немам проблем са малом метанијом коју и радим када целивам иконе иначе. Шта бисте ме посаветовали да радим по овом питању?

---

✟ Честа је појава да се јави бол у коленима, куковима или упала мишића на почетку Великог поста. Посебно у првој недељи када се пристуствује Покајном канону Св. Андреја Кристског, где радимо стотинак метанија. Физички неприпремљени хришћани могу имати проблема. Бол у коленима није слабост духа ни гордост. Гордост би била ако бисте упркос болу наставили да радите велике метаније, да докажете себи и другима да ћете издржати по сваку цену. Подвиг треба да буде по мери. Свети Јован Лествичник каже да је боље ићи постепено него нагло па се повредити и одустати.

Са друге стране ово је и духовна неспремност где нас противник људског рода само чека да осујети наш подвиг. Није лоше, знајући све замке, почети са молитвама Светог Јефрема Сирина још пре почетка поста, једно две недеље и радити их свакодневно редовно. Читају се после јутарњих и вечерњих молитава и чине се три велике метаније. Кад уђемо у Велики пост, спремни смо за овај и телесни напор. Као што нас и припремне недеље припремају постепено за пост.

Гледајте на себе као Христовог војника који треба да буде и физички и духовно спреман за борбу. Немојте дозволити да се тело раслаби предугим седењем и невежбањем. У Старечнику имамо доста примера светогорских стараца који описују физичке нападе демона. Тешко да ће неки обичан лаик у свету имати таква искушења да га демон баци са стене, али може да му сломи имунитет и да се разболи или да има неки прелом те да га осујети у намери присуствовања Литургији, што је њихов крајњи циљ. Због свега овога треба стражити и водити рачуна и о свом здрављу и о физичкој кондицији. прикажи мање

Кум кршен у Руској православној цркви

Поштовани,
Да ли је дозвољено да, приликом крштења у Српској православној цркви, кум буде Рус који је крштен у Руској православној цркви?

---

✟ Српска, руска и грчка православа црква су у канонском јединству тј. чине једну Цркву. Дозвољено је међусобно општење и учествовање у заједничким молитвама и Светим Тајн... прикажи више

Кум кршен у Руској православној цркви

Поштовани,
Да ли је дозвољено да, приликом крштења у Српској православној цркви, кум буде Рус који је крштен у Руској православној цркви?

---

✟ Српска, руска и грчка православа црква су у канонском јединству тј. чине једну Цркву. Дозвољено је међусобно општење и учествовање у заједничким молитвама и Светим Тајнама где спада и крштење. прикажи мање

Божанске створене и нестворене енергије

Koja je razlika između Božijih stvorenih i nestvorenih energija? Čitam u knjizi Jeroteja Vlahosa gde kaže da je: bogoprosvetljeni um kadar da pravi razliku između stvorenih i nestvorenih energija i tako se uči da bogoslovstvuje buduci da bogoslovlje i jeste razlikovanje nestvorenih i stvorenih energija. Kako dakle mi da znamo šta su Božije stvore... прикажи више

Божанске створене и нестворене енергије

Koja je razlika između Božijih stvorenih i nestvorenih energija? Čitam u knjizi Jeroteja Vlahosa gde kaže da je: bogoprosvetljeni um kadar da pravi razliku između stvorenih i nestvorenih energija i tako se uči da bogoslovstvuje buduci da bogoslovlje i jeste razlikovanje nestvorenih i stvorenih energija. Kako dakle mi da znamo šta su Božije stvorene i nestvorene energije?

---

✟ Створене енергије су све оно што је Бог створио (природа, човекове психичке и телесне силе, мисли, машта, емоције, нека духовна осећања која нису од Бога). Створене енергије припадају творевини а не Творцу.

Нестворене енергије нису настале, створене, него су вечне и божанске. То је дејство Бога кроз треће лице – Духа Светог а можемо их осетити искључиво животом у Цркви православној кроз Свете Тајне.

Да би се резликовале ове енергије, потребан је велики подвиг подвижничког живота. Ми обични лаици не би требало много да се бавимо богословљем (ако нисмо свештеници, теолози, монаси) јер то често води у прелест а прелест у гордост. Већа корист ће бити ако се бавимо праксом православног верника по упутствима свог духовника (а то је наш парохијски свештеник, сваки је на рукоположењу добио дар да расуђује и руководи вернике). Ако будемо послушни Мајци Цркви и црквеној јерархији, имаћемо шансу да осетимо дејство нестворених енергија и напредујемо у свом духовном развоју. У противном наш живот ће водити емоције и душевност тј. створене енергије које нас задржавају у хоризонтали. прикажи мање

Где је граница служења дугима

Pomaze Bog, kako da tumacimo zapovjest sluzi drugima, najveci medju vama da je najmanji itd, kad tako pocnes raditi sluziti druge dosta ljudi cak i najblizi pocnu to da zloupotrebljavaju i traze od tebe da radis i neke sitnice sto bi i oni mogli uraditi tj naviknu se i oni samo leze nista ne rade jer znaju da ce kad god pitaju (a stalno pitaju) ti uskociti... прикажи више

Где је граница служења дугима

Pomaze Bog, kako da tumacimo zapovjest sluzi drugima, najveci medju vama da je najmanji itd, kad tako pocnes raditi sluziti druge dosta ljudi cak i najblizi pocnu to da zloupotrebljavaju i traze od tebe da radis i neke sitnice sto bi i oni mogli uraditi tj naviknu se i oni samo leze nista ne rade jer znaju da ce kad god pitaju (a stalno pitaju) ti uskociti za njih i odraditi posao (jer hoces da sluzis druge) da li u tom slucaju ispadamo na neki nacin iskoristavani i budale? Hvala

---

✟ Бог помогао. Ако свесно допуштамо да нас неко стално искоришћава — то више није врлина, него недостатак расуђивања. Хришћанство не тражи да будемо „наивни“, него кротки, али и мудри („Будите мудри као змије и безазлени као голубови“). Свети оци често наглашавају да није свака помоћ добра помоћ. Ако помажући другима чините да они постају лењи, немарни и зависни, ви директно помажете развој такве личности. Ово је посебно важно када су у питању деца. Некада се родитељи до касних година своје деце понашају као да су и даље нејака чељад, и тиме их онеспособљавају за живот. Када родитељ престаје, због своје немоћи у старости или неке болести, да пружа услуге на које је „дете” навикло, настаје проблем.

Служење другима је чин љубави и слободна жртва. Али није робовање туђој лењости и губитак достојанства. „Ко хоће да буде први нека буде свима слуга“ — али то никада није значило да треба да будемо без разума и расуђивања.

Како ускратити помоћ некоме ко је навикао (а ми смо га навикли) да му служимо. Смирено и без гнева (зато не чекати да нас толико притисну да се не би развио гнев) рећи тој особи нпр. – Ово можеш и сам да урадиш. прикажи мање

Да ли опомињати дуге кад греше

Često se događa kada ljudima na nešto skrenemo pažnju da nas optuže, reaguju kao da ih osuđujemo. Ne stavljam sebe kao sudiju ali kada vidim da neko radi stvari koje ne treba savest mi ne dozvoljava da prosto ne kažem ništa toj osobi. Ali ljudi danas često misle ako im samo nešto kažeš iz najbolje namere da ih osuđuješ i misliš da si bolji od njih što nik... прикажи више

Да ли опомињати дуге кад греше

Često se događa kada ljudima na nešto skrenemo pažnju da nas optuže, reaguju kao da ih osuđujemo. Ne stavljam sebe kao sudiju ali kada vidim da neko radi stvari koje ne treba savest mi ne dozvoljava da prosto ne kažem ništa toj osobi. Ali ljudi danas često misle ako im samo nešto kažeš iz najbolje namere da ih osuđuješ i misliš da si bolji od njih što nikako nije slučaj. U glavi mi je citat od proroka Jezekilja 3:17-21 gde kaže ako ne opomenemo nekog ko greši da je njegova krv na našoj duši jer smo ćutali.

---

✟ У праву сте да пророк Језекиљ говори (Језек. 3:17–21) да: ако не опоменемо сносимо одговорност. Ако опоменемо спасавамо и себе и другог. То значи да није добро увек ћутати. Али ми живимо по Новом завету где нас Господ Исус Христос саветује : „Не судите да вам се не суди“ и „Извади најпре брвно из свога ока“.

Свети оци дају једно златно правило: Не говори ако те не питају — осим ако си у односу љубави и одговорности. На пример: родитељ — дете, духовник — верник или близак пријатељ — пријатељ. У супротном, често више штете него користи. Ако се осећамо довољно блиски некој особи коју бисмо опоменули, нека то буде са љубављу и смирењем, врло обазриво, позивајући се на сопствену грешност. Ако и поред великог опреза особа покаже негодовање и љутњу, одустаните од духовних савета и задржите се само на молитви за ту особу. Многи духовници нас саветују да се најпре бринемо за своје спасење. прикажи мање

Пост - држати пост у тајности а не бити лицемер

Gospod Isus Hristos nas uči u jevanđelju kada postimo da držimo to u tajnosti (Matej 6:16-18). Međutim, često se nađemo u situaciji sa ljudima kada nas ponude nečim da moramo to ljubazno da odbijemo Moje pitanje je ako tada ispovedimo da zbog posta ne možemo nešto uzeti da li tada postajemo licemeri koji se eto pokazuju pred ljudima i da ... прикажи више

Пост - држати пост у тајности а не бити лицемер

Gospod Isus Hristos nas uči u jevanđelju kada postimo da držimo to u tajnosti (Matej 6:16-18). Međutim, često se nađemo u situaciji sa ljudima kada nas ponude nečim da moramo to ljubazno da odbijemo Moje pitanje je ako tada ispovedimo da zbog posta ne možemo nešto uzeti da li tada postajemo licemeri koji se eto pokazuju pred ljudima i da smo izašli iz tajnosti. Kako dakle napraviti taj balans da držimo post u tajnosti, a opet da ne delujemo kao licemeri jer smo izgovorili javno da postimo?

---

✟ Господ Исус Христос у Јеванђељу по Матеју (6:16–18) не забрањује да неко икада сазна да постите. Он осуђује намерно показивање поста „прављење лица“ да други виде, тражење похвале од људи. Проблем није у томе да се зна, него зашто се открива.

У ситуацијама које описујете, најбољи приступ је кратко и без објашњавања надугачко, захвалити се на понуђеној храни. Ако неко баш инсистира рећи да постите. Свети оци кажу отприлике овако: скривај подвиг колико можеш али не прави од тога позориште скривања. Ако не желите да се истичете него само покушавате да будете доследни – нисте лицемер. Лицемер је онај који намерно показује побожност ради утисак на друге. прикажи мање

Пост – да ли морамо да постимо по календару

Da li čovek treba da posti onoliko koliko može ili mora da se drži strogo onoga kako je propisano? Ja sam na primer veliki mesojed ne mogu da zamislim 1 jelo u toku dana a da ne pojedem meso u nekom obliku. Ali za veliki post sam totalno izbacio meso što mi je bilo baš teško ali jedem i dalje zbog proteina da ne unosim previše ugljenih hidrat... прикажи више

Пост – да ли морамо да постимо по календару

Da li čovek treba da posti onoliko koliko može ili mora da se drži strogo onoga kako je propisano? Ja sam na primer veliki mesojed ne mogu da zamislim 1 jelo u toku dana a da ne pojedem meso u nekom obliku. Ali za veliki post sam totalno izbacio meso što mi je bilo baš teško ali jedem i dalje zbog proteina da ne unosim previše ugljenih hidrata sir, jaja i ribu što ne bih smeo ako gledamo kako je propisano prema kalendaru

---

✟ У православљу пост није само дијета, него духовна дисциплина:
уздржање од хране, али још више: уздржање од греха, страсти, осуђивања, гнева, молитва, покајање и смирење. Зато пост није циљ сам по себи, већ средство.
Да ли мора строго „по правилу“?
Правило поста (без меса, млечног, јаја, уља одређеним данима итд.) је:
идеал који даје Црква али се не примењује механички на све људе исто. Свети оци увек наглашавају: боље је постити умерено и смирено, него строго и са гордошћу или уз роптање.

Ви сте урадили нешто веома значајно: потпуно сте избацили месо (што Вам је било тешко), трудите се да постите. То је озбиљан подвиг, посебно ако сте навикли на месо. Ваш начин поста није по строгом типику поста, али ако бисте без тога одустали од поста или пали у раздражљивост, слабост, нервозу — онда је ово пастирски разумљиво као постепени пут. Пост треба да буде постепен, са благословом духовника (свештеника). Није исти пост за монаха и за човека у свету. Није исто правило за почетника и за онога ко пости годинама.

Најважније је и једино исправно да пост не спроводимо сами, без благослова свештеника, поготово када почињемо овај подвиг. Са благословом ће све ићи лакше. Ми не можемо сами да проценимо шта је најбоље за наше духовно узрастање, што је крајњи циљ сваког поста. Понекад се човек упусти у најстрожији пост и на крају се погорди. Боље да је јео и месо а остао смирен и кротког духа.

прикажи мање

Чиста и нечиста храна

Pomaže Bog,
Da li za nas pravoslavne hrišćane važe pravila ishrane definisana u starom zavjetu ili je sva hrana očišćena (i svinja itd)? Recimo u nekom posnom kuvaru vidio sam da su definisane lignje i morski plodovi, a koliko sam shvatio u starom zavjetu je zapovjest da se samo jede riba (tj što ima peraje i ljuske), da je ostalo nečisto iz vode? "Sve što ima p... прикажи више

Чиста и нечиста храна

Pomaže Bog,
Da li za nas pravoslavne hrišćane važe pravila ishrane definisana u starom zavjetu ili je sva hrana očišćena (i svinja itd)? Recimo u nekom posnom kuvaru vidio sam da su definisane lignje i morski plodovi, a koliko sam shvatio u starom zavjetu je zapovjest da se samo jede riba (tj što ima peraje i ljuske), da je ostalo nečisto iz vode? "Sve što ima peraje i ljusku u vodi, po morima, rijekama jedi, sve ostalo u vodi ne jedi i na lešinu njihovu se gadi"? Da li je dakle sve očišćeno?

---

✟ Бог помогао. Са доласком Гопода Исуса Христа, тј. Његовим оваплоћењем и силаском са небеса међу људе, добили смо нови правилник живота кроз Нови завет. За православне хришћане не важе старозаветна правила о „чистој и нечистој“ храни. Сва храна је очишћена, али се пост држи из духовних разлога, а не због „нечистоте“ намирница.

Пост нема везе са нечистотом хране, него са уздржањем, смирењем и духовном борбом. Зато се у посту не једе месо, често ни риба, али су дозвољени: лигње, шкољке, хоботнице, ракови - јер се у црквеној пракси воде као посна храна. прикажи мање

Зашто праведници страдају

Pomaže Bog, u starom zavjetu stalno se provlači kako pravednika čuva Bog nikakvo zlo mu se neće desiti itd (pogotovo Solomonove priče itd), medjutim slušam neke naše pravoslavne sveštenike koji kažu ako ti sve ide dobro u životu da se zabrineš, jer kao trebamo imati iskušenja i nevolje u ovom životu onda je ruka Božija spuštena na nas itd. Zašto mi ako radimo ... прикажи више

Зашто праведници страдају

Pomaže Bog, u starom zavjetu stalno se provlači kako pravednika čuva Bog nikakvo zlo mu se neće desiti itd (pogotovo Solomonove priče itd), medjutim slušam neke naše pravoslavne sveštenike koji kažu ako ti sve ide dobro u životu da se zabrineš, jer kao trebamo imati iskušenja i nevolje u ovom životu onda je ruka Božija spuštena na nas itd. Zašto mi ako radimo na duhovnom planu, trudimo se da ugodimo Bogu i ljudima, treba da imamo neke nevolje? Da li su tu kontradiktorni stari i novi zavjet?

---

✟ Помаже Бог. На први поглед делује као да постоји контрадикција између Старог и Новог завета, али заправо се ради о различитим нагласцима, а не супротности.

Шта значи „Бог чува праведника“ у Старом завету? У књигама као што су Приче Соломонове често читамо: праведник ће напредовати, биће сачуван од зла, имаће мир и благослов. Tо није математичка формула (ако си добар = нема проблема) него општи духовни закон и смерница. И у Старом завету имамо примере: праведни Јов, цар Давид. Тако да ни Стари завет не учи да праведник нема страдања.

Ми данас живимо по Новом завету. Господ нам поручује: „У свету ћете имати невоље…“ и „Ако Мене гонише, и вас ће гонити. Овде се открива дубља истина:
страдање није знак да вас је Бог напустио — него често да сте на Његовом путу.

Зашто Бог допушта невоље праведнима? Свети оци (нпр. Николај Велимировић) објашњавају неколико разлога: Очишћење: Као злато у ватри — душа се чисти кроз искушења. Без борбе нема раста. Смирење: Да човек не помисли да је „сам од себе добар“. Учешће у Христовом путу: Христос је страдао и сви хришћани треба да иду тим путем.

Да ли треба да се забринемо ако је све добро?
Ово што свештеници кажу треба разумети правилно: добар живот не значи да те је Бог напустио. То значи да ако све иде лагодно, без борбе и без покајања постоји опасност од духовне успаваности. Бог не обећава живот без проблема — него смисао, заштиту и спасење кроз искушења.

Zašto mi ako radimo na duhovnom planu, trudimo se da ugodimo Bogu i ljudima, treba da imamo neke nevolje?

Ако се ми трудимо на духовном плану, угађамо Богу и људима, то не значи да немамо никакве проблеме, јер сам тај труд је велики напор, ако то радимо искрено и пожртвовано. Нема потребе да имамо додатне проблеме. Ако мислимо да је све у реду и сувише је мирно — то баш значи да нешто није у реду, можда ми само мислимо да се довољно трудимо а увек може још више да се даје (времена, пажње, материјалне помоћи). Не треба се уљуљкивати у неко лажно благостање јер неће дуго потрајати. Боље да сами кренемо у ревност и жртвовање за ближње него да чекамо искушење. прикажи мање