пре 18 дана 22.11.2025

☞ Слава - како редуковати број гостију

Помаже Бог!
Имам питање у вези са славом. С обзиром на то да славим са родитељима и бабом, на слави имамо велики број људи (преко 50). Мислим да је то превише и да се губи смисао славе, јер нама се тај дан претвори у услуживање гостију храном и пићем тако да ни немамо времена попричати са гостима. Велики број гостију је родбина која долази само на славу или родбина која није била баш добра према нама. Мислим да се број гостију треба смањити, али не знам да ли сам у праву и како то да постигнем♥ Бог помогао. Многи се данас боре са истим проблемом. Оно што описујете је реалност у многим породицама: слава се претвори у „догађај за 50 људи“, у бескрајно кување, трчање и услуживање… а изгуби се оно што је најважније — молитва, мир, окупљање најближих и благословена радост.

Слава се не слави „ради народа“, већ ради Бога и светитеља домаћина
По учењу Цркве слава није гозба за пола села, нити обавеза да се позове сва родбина, нити друштвена манифестација да никог не увредимо. Слава је молитвено породично дружење са блиским људима. 50+ гостију није традиција Цркве — то је народни обичај који се у многим кућама отео контроли.

Када слава постане терет — изгубљен је суштински смисао
Ако Ви, мајка, отац, бака: цео дан само служите, немате кад да седнете, немате мира, немате времена да поразговарате ни са ким, умор уништи целу радост, онда та гозба није ни на корист ни вама ни гостима.
Свештеници врло јасно кажу: Слава никада не треба да буде извор претераног напора, нервозе или замерања.

Да ли је у реду смањити број гостију? — Да, итекако је у реду
Потпуно сте у праву да размишљате о томе.
Многе породице у последњих 10–15 година су смањиле славе на: најближу родбину, кумове, добре пријатеље, људе са којима има стварног односа.
То је и духовно исправније и смиреније.

Шта са родбином која долази само „по инерцији“ или с којом нема доброг односа?
Не постоји никаква обавеза да позовете некога само зато што је род — ако нема односа, нема ни обавезе. Ако вам долазе људи са којима немате добар однос или који су вам нанели нешто лоше, то није истинско слављење, то је друштвена формалност. А слава никада није требало да буде „друштвено-обавезна“.

Како саопштити породици да желите мањи број гостију?
- Разговор с родитељима у миру без критиковања, него полако, тихо, аргументовано: „Мислим да би било лепше да имамо славу са мање гостију, да можемо да седнемо, да се помолимо, да разговарамо и да то буде стварно породични дан, а не трка и умор. Можда бисмо могли позивати само најближе?“
Нагласите да се не ради о ударању на традицију, него о повратку суштини.
- Постепено смањивање
Не морате једне године прекинути све. Многе породице то раде постепено:
једне године не позову оне с којима немају никакав контакт, следеће године скрате списак још мало, и тако се број гостију природно сведе на 5–10 људи.
- Не морате објашњавати свима. Ако се неко пита: „Зашто нас не зовете као раније?“, сасвим довољно је културно рећи: „Ове године славимо у ужем кругу.“ То је потпуно прихватљиво и нико нема право да се љути.

пре 23 дана 17.11.2025

Слава у време поста и мрсно послужење - шта нам је чинити?

Помаже бог,можете ли ми одговорити везано за пост сриједом и петком када одете на славу,мало је компликовано за домаћина,да ли постити и тражити од домаћина посну храну или некако другачије.Хвала.

---

♥ Бог помогао. Ово је једна од најтежих ситуација у пракси, јер се сударају: наша жеља да испоштујемо пост, поштовање према домаћину и чињеница да домаћин сам не држи пост ни на посну славу.

У православној пракси постоји врло јасан, али и врло благ принцип:
1. Када сте гост на слави — не тражи се посна храна
Црква учи да гост не треба да оптерећује домаћина захтевима.
Ако Вас позову на славу и домаћин је припремио мрсну трпезу, не грешите ако поједете то што је послужено, чак и ако је среда или петак.
То се заснива на хришћанским речима о томе да гост не треба да прави непријатност домаћину нити да га доводи у грех или стид — „ради љубави према ближњем“.

2. Ако домаћина унапред обавестите — онда је друга ствар
Ако сте блиски са домаћином или ако знате да он свесно припрема и посно и мрсно, можете ненаметљиво и благим тоном рећи да постите.
Многи домаћини ионако спремају и посно и мрсно.
Важно је да то не буде као услов или терет за њих, већ само као информација коју могу, али и не морају да узму у обзир.

3. Ако је Ваша слава — Ви одређујете
Када сте Ви домаћин, трпеза увек треба да прати постни или мрсни карактер дана и славе. Гости који посте или не посте прихватају то стање ствари.

Љубав и мир у односима важнији су од формалног поста за један дан.
Пост није само у храни већ пре свега у односу према ближњем — а ако би инсистирање на посту повредило домаћина, то већ није дух поста.

пре 35 дана 05.11.2025

Литургија у католичком храму

Веома поштовани. Да ли је исправно или је то грех, да у иностранству идемо на Литургије у католичке цркве које наши свештеници изнајмљују, а у њима нема наших икона или негде има које се сваки пут склањају после службе?

---

♥ Помаже Бог? Није грех одлазити на Литургију која се служи у изнајмљеном простору католичке цркве. Свештеници и верници који користе тај простор настоје да очувају православни карактер богослужења тако што доносе православне иконе за време саме службе, што је исправно и по канонском уређењу. Кад се служба заврши, преуређивање простора да не би остао православни садржај у католичком храму јесте из поштовања према том простору и његовом власнику. Најважније је да богослужење остане у православном духу и да верници приступају Светој Тајни без сумње и конфузије, а тај услов је испуњен у овом случају.

пре 51 дана 20.10.2025

Одлазак у храм који није парохијски

Da li smem da idem u pravoslavnu Crkvu koja ne pripada parohiji na kojoj se nalazim? Nažalost, u mojoj paroriji pričao sam sa nekoliko sveštenika i stičem utisak da ne žele više od minuta da provedu vremena za moja pitanja. Sa druge strane kada sam god otišao u drugu parohiju uvek sam nailazio na razumevanje u spremnost da dobijem odgovore koliko god da imam pitanja i koliko god da traje vremenski. Pa vas zato pitam da li je u prihvatljivo da idem u drugu parohiju na bogosluženja i ispovest?

---

♥ Бог Вам помогао!
Дозвољено је да идете у другу православну цркву, чак и ако она не припада Вашој парохији. У Православљу, све парохије једне епархије (па и шире) припадају јединственој Цркви Христовој, и нема „забрањених“ храмова у које верник не сме да уђе — све док су они у канонском јединству (тј. под истим надлежним епископом, унутар Српске православне цркве или друге признате православне јурисдикције)
У пракси то значи:
• Можете ићи у храм где се осећате духовно окрепљено, где осећате пастирску бригу и љубав.
• Можете се исповедати и причешћивати код свештеника из друге парохије.
• Добро је само, из поштовања, обавестити свог матичног пароха ако сте у редовном односу с њим (али ако то није случај — то није обавезно).

Напомена: Једино у случају венчања, крштења, сахрана и парастоса, пожељно је да ангажујете надлежног свештеника из Ваше парохије. Свештеници могу да служе у другим парохијама али је за то потребан благослов надлежног свештеника. Не би требало да реметимо устројство Цркве и доводимо свештенике у непријатну ситуацију.

Најједноставније је ићи у своју парохијску цркву, јер Божија промисао је нас ту довела на наше спасење. Можда да порадимо мало на себи и својој гордости, стрпљењу и другим особинама које нам ремете мир. Када се смиримо, и ситуација око наших свештеника ће се променити. Ово су искуства кроз која смо сви прошли у почетном стадијуму живота у Цркви. Многи од нас, када тек приђу Цркви, осећају ревност и жељу да све буде савршено. Али Господ понекад допушта и хладнији пријем код неког свештеника управо да бисмо се смирили, научили трпљење и љубав према другима упркос томе. Оно што ми можемо да урадимо у циљу сопственог смирења јесте да променимо сами себе.

пре 54 дана 17.10.2025

Православље и католичанство

Помаже Бог! Да ли можете да ми објасните суштинску разлику између православља и католичанства? Да ли је грех запалити свећу у католичкој цркви и молити се у њој?

---

♥ Бог помогао!
Иако су Православна и Католичка црква имале заједничко порекло и вековима биле једна Црква, до раскола је дошло 1054. године (тзв. „Велики раскол“). Од тада се њихови путеви постепено разликују у вери, богослужењу и црквеној организацији.
1. Извор и врховна власт у Цркви
• Православље: Христос је једини Глава Цркве. Свештенство и епископи имају саборни (колективни) ауторитет; ниједан епископ нема апсолутну власт над другима.
• Католицизам: папа (врховни римски поглавар) сматра се врховним и непогрешивим у питањима вере и морала (догма о папској непогрешивости, 1870).
2. Додавање „Filioque“ у Символ вере
• Православни исповедају да Свети Дух исходи „од Оца“.
• Католици су додали „и од Сина“ (Filioque).
→ Ово мења богословско схватање Свете Тројице, што је за Православље неприхватљиво.
3. Учeње о првородном греху и Божијој благодати
• Католици уче да је човек наследио и кривицу Адамовог греха, а не само последице.
• Православни сматрају да је човек наследио смртност и кварљивост, али не и личну кривицу.
4. Чистилиште (Purgatorium)
• Католицизам учи да душе после смрти пролазе кроз стање „чишћења“ пре раја.
• Православље не познаје тај појам; верује се у молитве за упокојене, али не у посебно стање „чистилишта“.
5. Начин богослужења и духовни дух
• Православно богослужење је дубоко мистично, прожето смирењем и покајањем.
• Католичко богослужење је више рационално и формално, често поједностављено (после II Ватиканског сабора).

Да ли је грех запалити свећу у католичкој цркви?
Православна Црква не учи да је то тежак грех, али није препоручљиво да се православни хришћанин моли у католичком храму као у своме.
Ево зашто:
• Католичке цркве немају пуноћу благодати Светога Духа, јер су се одвојиле од саборног јединства Цркве.
• Молитва у њима може бити израз поштовања према Христу, али не треба стварати утисак верског јединства које, нажалост, не постоји у пуној мери.
• Уколико се нађете у граду где нема православног храма, можете се помолити тихо у себи, али је боље да се не учествује у њиховим обредима и да се свећа не пали као да је у православном храму.
Закључак
• Православље чува пуну, апостолску веру без измена.
• Католицизам је задржао многе хришћанске вредности, али је унео одређене догматске новотарије.
• Зато православни хришћанин треба да поштује све људе, али да верно чува свој пут, без мешања вера и обреда.

пре 56 дана 15.10.2025

Да ли некрштену децу треба водити на гробље

Pomaže Bog. Da li decu koja nisu krštena treba voditi na groblje?

---

♥ Бог помогао. Када је реч о вођењу некрштене деце на гробље, не постоји строго црквено правило које то забрањује, него се препоручује да се процени зрелост и спремност детета да прихвати смрт и тугу, јер деца могу бити емоционално рањива. Свештеници саветују да се родитељи и старатељи лично одлучују и прилагоде ситуацију дететовом узрасту и емоционалном стању.

пре 59 дана 12.10.2025

Како бити православан у туђини

Помаже Бог! Како у туђини, где је православље мањина, бити добар хришћанин? Да ли је грех дружити се са људима који нису православци или хришћани? Да ли се сме причестити у другој православној цркви?

---

♥ Бог Вам помогао! Бити православан у средини где је мало православних верника није лако, али може постати велика духовна школа. Молитва и постојаност су темељи. Молите се свакодневно, макар кратко, и чувајте ритам недељног богослужења ако је могуће. Читајте Свето писмо и житија светих — то постаје Ваша мала „парохија“ у срцу. Ако нема храма у близини, повежите се са свештеником преко парохије најближе православне заједнице.

2. Да ли је грех дружити се са људима који нису православци или хришћани?
Није грех. Господ Исус Христос се дружио са свима — и цариницима, и грешницима, и незнабошцима. Православље не тражи изолацију, него чисто срце и расуђивање. Важно је да не прихватате учења која одвајају од вере, али људе треба волети и поштовати. Дружење са другачијима може бити прилика да сведочите Христа — не речима, него добротом, стрпљењем и праведношћу. Ипак, будите опрезни ако неко покушава да Вас намерно одврати од вере или саблазни, тада се повуците у миру.

3. Да ли се сме причестити у другој православној цркви
Да, сме, под условом да је та црква у јединству (канонском општењу) са Српском православном црквом. Можете се причестити у Грчкој, Руској, Румунској, Бугарској, Антиохијској, Грузијској, Јерусалимској и другим канонским православним црквама. Треба се ипак јавити свештенику пре литургије, рећи ко сте и из које сте цркве, јер се свештеници морају уверити да сте приступили припремљени (пост, исповест, мир са ближњима). Ако нисте сигурни да ли је нека парохија у јединству са Вашом црквом — боље је питати свештеника из своје епархије или у епархијама у дијаспори. Бити православан у туђини значи бити мали светионик — не наметљив, него топао. Дружите се са свима, али чувајте срце у Христу.

пре 60 дана 11.10.2025

Молитва Богородици

Pitanje vezano za molitvu iz večernje molitve kada se kaže:
"Presveta Bogorodice spasi nas"...
Da li se to "spasi nas" odnosi na zastupničku molitvu Bogorodice kod našeg Gospoda Isusa Hrista? Da li to znači Presveta Bogorodice spasi nas svojim molitvama i umoli svog sina, svog Gospoda i našeg Gospoda da nas spasi?

---

♥ Потпуно сте у праву. Када у молитвама кажемо: „Пресвета Богородице, спаси нас“, то не значи да Пресвета Богородица спасава човека својом сопственом божанском силом, јер само Бог спасава. То значи да је ми молимо да се она заузме за нас пред својим Сином и Богом, да својим молитвама и мајчинском смелошћу измоли милост и спасење за нас.

У православном предању Богородица је највећа молитвеница за људе. Она није извор спасења, већ путем молитве посредује код Христа — она „спасава“ у смислу да нас доводи до Спаситеља.

У грчком оригиналу израз „σῶσον ἡμᾶς“ (spasi nas) у молитвама Богородици не означава апсолутно божанско спасење, него заштиту, избављење, утеху, посредовање.

Свети Оци објашњавају:
Свети Јован Дамаскин каже: „Ми се не молимо Богородици као Богу, већ као Мајци Божјој, која има слободан приступ к Њему и моћну молитву за оне који јој прибегавају.“

Свети Николај Жички објашњава: „Када кажемо ‘Пресвета Богородице, спаси нас’, ми заправо вапијемо:
‘Мајко Божја, моли Сина свога да нас спасе!’“

Реченица „Пресвета Богородице, спаси нас“ значи:
„Пресвета Мајко Божја, заступи нас, заштити нас, измоли нам милост од свога Сина.“ То је израз дубоке вере у моћ молитве Мајке Божје, која се не моли уместо нас, него са нама и за нас — као најближа човеку после самог Христа.

пре 66 дана 05.10.2025

Старечник и Добротољубље

Помаже Бог! Да ли бисте могли да ми објасните разлику између Старечника и Добротољубља? У чему је разлика између њих осим наравно у томе да су томови Добротољубља много обимнији. Да ли је Старечник заправо скрећена верзија Добротољубља или се разликују? Такође ме занима да ли постоји одређено време када се шта чита. Ја разумем да могу читати било када, али бих волео чути, занима уколико постоји неко искуство, неке смернице Цркве када се шта чита па да то и применим у свом животу.

---

♥ Бог помогао. Разлика између Старечника и Добротољубља није само у томе што су томови Добротољубља много обимнији. Добротољубље је збирка светоотачких поука које потичу од православних монаха и светитеља од IV до XV века, а фокусира се на духовно бдење, молитву (посебно Исусову молитву), подвижништво и унутрашњи живот у Христу. Састављено је на основу искуства и учења светих отаца и подвижника, са посебним истакнутим значајем умносрдачне молитве и подвизавања као начина живота.

Старечник је, са друге стране, обично краћа, сажетија и једноставнија књига или зборник који садржи смернице, поуке и савете светогорских старaца, усмерене на практични духовни живот. Није скраћена верзија Добротољубља, већ засебан зборник са својом наменом и форматом, прилагођен и приступачнији за шири круг читаоца који желе да се ближе упознају са духовним учењем кроз поуке старaца.

Што се тиче времена читања, не постоји строго одређено време када треба читати Старечник или Добротољубље. По правилу, ове књиге могу се читати у било које време, али у духовној пракси цркве препоручује се да се читање прилагоди молитвеном ритму, посебно у време личне молитве и подвига. Најчешће се читају у време духовне тишине, у исихастичкој молитви, и у периоду припреме за Свету Тајну исповести или у дане поста, када човек тежи унутрашњем миру.

У суштини, Старечник се често користи као практичан духовни водич, док је Добротољубље збир светоотачких текстова за напредније духовно узрастање. Обе књиге имају важну улогу у духовном животу православног хришћанина и добро је да се користе у складу са личним духовним потребама и саветима духовника.

пре 85 дана 16.09.2025

Одевање за молитву

Pomaže Bog! Da li je važno kako smo obučeni kada čitamo jutarnje ili večernje molitve kod kuće? Nekada propustim molitve jer se zbog svoje lenjosti, ne obučem pa osećam sramotu da čitam molitvu ako sam samo u potkošulji ili donjem vešu jer ipak stojim pred Gospodom kada se molim. Moje pitanje je da li je to važno ili se svakako mogu moliti kako god da sam obučen. Praštajte molim vas ako je moje pitanje blesavo ali osećam da me ovo muči i ne želim da uvredim Gospoda. 93.87.176.44

---

♥ Бог помогао! Ваше питање није нимало блесаво, већ показује вашу жељу да се молите са поштовањем и љубављу према Богу. Када се молимо код куће, најважније је стање нашег срца и искреност у молитви.
Ипак, припремити се за молитву може бити леп начин да покажемо поштовање према Богу. Без обзира да ли се у неком тренутку упражњава молитвено правило, изговара Исусова молитва или се бавимо неким дугим послом у кући, па и када се само одмарамо, треба да будемо свесни да ми увек стојимо пред Господом. Треба развијати навике да и када смо у кући, где нас не виде људи, будемо пристојно обучени у кућну одећу у чему нам је пријатно, која ће бити уредна. Као да ће сваког момента неко да нам зазвони на врата. Овако припремљени боље ћемо се осећати, без збуњености и непотребног размишљања о облачењу и усредсредићемо се на речи молитве које читамо или изговарамо у себи. Развијајући ову навику постајемо и уреднија особа. Борба за људке душе води се и водиће се непрестано на разне начине. Демони се хране нередом, хаосом, нечистоћом и наших тела и наших простора у којима живимо. Када им омогућимо такве услове, стално ће нас ометати и у молитви и у раду. Треба развијати хигијенске навике, као кад идемо на посао или на неки сусрет, птретходно ћемо се истуширати, освежити и пристојно обући. Тиме показујемо поштовање према свима које срећемо. А Господ који нас стално посматра биће задовољан нашим трудом, јер то радимо Њега ради.