МК
Hristos
Православни подсетник
Питања и одговори

Честа питања и одговори:
1. Да ли се пости тог и тог дана. Одговор се налази у Календару и првилу поста
2. Како се правилно крстимо

Питања азбучно по наслову
Питања и одговори хронолошки

Ваше поруке и наши одговори
пре 15 дана 12.10.2025
Како бити православан у туђини

Помаже Бог! Како у туђини, где је православље мањина, бити добар хришћанин? Да ли је грех дружити се са људима који нису православци или хришћани? Да ли се сме причестити у другој православној цркви?
Бог Вам помогао! Бити православан у средини где је мало православних верника није лако, али може постати велика духовна школа. Молитва и постојаност су темељи. Молите се свакодневно, макар кратко, и чувајте ритам недељног богослужења ако је могуће. Читајте Свето писмо и житија светих — то постаје Ваша мала „парохија“ у срцу. Ако нема храма у близини, повежите се са свештеником преко парохије најближе православне заједнице.

2. Да ли је грех дружити се са људима који нису православци или хришћани?
Није грех. Господ Исус Христос се дружио са свима — и цариницима, и грешницима, и незнабошцима. Православље не тражи изолацију, него чисто срце и расуђивање. Важно је да не прихватате учења која одвајају од вере, али људе треба волети и поштовати. Дружење са другачијима може бити прилика да сведочите Христа — не речима, него добротом, стрпљењем и праведношћу. Ипак, будите опрезни ако неко покушава да Вас намерно одврати од вере или саблазни, тада се повуците у миру.

3. Да ли се сме причестити у другој православној цркви
Да, сме, под условом да је та црква у јединству (канонском општењу) са Српском православном црквом. Можете се причестити у Грчкој, Руској, Румунској, Бугарској, Антиохијској, Грузијској, Јерусалимској и другим канонским православним црквама. Треба се ипак јавити свештенику пре литургије, рећи ко сте и из које сте цркве, јер се свештеници морају уверити да сте приступили припремљени (пост, исповест, мир са ближњима). Ако нисте сигурни да ли је нека парохија у јединству са Вашом црквом — боље је питати свештеника из своје епархије или у епархијама у дијаспори. Бити православан у туђини значи бити мали светионик — не наметљив, него топао. Дружите се са свима, али чувајте срце у Христу.
пре 22 дана 05.10.2025
Старечник и Добротољубље

Помаже Бог! Да ли бисте могли да ми објасните разлику између Старечника и Добротољубља? У чему је разлика између њих осим наравно у томе да су томови Добротољубља много обимнији. Да ли је Старечник заправо скрећена верзија Добротољубља или се разликују? Такође ме занима да ли постоји одређено време када се шта чита. Ја разумем да могу читати било када, али бих волео чути, занима уколико постоји неко искуство, неке смернице Цркве када се шта чита па да то и применим у свом животу.

Бог помогао. Разлика између Старечника и Добротољубља није само у томе што су томови Добротољубља много обимнији. Добротољубље је збирка светоотачких поука које потичу од православних монаха и светитеља од IV до XV века, а фокусира се на духовно бдење, молитву (посебно Исусову молитву), подвижништво и унутрашњи живот у Христу. Састављено је на основу искуства и учења светих отаца и подвижника, са посебним истакнутим значајем умносрдачне молитве и подвизавања као начина живота.

Старечник је, са друге стране, обично краћа, сажетија и једноставнија књига или зборник који садржи смернице, поуке и савете светогорских старaца, усмерене на практични духовни живот. Није скраћена верзија Добротољубља, већ засебан зборник са својом наменом и форматом, прилагођен и приступачнији за шири круг читаоца који желе да се ближе упознају са духовним учењем кроз поуке старaца.

Што се тиче времена читања, не постоји строго одређено време када треба читати Старечник или Добротољубље. По правилу, ове књиге могу се читати у било које време, али у духовној пракси цркве препоручује се да се читање прилагоди молитвеном ритму, посебно у време личне молитве и подвига. Најчешће се читају у време духовне тишине, у исихастичкој молитви, и у периоду припреме за Свету Тајну исповести или у дане поста, када човек тежи унутрашњем миру.

У суштини, Старечник се често користи као практичан духовни водич, док је Добротољубље збир светоотачких текстова за напредније духовно узрастање. Обе књиге имају важну улогу у духовном животу православног хришћанина и добро је да се користе у складу са личним духовним потребама и саветима духовника.
пре 41 дана 16.09.2025
Одевање за молитву

Pomaže Bog! Da li je važno kako smo obučeni kada čitamo jutarnje ili večernje molitve kod kuće? Nekada propustim molitve jer se zbog svoje lenjosti, ne obučem pa osećam sramotu da čitam molitvu ako sam samo u potkošulji ili donjem vešu jer ipak stojim pred Gospodom kada se molim. Moje pitanje je da li je to važno ili se svakako mogu moliti kako god da sam obučen. Praštajte molim vas ako je moje pitanje blesavo ali osećam da me ovo muči i ne želim da uvredim Gospoda. 93.87.176.44

Бог помогао! Ваше питање није нимало блесаво, већ показује вашу жељу да се молите са поштовањем и љубављу према Богу. Када се молимо код куће, најважније је стање нашег срца и искреност у молитви.
Ипак, припремити се за молитву може бити леп начин да покажемо поштовање према Богу. Без обзира да ли се у неком тренутку упражњава молитвено правило, изговара Исусова молитва или се бавимо неким дугим послом у кући, па и када се само одмарамо, треба да будемо свесни да ми увек стојимо пред Господом. Треба развијати навике да и када смо у кући, где нас не виде људи, будемо пристојно обучени у кућну одећу у чему нам је пријатно, која ће бити уредна. Као да ће сваког момента неко да нам зазвони на врата. Овако припремљени боље ћемо се осећати, без збуњености и непотребног размишљања о облачењу и усредсредићемо се на речи молитве које читамо или изговарамо у себи. Развијајући ову навику постајемо и уреднија особа. Борба за људке душе води се и водиће се непрестано на разне начине. Демони се хране нередом, хаосом, нечистоћом и наших тела и наших простора у којима живимо. Када им омогућимо такве услове, стално ће нас ометати и у молитви и у раду. Треба развијати хигијенске навике, као кад идемо на посао или на неки сусрет, птретходно ћемо се истуширати, освежити и пристојно обући. Тиме показујемо поштовање према свима које срећемо. А Господ који нас стално посматра биће задовољан нашим трудом, јер то радимо Њега ради.
пре 56 дана 01.09.2025
Има ли наде за спасење?

Помаже Бог. Треба ми помоћ. Искрено сам много грешан. Након неког времена сам одлучио да се окренем Господу. Почео сам да се молим свако јутро и вече. Пред сваки оброк. Да постим среду и петак на води. Да идем недељом на службе. Да делим и помажем оним којима је потребно. Након неког времена почео сам да добијам грешне мисли које вређају Господа и Пресвету Богородицу. Ја ово видим као искушења нечастивог. Срамота ме тих помисли и знам да нису нормалне. Моје питање је да ли има наде за моје спас?

Нада за спасење увек постоји. У православном учењу спасење је дар Божије милости, а покајање и упорна молитва су пут ка спасењу. Грешне мисли, које вам се јављају, могу бити искушења ђавола којим он покушава да вас одврати од молитве и духовног напредовања. То су уобичајене духовне борбе, нарочито за оне који озбиљно крену путем вере.

Важно је да се не стидите тих помисли, него да их препознате као нападе нечастивог, и да их одбијате молитвом и вером у Бога. Исповест, молитва, пост и дела милосрђа су средства која помажу да се душе очисте и добије духовна снага. Бог је милостив и отворен за покајнике, и Његова љубав пружа шансу свима који искрено траже опроштај и промену.

Дакле, немојте губити наду, јер спасење није далеко од оних који се боре и прибегавају Божијој благодати. Наставите са молитвом, исповешћу и покајањем, тражите помоћ од духовника и имаћете помоћ Божију у вашој борби са искушењима. Христос је дошао да спаси грешнике, а не праведнике, и увек је спреман да прими оне који се враћају ка Њему.
Свако добро од Господа.
пре 61 дана 27.08.2025
Ношење црнине

Помаже Бог. Имам питање у вези црнине коју носимо када смо у жалости за неким. Да ли је уопште исправно носити и колико дуго је потребно носити црну одећу? Унапред хвала. Поздрав


Бог помогао. У православној традицији, ношење црне одеће или црнине након смрти блиске особе је начин јасног и видљивог исказивања жалости, туге и поштовања према покојнику. Црна боја симболизује тугу, повлачење из друштвеног живота и духовну смиреност. Колико дуго треба носити црнину зависи од степена блискости са покојником и обичаја који се поштују у конкретној породици или заједници.

Традиционална правила ношења црнине:

За најближу породицу (родитеље, децу, супружника) често се носи и до годину дана, а неки обичаји дозвољавају и дужи период, нарочито код удовица.

За сроднике и ближу породицу жалост траје око шест месеци.

Пријатељи и удаљенија родбина носе црнину краће, обично од 40 дана до три месеца.

У неким крајевима, нарочито руралним, постоје традиције у којима се црнина носи до краја живота у случају дубоке жалости.

Важно је знати да Српска православна црква не налаже строго прописане прописе о ношењу црнине, па се ова пракса више сматра народним обичајем него црквеним правилом. Такође, док траје жалост, родбина се помало уздржава од веселих догађаја, а молитве и помен покојнику су у првом плану.

Данас је најчешће прихваћена пракса да се црнина носи најмање 40 дана, што је време од смрти до једног од главних помена (четрдесетодневни помен), а онда по жељи може бити продужена на пола године или годину дана.

Слава и други породични празници се редовно славе и током периода жалости, јер се уз молитве за покој душе слави и заштитник породице.

Закључно, ношење црнине је израз туге и поштовања, али није строго прописано у црквеним канонима, већ је најчешће ствар породичног обичаја и личне одлуке током периода жалости.
пре 79 дана 09.08.2025
Давање милостиње

Da li možete da nam objasnite koncept davanja milostinje? U Novom Zavetu piše o tome ali mi nije najjasnije kome dajemo sve milostinju. Postoje ljudi koji ispred Crkve i prose pa me zanima da li milostinju treba da dajemo i njima ili se milostinja pre svega odnosi na našu Crkvu i braću i sestre u veri. Zanima me da li grešim pred Bogom ako prosjacima nikad ništa ne ostavim.


Милостиња у православном хришћанству је чин давања новца, хране или других материјалних добара онима који су потребити као израз љубави и милосрђа према ближњима. Према Новом Завету и учењу Цркве, милостиња обухвата помоћ не само члановима Цркве, верницима, већ и свима којима је потребна помоћ, укључујући сиромашне, болесне и бескућнике. Пре свега, милостиња је усмерена на браћу и сестре у вери, али такође се даје свима у невољи, без обзира на њихову верску припадност. Давање милостиње просјацима испред Цркве и свима који искрено траже помоћ је оправдано и пожељно. Милостиња у Цркви се често даје при поменима умрлих, као дар Цркви и за помоћ сиромашнима.

Према хришћанском учењу, грех је изостајање милостиње онима у невољи кад смо у могућности да помогнемо. Међутим, давање треба бити искрено и по савести, без обзира на то где и коме је дајемо. Ако не пружимо помоћ просјацима, то може бити пропуст у испуњавању заповести о љубави и милосрђу.
пре 85 дана 03.08.2025
Годишњи помен и трпеза

Помаже Бог поштовани. Наш отац је преминуо 28.12.24 Како његова супруга тврди, свештеник је одредио годишњи помен месец дана раније - 22.11.25 са образложењем да је свако давање била посна трпеза, да је то \"због њега грехота\" и да би требало бар једном тј. за годишњицу да буде мрсно. Помало смо неповерљиви да је свештеник заиста тако одредио или је то ипак по неком црквеном правилу? Унапред хвала. Срдачно вас поздрављам

Бог помогао. Годишњи помен у православљу се обично служи на дан или најближу суботу око годишњице смрти покојника. Помен месец дана раније од годишњице није по уобичајеном црквеном правилу, него може бити локални или породични обичај. Поштовање правила поста свакако није ”грехота”. Постимо у време које је наша Црква одредила, зато што смо послушни Господу, на првом месту. У овом случају, свештеник жели да угоди људима које треба угостити а који не посте.
пре 89 дана 30.07.2025
Избор факултета

Poštovanje,dugo vremena sam se molio da upadnem na željeni fakultet ,ali to nisam uspeo,izgubio sam sve ambicije i ne znam kojom profesijom sada treba da se bavim.Da li treba da gledam na to kao Božiju volju ili kao produkt nedovoljnog rada,i da li je ispravno moliti se Bogu da mi pokaže put kojim treba da krenem sada.


Поштовани, ако сте искрено желели одређени факултет, не би требало да одмах одустајете. Запослите се у некој фирми, да не бисте били на терету родитељима и припремајте се за следећи пријемни испит. Конкуренција је велика и пролазе они који су се боље припремали. Молите се Богу да Вам отвори пут и да истрајете у својој жељи, ако је на спасење. Понекад тек када почнемо да студирамо откријемо да то ипак није било за нас. Мало је оних који имају јасне циљеве и тачно знају чиме ће се бавити у животу. Важно је да не падате у очајање. Можда ћете овим неуписивањем избећи неке неприлике које владају на Универзитету и ствари се среде када будете уписали, надамо се, у следећем року.
пре 106 дана 13.07.2025
Помен и освештавање споменика
Помаже Бог.
Преминулој мајци парастос за шест месеци од упокојења дајемо у суботу 19.јула.Пошто је оцу годишњица 30. јула, да ли се се може одржати заједнички парастос за обоје тог 19.јула. И да ли се исти дан може уједно и освештати споменик који је направљен.Хвала Вам на одговору, и велика је ствар што и на овај начин покажете православним да опстају у овим смутним временима.

Бог помогао. Требало би да је могуће објединити помен за оба родитеља и да се у истом дану обави и освештавање споменика. Ипак, праксе се често разликују од парохије до парохије и од свештеника до свештеника. Најбоље је да проверите са свештеником који је надлежан за вашу парохију. У цркви ћете добити број телефона и све потребне информације штај епотребно понети на гробље. Неопходни су погача, мало вина, жито, мало меда и свеће. Остало по жељи и обичајима вашег краја. Хвала што пратите наш Православни подсетник и опростите што нисмо одмах одговорили. Свако добро од Господа.
пре 125 дана 24.06.2025
Губитак кућних љубимаца
Pomaze Bog i svako dobro!

Nedavno smo izgubili dva dugogodisnja kucna ljubimca koji su nam bili verni prijatelji i mnogo smo ih voleli. Tesko smo to podneli ali Gospod daje, Gospod uzima, slava Mu na svemu! Ono sto me zanima jeste da li ima neke literature o tome kuda idu zivotinje kada napuste ovaj svet. Konkretno, da li cemo ih opet nekada ponovo sresti? Volela bih da procitam svetootacko misljenje, ako postoji. I naravno Vas stav o ovome. Zivi bili i hvala unapred!

Бог помогао!

Бол који осећате је дубок и потпуно разумљив, јер љубав коју пружамо и добијамо од Божјих створења оставља неизбрисив траг у нашим срцима (ово говоримо из искуства). Ваша реакција, "Господ даје, Господ узима, слава Му на свему!", сведочи о дубокој вери и поверењу у Божји промисао, што је и најисправнији хришћански став пред тајном живота и смрти. Питање о судбини животиња након смрти је тема о којој су размишљали многи хришћани кроз векове. Иако Свето Писмо и Свети Оци не дају директан и коначан догматски одговор на питање да ли ћемо поново срести наше љубимце, они нам нуде смернице и утеху које нам могу помоћи да разумемо ово питање у светлу православне вере.

Иако не постоји јасно учење о индивидуалном "спасењу" животиња, постоји снажна библијска и светотачка нада у обнову и преображај целокупне творевине. Апостол Павле у Посланици Римљанима (Рим. 8, 19-22) каже :

„19. Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. 20. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом 21. Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. 22. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада. “ (Рим. 8, 19-22)

Ове речи су кључне. Човеков пад у грех утицао је на целокупну природу, уводећи смрт, болест и страдање. Стога, и целокупна творевина – укључујући и животиње – чезне за ослобођењем које ће доћи са коначним искупљењем и преображајем света. У "новом небу и новој земљи" (Откр. 21, 1), где ће владати правда, можемо се надати да ће и животињски свет имати своје место у савршеној хармонији, онако како је то Бог првобитно замислио у Рајском врту.

Житија светих пружају нам дивне примере односа пуног љубави и саосећања према животињама. Ови примери нам показују да је нежна брига о Божјим створењима одлика светости:

Свети Серафим Саровски је у шуми живео у потпуној хармонији са природом. Познато је да је из своје руке хранио огромног медведа и да су се многе друге животиње окупљале око његове келије, осећајући његову благодат.

Свети Исак Сирин, велики подвижник, писао је о "милостивом срцу" које се моли за сву творевину: за људе, за птице, за животиње и за демоне, да се сви сачувају и очисте.

Старац Пајсије Светогорац је такође показивао велику љубав према животињама. Постоји прича како је срео медведа у шуми и, уместо страха, понудио му просфору коју је носио са собом.

Ови примери не говоре директно о загробном животу животиња, али нам показују да је љубав према њима богоугодна и да је хришћански односити се према њима са нежношћу и бригом.

Многи савремени духовници и теолози деле наду у милост Божију према свим створењима.

Владика Григорије је у једном разговору на ову тему изразио своје лично уверење, позивајући се на руског философа Николаја Берђајева који је рекао: "Нећу у рај ако тамо не буде моје мачке". Ово, наравно, није догма, већ снажан израз љубави и наде да у Царству Божијем, које је Царство љубави, има места за сву лепоту коју је Бог створио.

Свети Јустин Ћелијски из љубави према сваком створењу и Господу, рекао је да не може да замисли Рај без и најмање бубице у њему, наглашавајући свеобухватност Божјег плана за спасење твари.

Непознати аутор је рекао: "Ако моји пси нису у Рају, желим да будем са њима." Шта нам каже? Да за њега његови пси нису мртви, него да су живи али на другом месту, и да ако су на лошем месту, па нека је то и пакао, да жели да и он буде са њима. А ако су пси у Рају, онда је све у реду, могу и без њега. Видимо велику љубав спремну на жртву зарад сапсења вољених створења. Ако ми то видимо, види и свмогући Господ који може да учини оно што је човеку немогуће.

Сигурност у васкрсење поновно виђење имамо за људе крштене у Цркви. Међутим, можемо и треба да се надамо. Бог је љубав и правда, и у Његовој безграничној милости и мудрости лежи и судбина свих Његових створења. Радост коју су вам ваши љубимци пружали била је дар од Бога. Та љубав је стварна и она не може бити безвредна у Божјим очима. Ако у будућем, преображеном свету буде места за лепоту природе, за реке, планине и цвеће, зашто не би било места и за животиње у свој њиховој слави?

Ваш бол је знак вашег великог срца. Препустите своје вољене пријатеље милости Божијој, са вером да ништа што је створено из љубави не може бити потпуно изгубљено.

Постоји књига која се бави управо овом темом и која би вам могла пружити додатну утеху и дубљи увид: "Човек и животиње - хришћански поглед". Ова књига обрађује библијску слику животиња, теолошки приступ, као и чудесне догађаје из живота светитеља са животињама (тренутно је распродата али за 10-так дана треба да буде обновљено издање).

Нека вам Господ подари утеху.
1234567891011121314151617181920212223242526272829303132333435Napred


1. Поделите адресу подсетника:

2. Купите књигу из наше књижаре.
3. Пошаљите питање или предлог:
Унесите барем 5 слова
Ваша порука биће објављена после одобрења. Молимо вас за стрпљење док не пошаљемо одговор. Ако дате мејл адресу, јавићемо вам када одговор буде објављен. Ако желите да вам приватно одговоримо, пошаљите нам вашу мејл адресу. Ваша адреса ни у једном случају неће бити објављена.
Како преузети Православни подсетник
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2025