Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 17. Поглавље 171. Велики су судови Твоји, Господе, и неизрециви; тога ради неуке душе заблудјеше.
2. Јер наумише безаконици да поробе народ свети, робови таме и оковани дугом ноћи, затворени међу зидовима, показали су се бјегунцима од вјечног провиђења.
3. Јер мислећи да се утаје у скривеним гријесима мрачним покривалом заборава бише расточени, горко ужасавани и утварама смућивани.
4. Но тајно скровиште које их је чувало не одбрани их од страха, гласови их смућиваху и пресијецаху, и утваре са мрачним намрштеним лицима им се јављаху.
5. И никаква огњена снага није могла обасјати, нити звијезда сјајни зраци могаху освијетлити ту ноћ тамну.
6. Само им се јављао ненадни огањ испуњен страха, а преплашени оним невидљивим привидом чинило им се још горе оно што је било видљиво.
7. Чаробњачкој пак вјештини претходио је подсмијех, и надутости због памети изобличење поруге;
8. они који су обећавали изагнати страхове и узбурканост из болесне душе, сами се разбољеше од смијешне побожности.
9. Јер иако их ништа што је метежно није плашило, појавом гмизаваца и змијинским шиштањем изненађени, губили су се престрављени, одричући се да чак и на неизбјежни вјетар погледају.
10. Јер лукавост је страшљива, сопственим свједочењем осуђивана,
11. А страх није ништа друго до издаја мисаоних помагала, за свагда је примила тегобу мучена савјешћу.
12. Што је мање унутарње надање, то је више непознавање узрока који доноси патњу.
13. А они, заиста немоћне ноћи, настале из бездана немоћног Ада, истим сном успавани
14. или чудовиштима привиђења бијаху прогоњени или обамираху издајом душевном; јер их обузе изненадни и неочекивани страх.
15. И тако сваки који је ондје упао остаде заточен под стражом чуван у тамници без окова;
16. било да бјеше ратар или пастир или радник који се у пустињи труди, предухитрен, неизбјежну је подносио невољу, јер сви бише везани једним ланцем таме;
17. било фијук вјетра било међу лиснатим гранама милозвучни цвркут птица, било жубор воде с хуком протичуће или тресак силни обрушавајућег се камења
18. или разиграних животиња невидљиво трчање, или глас ричућих дивљих звијери или одјек који се одбија од горских дубодолина - све их је то паралисало престрашене.
19. Док је сав свијет блистао сјајном свјетлошћу и несметано се бавио својим дјелима,
20. једино се над онима простирала тегобна ноћ слика таме која ће их у будућности снаћи, а сами себи бјеху тежи од таме.
Поглавље: 16 | Поглавље: 18
