Свето писмо Стари заветДевтероканонске књиге
Премудрости СоломоновеПоглавље 1. Поглавље 11. Заволите праведност, судије земаљске размишљајте о Господу, у доброти и простоти срца тражите Га.
2. Јер Њега налазе они који Га не кушају, и објављује се онима који му нијесу невјерни.
3. Јер развратне помисли одвајају од Бога, искушавана пак сила Његова изобличава безумнике.
4. У злорадну душу неће ући Премудрост нити ће се настанити у тијело оптерећено гријехом.
5. Јер Свети Дух поуке избјећи ће превару и уклониће се од помисли неразумника и провјериће се кад наиђе неправда.
6. Јер човјекољубив је дух Премудрост али неће опростити богохулнику ријечи његових; зато што је бубрега његових свједок сам Бог и срца његова надзорник истински и језика слушатељ.
7. Јер Дух Господњи испунио је васељену, и Он који обујима све има знање ријечи.
8. Зато нико ко говори неправду неће се сакрити нити ће га мимоићи изобличујућа правда.
9. Јер ће намисли безбожника бити испитане, а чување ријечи његових доћи ће Господу на изобличење безакоња његових.
10. Зато што ухо ревности чује све, и дашак гунђања неће се сакрити.
11. Стога се чувајте од гунђања некорисног и од оговарања поштедите језик, јер ни скривена ријеч отићи празна неће, уста пак лажљива убијају душу.
12. Не тражите смрт у заблуди живота вашега и не навлачите погибао дјелима руку ваших.
13. Зато што Бог није смрт створио нити се радује пропасти живих.
14. Јер је извео све у битије и спасоносни су постанци свијета, и нема у њима отрова пропасти нити на земљи пакленог царства.
15. Јер праведност је бесмртна (а неправедност - узрочник смрти)
16. Безбожници су је призвали и (дјелима) руку и ријечима; сматрајући је пријатељем ишчиљеше и склопише савез са њом, пошто су достојни да буду њеног удјела.
Поглавље: 2
