МК
Православни подсетник

Свето писмо Нови завет
од Матеја | од Марка | од Луке | од Јована
Свето Јеванђеље од Марка
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Поглавље 5.

(Зачало 19). 1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску. 2. И кад изађе из лађе, одмах га срете из гробова човек с духом нечистим, 3. који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; 4. јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити. 5. И стално ноћ и дан он беше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем. 6. А кад виде Исуса издалека, потрча и поклони му се. 7. И повикавши из свег гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!” 8. Јер му говораше: „Изиђи, душе нечисти, из човека!” 9. И питаше га: „Како ти је име?” И одговори му и рече: „Легион ми је име: јер нас је много.” 10. И молише га много да их не шаље из оног краја. 11. А онде по брегу пасијаше велико крдо свиња. 12. И молише га сви демони говорећи: „Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.” 13. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с брега у море; а бијаше их око две хиљаде: и утопише се у мору. 14. А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта се догодило. 15. И дођоше Исусу, и видеше бесомучнога у коме је био легион где седи, обучен и присебан; и уплашише се. 16. И испричаше им они што су видели шта се догодило бесомучноме, и о свињама. 17. И почеше га молити да иде из њихових крајева. 18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бесомучан да буде с њим. 19. А Исус му не даде, већ му рече: „Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.” 20. И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

(Зачало 20). 21. И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и беше крај мора. 22. И гле, дође један од старешина синагоге по имену Јаир; и видевши га паде пред ноге његове. 23. И мољаше га много, говорећи: „Ћеркица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.” 24. И пође с њим.

(Зачало 21). 24. И за њим иђаше народа много, и притешњаваху га. 25. И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви, 26. и много препатила од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било, 27. кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове. 28. Јер говораше у себи: „Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.” 29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осети у телу да оздрави од болести. 30. И одмах Исус осети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: „Ко се то дотаче мојих хаљина?” 31. И рекоше му ученици његови: „Видиш где те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?” 32. И он се обазираше да види ону која то учини. 33. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину. 34. А он јој рече: „Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!” 35. Док он још говораше, дођоше од старешине синагоге говорећи: „Кћи твоја умре; што још трудиш Учитеља?” 36. А Исус, чим је чуо реч што казаше, рече старешини синагоге: „Не бој се, само веруј!” 37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева. 38. И дође у кућу старешине синагоге, и виде вреву и оне који плачу и лелечу много. 39. И ушавши рече им: „Шта сте се узнемирили и плачете? Девојчица није умрла него спава.” 40. И подсмеваху му се. А он истеравши све узе оца и матер девојчице и оне који беху с њим, и уђе где лежаше девојчица. 41. И узевши девојчицу за руку рече јој: „Талита куми”, што значи: „Девојчице, теби говорим, устани!” 42. И одмах устаде девојчица, и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. 43. И запрети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.


Поглавље: 4 | Поглавље: 6
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024