МК
Православни подсетник

Свето писмо Нови завет
од Матеја | од Марка | од Луке | од Јована
Свето Јеванђеље од Марка
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Поглавље 4.

(Зачало 15). 1. И опет поче учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сеђаше, а народ сав беше на земљи крај мора. 2. И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој: 3. Слушајте: „Ево, изaђе сејач да сеје. 4. И кад сејаше догоди се да једно семе паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га. 5. А друго паде на каменито место где не беше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље; 6. а кад обасја сунце, увену и, будући да немаше корена, усахну. 7. А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода. 8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто.” 9. И говораше им: „Ко има уши да чује, нека чује!”

(Зачало 16). 10. А кад оста сам, запиташе га за ову причу они око њега са Дванаесторицом. 11. И рече им: „Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива, 12. да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се опросте греси.” 13. И рече им: „Зар не разумете причу ову? А како ћете све приче разумети? 14. Сејач реч сеје. 15. А покрај пута, где се сеје реч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме реч посејану у срцима њиховим. 16. Тако и они посејани на каменитим местима јесу они који кад чују реч, одмах је приме с радошћу, 17. али немају корена у себи, него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због речи, одмах се саблазне. 18. А они посејани у трњу, јесу они који слушају реч, 19. али бриге овога века и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше реч, и без рода остане. 20. А они на доброј земљи посејани, јесу они који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.” 21. И говораше им: „Еда ли се светиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак постави? 22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изађе на видело. 23. Ко има уши да чује, нека чује!”

(Зачало 17). 24. И говораше им: Памтите што чујете: „Каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате. 25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.” 26. И говораше им: „Тако је Царство Божије као човек кад баци семе у земљу; 27. и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да он и не зна. 28. Јер земља сама од себе донесе најпре траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. 29. А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва. 30. И говораше: „Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати? 31. Оно је као зрно горушично мање је од свих семена на земљи; 32. које кад се посеје у земљу, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.” 33. И таквим многим причама казиваше им реч колико могаху слушати. 34. А без приче не говораше им ни речи. А ученицима насамо тумачаше све.

(Зачало 18). 35. И рече им у онај дан увече: „Пређимо на ону страну.” 36. И они, оставивши народ, узеше га као што беше у лађи; а и друге лађе бејаху с њим. 37. И настаде велика бура од ветра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне. 38. А он бејаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: „Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?” 39. И уставши запрети ветру, и рече мору: „Ћути, престани!” И утоли ветар, и постаде тишина велика. 40. И рече им: „Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?” 41. И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: „Ама ко је овај да га и ветар и море слушају?”


Поглавље: 3 | Поглавље: 5
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024