Свето писмо Нови завет
од Матеја |
од Марка |
од Луке |
од Јована
Свето Јеванђеље од Матеја1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Поглавље 19. (Зачало 77). 1. И када сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве јудејске преко Јордана.
2. И за њим иђаше народ многи и исцели их онде.
(Зачало 78). 3. И приступише му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу?
4. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?
5. И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело,
6. Тако да нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.
7. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти?
8. Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако.
9. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу.
10. Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није добро женити се.
11. А он им рече: Не могу сви примити ту реч до они којима је дано.
12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!
13. Тада му приведоше децу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху.
14. А Исус рече: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.”
15. И положивши на њих руке, отиде оданде.
(Зачало 79). 16. И гле, неко приступи и рече му: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вечни?”
17. А он му рече: „Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповести.”
18. Рече му: „Које?” А Исус рече: „Не убиј; не учини прељубу; не укради; не сведочи лажно;
19. поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као себе самога.”
20. Рече му младић: „Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?”
21. Рече му Исус: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.”
22. А када чу младић реч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.
23. А Исус рече ученицима својим: „Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско.
24. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.”
25. А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: „Ко се, дакле, може спасти?”
26. А Исус погледавши на њих, рече им: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.”
27. Тада одговори Петар и рече му: „Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, с нама бити?”
28. А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када седне Син Човечији на престо славе своје, сести и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вечни.
30. Али ће многи први бити последњи и последњи први.”
Поглавље: 18 | Поглавље: 20
