МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Друга књига Мојсијевa

Поглавље 34.

1. И рече Господ Мојсију: истеши себи двије плоче од камена као што су биле прве, да напишем на тијем плочама ријечи које су биле на првијем плочама, које си разбио. 2. И буди готов за сјутра да рано изађеш на гору Синајску, и станеш преда ме на врх горе. 3. Али нека нико не иде с тобом, и нико нека се не покаже на свој гори, ни овце ни говеда да не пасу близу горе. 4. И истеса Мојсије двије плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору Синајску, као што му заповједи Господ, и узе у руку своју двије плоче камене. 5. А Господ сиђе у облаку, и стаде ондје с њим, и повика по имену: Господ. 6. Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и истином. 7. Који чува милост тисућама, прашта безакоња и неправде и гријехе, који не правда кривога, и походи гријехе отачке на синовима и на унуцима до трећега и четвртога кољена. 8. А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се, 9. И рече: ако сам нашао милост пред тобом, Господе, нека иде Господ посред нас, јер је народ тврдоврат; и опрости нам безакоње наше и гријех наш, и узми нас за нашљедство. 10. А он рече: ево постављам завјет; пред цијелим народом твојим учинићу чудеса, која нијесу учињена нигдје на земљи ни у ком народу, и видјећете дјело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно што ћу ја учинити с тобом. 11. Држи што ти данас заповједам; ево, ја ћу изагнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје. 12. Чувај се да не хваташ вјере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе. 13. Него олтаре њихове оборите, и ликове њихове изломите, и гајеве њихове исијеците. 14. Јер не ваља да се клањаш другому богу: јер се Господ зове ревнитељ, Бог је ревнитељ. 15. Немој хватати вјере с онима који живе у оној земљи, да не би чинећи прељубу за боговима својим и приносећи жртву боговима својим позвали те, и ти јео жртве њихове. 16. И да не би кћерима њиховијем женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боговима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боговима њиховијем. 17. Ливених богова не гради себи. 18. Празник пријеснијех хљебова држи; седам дана једи пријесне хљебове, као што сам ти заповједио, на вријеме, мјесеца Авива, јер си тога мјесеца изашао из Мисира. 19. Све што отвора материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвора материцу, говече или ситна стока. 20. Али магаре које отвори материцу откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат; и свакога првенца између синова својих откупи; и да се нико не покаже празан преда мном. 21. Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини. 22. Празнуј празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на свршетку године. 23. Три пута у години да се свако мушко између вас покаже пред Господом Богом Израиљевим. 24. Јер ћу изагнати народе испред тебе, и међе твоје раширићу, и нико неће пожељети земље твоје, кад станеш долазити да се покажеш пред Господом Богом својим три пута у години. 25. Немој приносити крви од жртве моје уз хљебове киселе, и да не преноћи до јутра жртва празника пасхе. 26. Првине од првога рода земље своје донеси у кућу Господа Бога својега; немој кухати јарета у млијеку мајке његове. 27. И рече Господ Мојсију: напиши себи те ријечи; јер по тијем ријечима учиних завјет с тобом и с Израиљем. 28. И Мојсије оста ондје код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче ријечи завјета, десет ријечи. 29. И кад Мојсије слажаше с горе Синајске, и држаше у руци двије плоче свједочанства слазећи с горе, не знађаше да му кожа на лицу поста свијетла докле говораше с њим. 30. И видје Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се свијетли кожа на лицу, и не смјеше приступити к њему. 31. Али их зовну Мојсије, и вратише се к њему Арон и сви главари у збору, и говори с њима Мојсије. 32. Потом приступише сви синови Израиљеви, и заповједи им све што му каза Господ на гори Синајској. 33. А кад им Мојсије изговори, застрије лице своје покривалом. 34. Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с њим говори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевијем што му се заповједаше. 35. Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, гдје се свијетли кожа на лицу његову, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с њим.


Поглавље: 33 | Поглавље: 35
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024