Свето писмо Стари завет
Друга књига МојсијевaПоглавље 19. 1. Првога дана трећега мјесеца, пошто изађоше синови Израиљеви из Мисира, тога дана дођоше у пустињу Синајску.
2. Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у око у пустињи, а око начинише Израиљци ондје под гором.
3. И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ с горе говорећи: овако кажи дому Јаковљеву, и реци синовима Израиљевим:
4. Видјели сте шта сам учинио Мисирцима и како сам вас као на крилима орловијем носио и довео вас к себи.
5. А сада ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завјет мој, бићете моје благо мимо све народе, премда је моја сва земља.
6. И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су ријечи које ћеш казати синовима Израиљевим.
7. А Мојсије дође и сазва старјешине народне; и каза им све ове ријечи које му Господ заповједи.
8. А сав народ одговори сложно и рече: што је год казао Господ чинићемо. И Мојсије јави Господу ријечи народне.
9. А Господ рече Мојсију: ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти станем говорити и да ти вјерује до вијека. Јер Мојсије бјеше јавио Господу ријечи народне.
10. Рече Господ Мојсеју: „Сишавши, засведочи људима и очисти их данас и сутра, и да исперу хаљине,
11. и да буду спремни у дан трећи: у трећи ће дан сићи Господ на гору Синајску пред свим људима;
12. и построј људе уоколо, говорећи: 'Пазите се да не узиђете на гору и ничим да је се не дотакнете: сваки дотакавши се горе смрћу ће умрети;
13. да га се не дотакне рука – камењем да се заспе или стрелом застрели, било човек, било животиња – неће остати жив; кад се гласови и трубе и облак удаље са горе, они нека узиђу на гору.'"
14. Сиђе Мојсеј са горе народу, и освешта их, и испраша хаљине своје;
15. и рече људима: „Будите спремни – три дана не улазите женама."
16. Би у трећи дан у свитање, и беху гласови, и муње и облак мрачан на гори Синајској, глас трубе затруби силно; и побоја се сав народ што би у логору;
17. изведе Мојсеј народ у сусрет Богу из логора, и сташе под гором.
18. Гора се Синајска димљаше сва, силаска ради Божија на њу у огњу, и подизаше се дим, као дим из пећи; и ужаснуше се сви људи веома.
19. И беху гласови трубни силни веома; Мојсеј говораше, Бог одговараше њему гласом.
20. И Господ сишавши на гору Синајску, на врх горе, позва Мојсија на врх горе; и изађе Мојсије.
21. А Господ рече Мојсију: сиђи, опомени народ да не преступе међе да виде Господа, да не би изгинули од мене.
22. И сами свештеници, који приступају ка Господу, нека се освештају, да их не би побио Господ.
23. А Мојсије рече Господу: неће моћи народ изаћи на гору Синајску, јер си нас ти опоменуо рекавши: начини међу гори и освештај је.
24. А Господ му рече: иди, сиђи, па онда дођи ти и Арон с тобом; а свештеници и народ нека не преступе међе да се попну ка Господу, да их не би побио.
25. И сиђе Мојсије к народу и каза им.
Поглавље: 18 | Поглавље: 20
