МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Друга књига Мојсијевa

Поглавље 16.

1. Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевијех дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога мјесеца пошто изидоше из земље Мисирске. 2. И стаде викати сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона у пустињи, 3. И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу. 4. А Господ рече Мојсију: ево учинићу да вам дажди из неба хљеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по моме закону или неће. 5. А шестога дана нека зготове што донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан. 6. И рече Мојсије и Арон свијем синовима Израиљевијем: довече ћете познати да вас је Господ извео из земље Мисирске; 7. А сјутра ћете видјети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас? 8. И рече Мојсије: довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хљеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на њ. Јер што смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа. 9. И рече Мојсије Арону: кажи свему збору синова Израиљевих: приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу. 10. И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку. 11. И Господ рече Мојсију говорећи: 12. Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: довече ћете јести меса, а сјутра ћете се наситити хљеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш. 13. И увече долетјеше препелице и прекрилише око, а ујутру паде роса око окола; 14. А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи. 15. И кад видјеше синови Израиљеви, говораху један другому: шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: то је хљеб што вам даде Господ да једете. 16. То је за што заповједи Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору. 17. И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање. 18. Па мјерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе. 19. И рече им Мојсије: нико да не оставља од тога за сјутра. 20. Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сјутра, те се уцрва и усмрдје. И расрди се Мојсије на њих. 21. Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огријеваше, тада се растапаше. 22. А у шести дан накупише хљеба двојином, по два гомора на свакога; и дођоше све старјешине од збора, и јавише Мојсију. 23. А он им рече: ово каза Господ: сјутра је субота, одмор свет Господу; што ћете пећи, пеците, и што ћете кухати, кухајте данас; а што претече, оставите и чувајте за сјутра. 24. И оставише за сјутра, као што заповједи Мојсије, и не усмрдје се нити бјеше црва у њему. 25. И рече Мојсије: једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу. 26. Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити. 27. И у седми дан изидоше неки од народа да купе, али не нађоше. 28. А Господ рече Мојсију: докле ћете се противити заповјестима мојим и законима мојим? 29. Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестога дана хљеба на два дана. Стојте сваки на свом мјесту, и нека не одлази нико са својега мјеста у седми дан. 30. И почину народ у седми дан. 31. И дом Израиљев прозва тај хљеб мана; а бијаше као сјеме коријандрово, бијела, и на језику као медени колачи. 32. И рече Мојсије: ово је заповједио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од кољена до кољена вашега, да видје хљеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље Мисирске. 33. И рече Мојсије Арону: узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од кољена до кољена вашега. 34. И остави га Арон пред свједочанством да се чува, као што заповједи Господ Мојсију. 35. А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живјети; једоше ману док не дођоше на међу земље Хананске. 36. А гомор је десетина ефе.


Поглавље: 15 | Поглавље: 17
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024