МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Друга књига Мојсијевa

Поглавље 13.

1. И рече Господ Мојсију говорећи: 2. „Посвети ми свакога првенца, што год отвора материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје.” 3. И Мојсије рече народу: „Памтите овај дан, у који изађосте из Мисира, из дома ропскога, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем. 4. Данас излазите, мјесеца Авива; 5. Па кад те Господ уведе у земљу Хананејску и Хетејску и Аморејску и Јевејску и Јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млијеко и мед, тада да служиш службу ову овога мјесеца; 6. Седам дана једи хљебове пријесне, а седми дан нека је празник Господњи. 7. Хљебови пријесни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у цијелом крају твом. 8. И казаћеш сину својему у тај дан говорећи: ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира. 9. И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојима, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крјепком извео Господ из Мисира. 10. Зато врши закон овај на време, од године до године. 11. И кад те уведе Господ у земљу Хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је, 12. одвајаћеш Господу што год отвора материцу, и од стоке твоје што год отвора материцу, што је мушко, да буде Господу. 13. А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али свакога првенца човјечијега између синова својих откупи. 14. А кад те запита син твој у напредак говорећи: ‘Шта је то?‘ реци му: ‘Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропскога. 15. Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца човечијег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвора материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем. 16. И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојима, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира.‘ 17. А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи Филистејској, ако и бјеше краћи, јер Бог рече: да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир. 18. Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изидоше синови Израиљеви из земље Мисирске. 19. И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер бјеше заклео синове Израиљеве рекавши: заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом. 20. Тако отишавши из Сохота стадоше у око у Етаму, накрај пустиње. 21. А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња свијетлећи им, да би путовали дању и ноћу. 22. И не уклањаше испред народа ступа од облака дању ни ступа од огња ноћу.


Поглавље: 12 | Поглавље: 14
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024