МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 42. Жудња за светињом у туђој земљи. Начелнику пјевачком. Наук синова Корејевих.

1. Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже! 2. Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему? 3. Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој? 4. Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше. 5. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега. 6. Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој. 7. Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише. 8. Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега. 9. Рећи ћу Богу, граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве? 10. Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог? 11. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.


Претходни псалам: 41 | Следећи псалам: 43
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024