Свето писмо Стари завет
Псалми ДавидовиПсалам 42. Жудња за светињом у туђој земљи. Начелнику пјевачком. Наук синова Корејевих.1. Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!
2. Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему?
3. Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој?
4. Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше.
5. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.
6. Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој.
7. Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише.
8. Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега.
9. Рећи ћу Богу, граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?
10. Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог?
11. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.
Псалам: 41 | Псалам: 43
