Свето писмо Стари завет
Књига о ЈовуПоглавље 36. Елијујев пошљедњи говор: говори опет о правичности и величини Божијој.1. Још говори Елијуј и рече:
2. Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.
3. Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4. Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.
5. Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6. Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.
7. Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.
8. Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9. Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.
10. И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11. Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12. Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13. А који су лицјемерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;
14. Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15. Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци.
16. Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17. Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18. Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19. Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега.
20. Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.
21. Чувај се да не погледаш на таштину и волиш њу него невољу.
22. Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он?
23. Ко му је одредио пут његов? или ко ће му рећи: чиниш неправо?
24. Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи.
25. Сви људи виде их, сваки их гледа издалека.
26. Гле, Бог је велик, и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити.
27. Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех;
28. Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29. И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову?
30. Како простире над њим свијетлост своју, и дубине морске покрива?
31. Тијем суди народима, даје хране изобила.
32. Рукама заклања свијетлост, и наређује кога да срете,
33. Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Поглавље: 35 | Поглавље: 37
