МК
Православни подсетник
Метаније

Метанија (грч. μετάνοια), покајање попраћено земним поклонима, па је отуда сваки облик поклона попримио назив метанија. Чинити метаније, тј. метанисати, значи клањати се, поклонити се. Метанији увек предстоји и следи осењавање крсним знаком. Метаније су телесни израз наше вере, моливе и уопште душевног стања покајања, смирености, скрушености и побожности. У пракси се најчешће сусрећу појединачне метаније, или по три у низу.

Постоје две врсте метанија:

Мала метанија - поклон телом до појаса, када се стојећи сагнемо у струку тако да прстима руке додирнемо под, и поново се усправимо. Ова врста метаније се чини често, приликом целивања икона по уласку у храм, а и после током самог богослужења. Исто тако, веома често се сусреће и погрешна пракса вршења овог облика поклона, када верник не додирне прстима земљу, него врши некакво театрално "пребрисавање" ваздуха испред себе или са стране.

Велика метанија - потпуни поклон целим телом, када клекнемо на оба колена, ставимо обе руке на под, и челом додирнемо под, након чега устајемо.

Метаније су присутне у свакодневном животу Православног верника током целе године, мада се у време великих покајничких подвига током постова, а нарочито Часног поста, оне умножавају, поготово велике метаније.

Насупрот томе, током великиах празника Цркве, као и на недељним Литургијама, не практикују се велике метаније.

Вршење земних поклона, Хришћани су преузели из времена Старог Завета. Још у време пре нове ере, један од израза велике вере, покајништва, или уопште поштовања, били су и земни поклони - метаније. Падање ничице пред Господом Богом (велика метанија) приликом Његовог јављања (4 Мој 16,20-22), пред Анђелима (1 Мој 19,1), људима (1 Мој 48,12), и бројни други примери, говоре у прилог древности овог израза. Интересантан је пример мале метаније из Светог Писма: "И узевши Јездра књигу закона пред народом, са славом седе пред свима; и када он објашњаваше закон, сви стајаше право; и благослови Јездра Господа Бога Свевишњега, Бога Саваота, Сведржитеља. И сав народ рече: Амин! И приневши врх руке и додирнувши земљу, поклони се Господу." (1 Јез 9,45-47)
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024