МК
Православни подсетник
Охридски пролог (25.01)
1. Света мученица Татијана. Римљанка, од великоименитих родитеља. Хришћанка и ђакониса при цркви. По смрти цара Хелиогабала цароваше у Риму цар Александар, чија мајка Мамеја беше хришћанка. Сам цар беше колебљив и неодлучан у вери, због чега држаше у свом двору кип Христов и Аполонов, и Аврамов и Орфејев. Доглавници његови гоњаху хришћане и без наредбе цареве. Када изведоше Татијану девицу на мучење, она се мољаше Богу за своје мучитеље. И гле, њима се очи отворише, и они видеше четири ангела около мученице. Видећи то, осам њих повероваше у Христа, због чега бише и они мучени и убијени. Свету Татијану продужише мучити: шибаху је, одсецаху јој месо, стругаху је железом, и тако сву изнакарађену и искрвављену бацаху је увече у тамницу да би је сутрадан опет ударали на нове муке. Но Бог пошиљаше ангеле Своје у тамницу, те је храбраху и ране јој исцељиваху, тако да се Татијана свако јутро јављаше пред мучитељима потпуно здрава. Бацише је пред лава, но лав се умиљаваше око ње и не нашкоди јој ништа. Остригоше јој косу мислећи, по свом незнабожачком уму, да јој је у коси скривена нека враџбина, нека сила волшебна. Најзад, изведоше је, заједно са оцем њеним, и посекоше обоје мачем. Тако сконча свој земни живот око 225. године и би увенчана бесмртним венцем славе ова јуначна девица, која имаше слабо женско тело но дух мушки и војводски.

2. Свети мученик Петар Авесаламит. Родом из Елевтеропоља у Палестини. У младим годинама пострадао за веру Христову у време цара Максимина, 311. године. После многих мука буде на смрт осуђен. Саслушавши смртну пресуду, он радосно узвикне: „То је једина жеља моја, да умрем за Бога мојега!“ Буде на крст распет, као и сам Господ, и на крсту издахне.

3. Млекопитателница. Тако се зове икона Пресвете Богородице, коју је донео Свети Сава Српски из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима, и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој Гори. И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освећеног, изречено на осамсто година пре тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посетио манастир Светог Саве Освећеног, монаси се сете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој „Патерица“, на Кареји.

4. Преподобна Мати Теодора. Славна монахиња и наставница монахиња из Александрије. „Као што је дрвећу потребна зима и снег, да би доносило рода, тако су муке и напасти потребне животу нашем“, говорила је ова света жена. Упокојила се мирно почетком V века.

Младост тела жалиш, o разуман буди!
Младост што пролази вреди л’ жалит, суди!
Има једна младост, младост у вечности,
To je права младост, младост без старости,
Ову вреди искат, за њом сузе лити,
Ако треба смрћу телесном платити.
Татијана купи скупо за јевтино,
За пeп’o и воду божанствено вино;
За тело што стари – бесмртну младост
И за мало суза – херувимску радост.
Обручена Христу, Цару бесмртноме,
Она оста верна Обручнику своме;
Силом чистог духа сатре искушења
И поднесе храбро страхотна мучења.
Око ње се чуше ангелски кораци:
Ко згужвано платно она тело баци,
Па слободна душом од земаљских уза
Диже се на свадбу у Царство без суза.

РАСУЂИВАЊЕ
На земљи нема веће части ни већег звања него бити хришћанин. Кад је судија мучитељ Севир упитао младога Петра Авесаламита: „Од кога си рода?“ одговори Петар: „Хришћанин сам.“ Упита га даље судија: „У каквом си чину?“ На то Петар: „Нема ни већега ни бољега чина него бити хришћанин.“ А отац Јован Кронштатски пише: „Сав је свет паучина у сравњењу са душом човека хришћанина.“ Хришћанин је земљан суд у који се налила божанска сила и светлост. Да ли ће се тај суд ставити на златни престо царски или ће се спустити у тамну избу просјачку, вредност његова тиме нити се увеличава, нити умањује. Није ли злату иста вредност, завили га у свилену мараму или у лист од купуса?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам кротост Господа Исуса и то:
1. кротост Његову у нечујном животу у Назарету све до 30 година,
2. кротост Његову у опхођењу с болесницима и грешницима,
3. кротост Његову у опхођењу с Јудом издајником и с неправедним судијама.

БЕСЕДА
о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог

Не тражим што је ваше него вас. (II Кор. 12, 14)

Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже:
Ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе.
Љубав хришћанина пак могла би да каже:
Ти ми, Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост палиш, дажд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро, и предобро. И све то примам с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе јединога тражим.
О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта к земљи; и човек је љубав, браћо, што земљу диже к небу.
О Господе човекољубиви, Творче и Сведржитељу, усели се више, и још више, у нас Духом Твојим животворним, да живи будемо, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.




▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024