Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. Данас је најрадоснији дан. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија. Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење есхатолошке реалности. Када говоримо о Васкрсењу, ми га не одвајамо од Крста, будући да су и Крст и Васкрсење два пола искуства ослобађања, као што се и молимо у Цркви: „Крстом Твојим радост (дође) целом свету, свагда благосиљајући Господа, Васкрсењу Твоме певамо" или пак „Крсту Твоме клањамо се, Владико, и Васкрсење Твоје свето прослављамо". Црква Христово Васкрсење празнује од тренутка Његовог силаска у ад (пакао), где је од власти смрти и ђавола ослободио душе старозаветних праведника. Ево на који начин то празнује наша Црква. Из богослужбених текстова јасно је да празновање Васкрсења почиње од Великог петка, као што видимо из последовања јутрења на Велику суботу, када се износи плаштаница. Исто тако, и беседе Светих Отаца на Велики петак заправо говоре о васкрсењу и победи.

Преподобни Јован Лествичник Писац знамените књиге духовних савета и поука "Лествице". Дошао је на Синајску Гору као шеснаестогодишњи дечак. Најпре је био искушеник, а затим је као отшелник написао своје најбитније списе. Најзад, био је игуман на Синају до своје 80 године (око 563. године) Христове ере, када је и скончао. Његов животописац, монах Данило, каже за њега: "узнесе се телом на Гору Синајску а духом на Гору Небесну". За време свога отшелништва у пештери, Преподобни Јован је написао многе корисне књиге, од којих је најславнија, и дан данас много читана "Лествица".