Преподобни Харитон Исповедник Угледан и благочестив грађанин града Иконије. Задојен духом своје земљакиње Св. Текле Харитон јавно исповедаше име Христово. Када поче љуто гоњење хришћана у време цара Аврелијана, Харитон би изведен на суд. Рече му судија, да се поклони идолима, на што му Харитон одговори: „Сви ваши богови су бесови, који су негда због гордости свргнути с неба у ад преисподњи“. И објави Харитон јасно веру своју у јединога живога Бога, Творца свега, и Господа Исуса Спаситеља људи. Тада га бише и истјазаваше у толикој мери, да му цело тело беше као једна рана. Цара Аврелија стиже зла смрт и Харитон би ослобођен. Упути се у Јерусалим. На путу га ухвате разбојници, од којих се Промислом Божјим ослободи. И не хте се више враћати у Иконију него се повуче у пустињу Фаранску, где основа и монашку обитељ. Давши устав тој обитељи и хотећи избећи похвале од људи он се удаљи у другу једну пустињу према Јерихону, где опет времена основа другу обитељ, названа Харитонова. Најзад основа и трећу обитељ, Сукијску, грчки звану Стара Лавра. Сконча у дубокој старости и преселио се у славу Господа свога 10. октобра 350. год. Мошти његове почивају у првој његовој обитељи. Св. Харитону приписују састав чина пострижења монашког.