Октобар 18.
Света мученица Харитина; Свети свештеномученик Дионисије
Света мученица Харитина Као сироче би посвојена од угледна човека и хришћанина Клаудија, који је васпита као своју рођену кћер. Харитина беше кротка, смерна, послушна и ћутљива. Учаше се закону Божјем дан и ноћ, и завешта се проживети век у девству као права невеста Христова. Чу за њу намесник цара Диоклецијана, неки Дометијан, и посла војнике и изведоше пред суд. Зли судија нареди, те јој косу ошишаше и жар на главу посуше. Но Божјом силом девица би сачувана. Бацише је у море, но Бог је избави из мора. Везаше је за точак и почеше окретати, али ангел Божји устави точак и Харитина оста неповређена. Пакосни судија посла неке развратне младиће, да је оскврне. Страхујући од бешчешћа Св. Харитина помоли се Богу, да јој прими душу пре него би они развратници оскврнили њено тело девојачко. И док се клечећи мољаше Богу, изиђе душа из ње и пресели се у бесмртно царство Христово.
Тропар
Света мученица Харитина
(глас 4):
Овчица Твоја Исусе, Харитина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.“ Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.
Свештеномученик Дионисије епископ Александријски. Рођен од незнабожачких родитеља, васпитан на грчкој философији. Као младић прочита посланице апостола Павла, поверова у Христа и крсти се од тадашњег епископа у Александрији. 247. год. постане епископ у истом том граду. Споља црква беше гоњена од незнабожаца, а унутра раздирана од јеретика. Три године проживе ван Александрије, склоњен верним, да не би пре времена погинуо. За те три године писао je многе посланице и друге саставе пастви својој, поучавајући је и храбрећи у држању Православља. Међу његовим списима налазе се и неколики канони, које је црква прихватила. Управљао црквом 17 година и упокојио се 265. год.
Преподобни Евдоким Ватопедски 1841. год. када су у Ватопеду оправљали костурницу, нађу мајстори мошти некога човека у ставу клечећем и са иконом Пресвете Богородице на прсима у рукама. Необично диван мирис разлио се од тих моштију. Не знајући ни ко је био тај свети муж ни кад је живео монаси му даду име Евдоким, и мошти његове пренесу у цркву, где и данас стоје. Од тих моштију догодила су се многа чудесна исцелења. На сребрном ковчежићу и сад стоје изрезане речи: „овај ковчежић изради за чесну главу св. Евдокима монах Гаврил, кога је овај светитељ исцелио од тешке болести“.
Преподобни Дамјан, Јеремија и Матеј
