МК
Православни подсетник
02. Мај
Преподобни Јован Ветхопештерник; Блажена Матрона Московска
Блажена Матрона Московска Рођена је 22. новембра 1881. године у селу Себино Тулска област. По рођењу је била слепа. Живела је сиромашној сеоској породици. На крштењу је добило име Матрона у част преподобне Матроне Цариградске. Од раног детињства показивала је дарове прозорљивости и исцељивања. Предвиђала је несреће и упозоравала људе. Као мала ишла је у ходочашће у Кијево-Печерску лавру, Тројице-Сергијеву лавру, Петроград и до других светиња Русије. Посетиле су Кронштат где је упознала Светог Јована Кронштатског. У седамнаестој години изненада су јој се одузеле ноге. У младости Матрона је предсказала револуцију. 1925. године напустила је родни дом и преселила се у Москву. Пре рата живела је код свештеника Василија и његове попадије Пелагије, док нису ухапшени. Најдуже је боравила (1942—1949) на Арбату. Боравећи у Москви, Матрона је често одлазила у своје село, или су је звали да помогне некоме, или би се ужелела своје мајке и својих најближих. У току дана Матрона је примала по педесетак људи који су јој долазили са својим душевним и телесним невољама. Ником није одбијала да пружи помоћ, али је препознавала оне који су јој долазили са злим намерама. Умрла је 2. маја 1952. године. Сахрањена је по њеној жељи, на Даниловском гробљу, крај цркве „да би могла да слуша службе Божије". У недељу православља, 8. марта 1998. године, са благословом Патријарха Московског и целе Русије Алексија ИИ, извршено је обретеније моштију велике подвижнице XX века Блажене матушке Матроне. Мошти Свете Матроне пренете су у Покровски женски манастир у Москви.
Преподобни Јован Ветхопештерник Подвизавао се у тзв. Ветхој Пешчери или Лаври Харитона Великог у Палестини. Заволевши Христа Господа свим срцем, свом душом и свим умом својим, он је од младости почео путовати по светим местима и слушати поуке и савете светих људи. Најзад се настанио у Харитоновој пећини, где се предао тврдом подвигу проводећи дане и године у посту, молитви и бдењу, непрестано помишљајући на смрт и учећи се смирењу. Као добро узрели плод убран би смрћу и пресељен у Рај. Поживе и упокоји се у VIII столећу.
Тропар
Преподобни Јован Ветхопештерник
глас 8): У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Јоване, радује се дух твој.

Свети мученици Христофор, Теона и Антонин Ова тројица беху млади официри у цара Диоклецијана. Када св. Ђорђе великомученик беше мучен, они гледаху муке његове, као и чудеса која се том приликом догодише. Видевши све то они изађоше пред цара, одбацише оружје, скидоше са себе појасеве војничке, и храбро исповедише име Господа Исуса. Зато беху стављени на велике муке, и најзад вргнути у огањ, где им тела сагореше, док им душе одоше ка Господу у вечиту радост. Чесно пострадаше у Никомидији 303. год.
Свети Трифун патријарх Цариградски У цара Романа, а тај цар владаше Византијом почетком Х века, беше син Теофилакт од 16 година када умре патријарх Стефан. Цар хтеде тога свога сина узвести за патријарха, јер га беше заветовао духовном звању још од малена, али због малолетства постиде се то учинити. Престо патријаршијски заузе Трифун, прост али чист и благочестив старац. И оста Трифун на престолу три године. Када син царев уђе у двадесету годину, намисли цар пошто пото уклонити Трифуна и свога сина ставити за патријарха. Светитељ Божји Трифун не хтеде се добровољно уклонити с престола не због чега другог него једино због тога што сматраше за велику саблазан, да се тако млад човек уздиже на тако одговоран и тежак положај као што је патријаршијски. Тада сплетком некога злога епископа измамљен би потпис незлобивог Трифуна на чистој хартији, па после изнад тог потписа би написана у царском двору тобожња оставка патријархова, коју цар објави. Наста због тога велика смутња у цркви, јер народ и свештенство стајаху уз Божјег човека Трифуна. Онда цар силом уклони старог патријарха и посла у манастир; а сина свога Теофилакта уздиже за патријарха. Св. Трифун поживе у манастиру као подвижник 2 године и 5 месеци, и престави се Господу, 933 год.
Преподобни Симеон Боси Подвизавао се у Св. Гори и био кратко време игуман Филотејског манастира. Утврђивао хришћане у вери у многим странама балканским, и прославио се чудотворством. Ходио је бос, због чега је и прозват Боси. Преставио се у Цариграду.
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024