Свештеномученик Антим, рођен у Никомидији и васпитан као прави хришћанин. Временом би постављен за епископа у Никомидији у време љутог гоњења хришћана под опаким царевима Диоклецијаном и Максимијаном. У Никомидији проливаше се крв хришћанска потоцима. Једне године о Рождеству Христовом би сажежено у једном храму 20.000 мученика. Но гоњење се с тим не оконча, него се продужи, и многи хришћани беху бачени у тамницу и чувани ту за муке и смрт. Свети Антим се удаљи у једно село не да би утекао од смрти него да би отуда могао храбрити паству своју у подвигу мучеништва, да нико од страха не отпадне. Једно његово писмо хришћанима у тамници би ухваћено и предато цару Максимијану. Цар посла 20 војника да нађу и доведу Антима. Седи и прозорљиви старац изађе у сусрет војницима, уведе их у дом и угости, па тек онда рече, да је он Антим, кога они траже. Удивљени војници добротом Антимовом предлагаху му да се скрије, а они ће рећи цару, да га нису могли наћи. Антим одговори, да се не сме лажју преступати према заповестима Божјим, него пође са војницима. Уз пут сви војници повероваше у Христа и бише крштени од Антима. Изведен пред цара Антим би дуго и љуто мучен, и најзад секиром посечен. Прослави Господа и упокоји се у Господу почетком IV столећа.

Свети Јоаникије архиепископ и први патријарх српски, родом од Призрена, и служио најпре као секретар при краљу Душану. Архиепископом постао 1338. год, а на Цвети 1346. године на државном сабору у Скопљу уздигнут у звање патријарха Срба и Грка. Ревносан архипастир и уређивач српске цркве. Упокојио се на путу за Пећ, враћајући се болестан из Жиче 16. септембра 1349. год. Мошти му се налазе у Пећи, где је и проглашен светитељем.