МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Понедељак 6. седмице Великог поста
22.04.2024
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2024.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22  ▶ Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (48,17-22; 49,1-4)
17. Овако вели Господ, избавитељ твој, светац Израиљев: „Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.” 18. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 19. И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његовех; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: “Избави Господ слугу свог Јакова”. 21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 22. Нема мира безбожницима вели Господ.

1. Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и у телу својем сакри ме. 3. И рече ми: „Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.” 4. А ја рекох: „Узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.”


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (27,1-41)
1. Кад Исак остари и очи му потамнеше, те не виђаше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: „Сине!" А он одговори: „Ево ме.” 2. Тада рече: „Ево остарио сам, не знам кад ћу умрети; 3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова; 4. и зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.” 5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе. 6. А Ревека рече Јакову сину свом говорећи: „Гле, чух оца твог, где беседи с Исавом братом твојим и рече: 7. 'Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док несам умро.' 8. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати. 9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док не умро.” 11. А Јаков рече Ревеци матери својој: „Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 12. може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.” 13. А мати му рече: „Нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.” 14. Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беаху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 18. А он уђе к оцу свом и рече: „Оче.” А он одговори: „Ево ме; који си ти, сине?” 19. И Јаков рече оцу свом: „Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мог, па да ме благослови душа твоја.” 20. А Исак рече сину свом: „Кад брже нађе, сине?” А он рече: „Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.” 21. Тада рече Исак Јакову: „Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.” 22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.” 23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови; 24. И рече му: „Јеси ли ти син мој Исав?” А он одговори: „Ја сам.” 25. Тада рече: „А ти дај сине, да једем лова твог, па да те благослови душа моја.” И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи. 26. Потом Исак отац његов рече му: „Ходи сине, целуј ме.” 27. И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његовех, и благослови га говорећи: „Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.” 28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!” 30. А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 31. Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: „Устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.” 32. А Исак отац његов рече му: „Ко си ти?” А он рече: „Ја, син твој, првенац твој Исав.” 33. Тада се препаде Исак, и рече: „Ко? да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.” 34. А кад чу Исав речи оца свог, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу свом: „Благослови и мене, оче.” 35. А он му рече: „Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.” 36. А Исав рече: „Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенство ми узе, па ето сада ми узе и благослов.” Потом рече: „Ниси ли и мени оставио благослов?” 37. А Исак одговори, и рече Исав: „Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?” 38. А Исав рече оцу свом: „Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче.” И стаде иза гласа плакати Исав. 39. А Исак отац његов одговарајући рече му: „Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 40. Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.” 41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: „Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.”

Приче Соломонове (19,16-25)
16. Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 17. Господу позајмњује ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 18. Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 19. Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 20. Слушај свает и примај наставу, да после будеш мудар. 21. Много има мисли у срцу човечем, али што Господ науми оно ће остати. 22. Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 24. Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 25. Удри потсмевача да луди омудра, и разумнога накарај да разуме науку.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Евпсихије. Беше благородног порекла и васпитан добро у вери благочестивој. У време цара Јулијана Оступника, када у Кесарији управљаше Црквом Божјом св. Василије Велики, овај Евпсихије ступи у брак са девојком угледном. Но не беше му дано ни једнога дана да поживи у браку. Јер у време његове свадбе деси се незнабожачки празник са жртвоприношењем идолу Фортуни. Евпсихије са друговима оде и полупа све идоле у храму, па и сам храм разори. Чувши за ово цар Јулијан, разгневи се веома и нареди, да се виновници посеку, да се многи хришћани узму у војску, да се удари огроман данак на хришћане, да се о трошку хришћана поново сазида храм Фортуни, и да се граду томе одузме почасно име Кесарија (које му даде кесар Клавдије) и прозове пређашњим именом Маза. Св. Евписхије беше најпре везан за дрво и мучен љуто, а по том посечен, 362. год. Мало по том опаки цар Јулијан посети тај град на своме путу за Персију, против које ратоваше. Св. Василије изиђе му у сусрет и изнесе три јечмена хлеба у знак почасти и гостопримства. Цар нареди да се светитељу да као уздарје једна шака сена. Рече Василије цару: „ти се нама ругаш, о царе, ми ти принесмо хлеб, којим се хранимо, а ти нам дајеш скотску храну коју ти не можеш својом влашћу претворити у храну људску“. – На то цар одговори: „знај да ћу те тим сеном хранити кад се вратим из Персије!“ – Но злобни одступник никада се више не врати жив из Персије, јер погибе тамо заслуженом и неприродном смрћу.

2. Преп. муч. Вадим. У време персијског цара Сапора би и Вадим, игуман једног манастира и муж чувен због благочешћа, бачен у тамницу са седам ученика. С њима у тамници беше и неки кнез Нирсан, такође хришћанин. Сваки дан изводише их и тукоше. Уплаши се кнез Нирсан и обећа напустити веру и поклонити се сунцу. Сапору то би угодно, но обећа Нирсану дати уз остало и све имање манастира Вадимовог, ако он својом руком посече Вадима. Нирсан се на то сагласи. С дрхтавом руком, устрашен од достојанственог лика св. Вадима, он удараше мачем много пута по врату овога светог мужа, док га једва посече. Но ускоро по том паде у очајање, те сам себе прободе мачем, и сам од себе прими казну за убиство праведника. Пострада свети Вадим 376. год.

Мужествени Вадим смрт у очи гледа
И Нирсана жали што га снађе беда
Нирсан с голим мачем пред Вадимом стоји,
Не боји се Бога, ал’ се свеца боји
Замахује мачем, замахује, спушта!
Пред витезом божјим – малодушност сушта!
– Нирсане, Нирсане! Вадим њему збори,
На путу за вечност Вадим ти говори:
Порек’о си Христа, лаж си пригрлио,
Самом себи душу сам си погубио.
Ја смрт жељно чекам сваког Божјег сата,
Да од вечног царства отвори ми врата.
Но од твоје руке ја жалих умрети,
И никад те више, кнеже, не видети
Издајника Христа вечна криће тама,
А два пута црња – убицу хришћана –
То изрече светац, па умуче муком,
И Нирсан га закла уздрхталом руком.
Тако лав погибе од плашљива зеца!
Но ког’ уби Нирсан? Себе или свеца?
Вечна правда збори: лупеж себи суди
А Божијем свецу ништа не нахуди.

РАСУЂИВАЊЕ
Прича се за Перикла, да је био човек безмало савршене људске лепоте, но да му је глава била сувише дугуљаста и личила на дулек, тако да је изазивао подсмех кад год би се појављивао гологлав. Да би сакрили овај његов недостатак овога великог мужа свога народа, грчки вајари су га увек радили са калпаком на глави. Кад су неки из незнабожаца знали да скривају недостатке свога ближњега, колико више смо, дакле, ми хришћани дужни то чинити? Чашћу један другога већег чините (Рим 12, 10), наређује апостол онима који се држе Христа. Како ћемо рећи, да се држимо Христа кроткога и пречистога, ако сваки дан трујемо ваздух причама о туђим гресима и недостатцима? Скривати своју врлину и туђи недостатак – у овоме је главна мудрост духовна.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се Он јавља Марији Магдалени у врту, и Марија Га у први мах не познаје,
2. како Он кротко ословљава Марију, и Марија Га познаје и радује Му се, и радост своју саопштава ученицима.

БЕСЕДА
о потреби смрти ради рода многог

Заиста, заиста вам кажем: ако зрно
пшенично паднувши на земљу не умре,
онда једно остаје; ако ли умре много
рода роди. (Јов. 12, 24)

Зашто сејач баца пшеницу у земљу? Да ли за то да би пшеница умрла и иструлела? Не, него зато да би живела и род родила. Сејући семе, сејач и не мисли о смрти и трулењу семена него о животу и роду његовом. Ваистину, с радошћу сеје сејач семе своје, не мислећи о смрти семена него о животу и роду. Сејач је Христос Господ, а људи су пшеница Његова. Он је благоизволео назвати нас пшеницом. Много је и другог семена на земљи, но ништа није драгоценије од пшенице. Зашто нас посеја Господ по земљи? Да ли зато да би умрли и иструлели? Не, него зато да би живели и род родили. Он узгредно помиње нашу смрт, помиње је само као услов живота и многог рода. Циљ сејања није смрт него живот. Но семе мора прво да умре и да иструли; и Он то само помиње, јер зна да ми то сви и сувише добро знамо. Само нас узгредно подсећа на то, док је Његово Јеванђеље у главноме повест о животу, о животу и роду. О томе нам Он много говори, јер зна да ми то не знамо, и да се гушимо од незнања и сумње. И не само да нам говори много о животу него нам и показује живот. Васкрсењем Својим показује нам јасније од сунца живот и род многи. И сва историја Цркве Његове јесте јасна мапа живота.
О Господару живота несавладљивог, спаси нас од смрти греховне. Избави нас од смрти душевне. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024