МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Уторак 5. седмице Великог поста
16.04.2024
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2024.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16  ▶ Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (40,18-31)
18. С ким ћете дакле изједначити Бога? И каку ћете му прилику наћи? 19. Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије. 20. А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вешта уметника да начини резан лик, који се не помиче. 21. Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских? 22. Он седи над кругом земаљским, и њени су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан. 23. Он обраћа кнезове у ништа, суде земаљске чини да су као таштина. 24. Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло не укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их. 25. „С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он?” вели свети. 26. Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ниједно? 27. Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: „Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мога?” 28. Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму његову нема мере. 29. Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крепост. 30. Деца се море и сустају, и младићи падају; 31. али који се надају Господу, добију нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (15,1-15)
1. После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: „Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.” 2. А Аврам рече: „Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а на ком ће остати моја кућа то је Елеезер овај Дамаштанин?” 3. Још рече Аврам: „Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.” 4. А гле, Господ му проговори: „Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.” 5. Па га изведе напоље и рече му: „Погледај на небо и преброј звеезде, ако их можеш пребројити.” И рече му: „Тако ће ти бити семе твоје.” 6. И поверова Аврам Богу, а он му прими то у правду. 7. И рече му: „Ја сам Господ, који те изведох из Ура Халдејскога да ти дам земљу ову да буде твоја.” 8. А он рече: „Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?” 9. И рече му: „Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.” 10. И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птица. 11. А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгоњаше. 12. А кад сунце беше на заходу, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га. 13. И Господ рече Авраму: „Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година. 14. Али ћу судити и народу којем ће служити; а после ће они изаћи с великим благом. 15. А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

Приче Соломонове (15,7-19)
7. Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако. 8. Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнех угодна му је. 9. Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби. 10. Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће. 11. Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. 12. Потсмевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима. 13. Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. 14. Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. 15. Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако. 16. Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. 17. Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња. 18. Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу. 19. Пут је ленога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Никита Исповедник. Рођен у Витинији, у граду Кесарији. Отац његов Филарет, лишивши се своје супруге, замонаши се, те Никита оста код своје бабе, очеве мајке. Пошто одрасте и заврши све науке, оде у манастир Мидикијски, где га игуман Никифор постриже за монаха, а после седам година труда и подвига рукоположи га патријарх Тарасије за јеромонаха. По смрти Никифора и Никитиног верног друга Атанасија, братство изабра Никиту, и преко воље овога, за игумана. Беше св. Никита светао пример живота и подвига братији својој кроз дуг низ година. Али кад се зацари Лав V Јерменин, после благочестиве Ирине и правоверних царева Никифора и Михаила, распали се опет иконоборска јерес. Цар збаци патријарха Никифора и посла га на заточење, а на његово место уздиже некаквога јеретика Теодота Каситера, човека нечиста живота. И Никита би затворен и мучен, но не поколеба се у Православљу. Превођен би из тамнице у тамницу, и мучен глађу и жеђу, мразом и знојем и поругањем. Али он се не даде поколебати. Нарочито му досађиваше неки Никола с подсмехом и поругом. Но једне ноћи јави се Николи његов умрли отац на сну и прекорно му рече: „одступи од слуге Божјега!“ И од тога часа Никола се покаја те не само не досађиваше више светитељу него и друге одвраћаше да му не досађују. Када злом смрћу погибе Лав Јерменин, царство преузе правоверни цар Михаил Валвос, који ослободи све православне страдалнике. Никита се повуче у једно усамљено место близу Цариграда, где у молитви и благодарењу Богу на свему проведе своје последње дане земнога живота. Сотвори многа чудеса молитвом за време живота. А када умре, пренеше му тело у његов манастир. И при том спроводу многи болесници дотакоше се тела његова и бише исцељени. Мошти му бише положене до гробнице његовог духовног оца Никифора и друга му Атанасија. Упокоји се овај велики јерарх 824. год.

2. Св. Павле Невољник. Рус по рођењу. У младости заробљен од Турака. Не хотећи издати веру Христову и потурчити се, би мучен и посечен у Цариграду 1683. год.

3. Св. муч. Улпијан. Младић из града Тира. Мучен за Христа од началника Урбана, мучитеља св. Амфијана (2. април). Најзад, завезан у врећу, заједно са једним псом и змијом, и бачен у море. Пострада и прослави се 306. год.

„Ја ране Господа на свом телу носим,
И само се Крстом Господњим поносим!“
Тако рече Павле, апостол избрани,
Њему следоваху чете покајани’,
Чете покајаних што примише ране
И у муци многе проведоше дане,
Ради Живог Христа, Спаса и Господа,
К’о и свети Павле, апостол народa.
И Никита дивни крст тежак понесе,
Муке и поругу за Христа поднесе.
У трошноме телу дух ка’ од челика
У Никите светог, храброг мученика.
Он цара победи и царства надживе,
За то му се земља и небеса диве.
Сада славом венчан међу ангелима
Он помаже свима за Крст гоњенима.
Његова молитва пред Бога узлази,
И његова помоћ на земљу силази.

РАСУЂИВАЊЕ
„Очекујем себи хиљаду смрти,“ овако је писао св. Атанасије Велики својој пастви у Мисиру за време страшне аријанске јереси. Овако може рећи о себи сваки духован човек, који је духом прогледао и видео мрежу, у којој се свака душа људска налази у овоме свету. Што год је један човек духовнији, то је та мрежа гушћа. Тако је воља Божја: да се најдуховнији спасавају најтешњим путем. И сам Псалмопевац вели: многы скорбы праведнику. Но на крају крајева победа и слава припада праведнику. Само се треба наоружати вером и стрпљењем. Ко верује, тај и разуме своје страдање. Ко се оклопи стрпљењем, тај ће видети победу и славу. Ономе ко љуби Господа и најтешњи пут је довољно простран, и највеће муке – лако иго, и најљућа смрт – радост свадбена.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у Аду, и то:
1. како Он силази у Ад са силом великом, од које се Ад потреса;
2. како испред Његовог лица беже зли дуси, дотадањи господари Ада;
3. како се неописано радују Његовом доласку душе праведних праотаца и пророка.

БЕСЕДА
о великој жељи Божјој

Бог хоће да се сви људи спасу. (I Тим. 2, 4)

Бог хоће да се сви људи спасу – зато Господ Исус сиђе у Ад, да спасе и оне који живеше на земљи пре Његовог доласка. Јер да Он не сиђе у Ад, огроман број праведних душа пропао би за навек. И још: да Он не сиђе у Ад, главни стан злобе против Бога и човечјег рода остао би неразорен. Та два разлога, дакле, побудише Христа Жизнодавца да се душом спусти у Ад – прво: да разори гнездо адских сила, и друго: да изведе из Ада у Рај душе праотаца, пророка, праведника и праведница, који испунише стари закон Божји и тиме угодише Богу. Пре него што се сатана довољно зарадова гледајући Христа понижена и на крсту умртвљена, Христос се појави, жив и свемоћан, усред Ада, главног стана сатанина. Каква неочекивана и ужасна новост за сатану! Три године он је плео замке против Христа на земљи, а Христос за три дана ево разорава царство његово и односи пребогати плен у виду роја праведничких душа.
Ти хоћеш да се сви људи спасу, о Господе. Спаси и нас, молимо Ти се. Јер нема спасења ни спаситеља ван Тебе. У Тебе се Јединога надамо и Теби се Јединоме клањамо, Теби и Оцу и Духу Светоме, сада и вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024