МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Субота 4. седмице Великог поста
13.04.2024
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2024.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13  ▶ Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 313 (6,9-12)
9. Али што се вас тиче, љубљени, иако овако говоримо, убеђени смо да ствари стоје боље и да воде спасењу. 10. Јер Бог није неправедан па да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте за Име његово, послуживши и служећи светима. 11. А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради остварења наде све до краја. 12. Да не будете лењи, него да подражавате оне који вером и истрајношћу наслеђују обећања.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 163 (15,47-57)
47. Први човек је од земље, земљан; други човек је Господ са неба. 48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески. 49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога. 50. А ово кажем, браћо, да тело и крв не могу наследити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост. 51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помрети, а сви ћемо се променити, 52. Уједанпут, у трену ока, при последњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се променити. 53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: „Победа прождре смрт.” 55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа? 56. А жалац је смрти грех, а сила је греха закон. 57. А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.
Јеванђеље Марко, зачало 31 (7,31-37)
31. И опет изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске. 32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њега руку. 33. И узевши га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дотаче се језика његова; 34. и погледавши на небо уздахну, и рече му: „Ефата”, то јест, отвори се! 35. И одмах му се отвори слух, и раздреши се свеза језика његова, и говораше правилно. 36. И забрани им да никоме не казују; али што им више забрањиваше то они већма разглашаваху. 37. И веома много се дивљаху говорећи: „Све добро чини; и глухе чини да чују и неме да говоре.”
Јеванђеље Јован, зачало 16 (5,24-30)
24. Заиста, заиста вам кажем: „Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши га оживеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Ипатије епископ гангрски. Рођен у Киликији; био епископ у граду Гангри. Био је на Првом васељенском сабору. Прочувен на све стране због свог благочестивог живота и чудотворства. Цар Констанције наредио беше да се изгради Ипатијев лик још за живота овога светитеља, и тај лик држаше цар у своме двору као оружје против сваке супостатне силе. Враћајући се једном из Цариграда, Ипатије би нападнут у једном теснацу од јеретика, Новатијана, и отиснут с друма у неко блато. У том једна жена из те дружине удари га каменом у главу, и тако светитељ сконча свој земаљски живот. Но она жена наједном полуди, и узе онај исти камен и удараше њиме саму себе. Кад је доведу на гроб светог Ипатија и помоле се Богу за њу, исцели се по великом милосрђу духа Ипатијева, и поживе остатак живота у покајању и молитви. Свети Ипатије пострада и пресели се у вечно царство Христа Бога 326. године.

2. Свети Јона, митрополит московски. Родом из Костромске губерније. У дванаестој години постане инок и као такав дуго поживе у Симоновом манастиру у Москви. У време митрополита Фотија постане епископ рјазански, а када Фотије умре, Јону изабраше за митрополита, и послаше у Цариград патријарху на посвећење и утврђење. Но утом неки Исидор, Бугарин пореклом, предухитри Јону, стиже пре овога у Цариград, и би посвећен за митрополита руског. Јона се врати на своју столицу у Рјазан. Но Исидор зломислени зло заврши своје митрополитовање. Оде на Сабор флорентијски, и тек после три године врати се у Москву. Скоче на њега сви као на одступника од Православља и прогнају га. Не зна се где је завршио свој живот. На столицу митрополитску дође Јона, пастир добри и мудри. Чудотворац велики, прозорљивац, духовник. Кад Агарјани опколише Москву, Јона их својим молитвом прогна. У старости пожели да га нађе каква болест, да се помучи и мукама потпуно очисти пре одласка у онај свет. По његовој молитви Бог му попусти рану на ногу, као што се претходно јави у визији и неком јереју Јакову. Од те ране светитељ умре и оде међу небеске грађане 31. марта 1461. године. Над његовим моштима збише се многа чудеса. Неки нем човек, Јован, би доведен над мошти светитељеве. Јован целива руку Јонину и, како он после причаше, та рука га ухвати за језик, и он осети јак бол. Када ослободи језик и окрете се к својима, проговори као да никад и не би нем.

3. Свештеномученик Авда, епископ града Сузе. Посечен за Христа 418. године у Персији од цара Издегерда. Његов ђакон свети Венијамин буде пуштен од мучитеља под условом да више не проповеда Јеванђеље. Он на тај услов најпре пристане, но не могадне срцу одолети, те продужи распростирати по народу истину Христову. Због тога буде ухваћен и убијен, на три године после светог Авде, 421. године.

4. Преподобни Аполоније. Знаменити пустињак мисирски. У петнаестој години одрекао се света и повукао на неку гору где је четрдесет година проживео, хранећи се само растињем пољским. Потом основао манастир, у коме је имао петсто монаха. Упокојио се мирно 395. године.

Истину познајте. Господ заповеда,
Ко истину позна, заробит’ се не да.
Истина слободу верноме дарује,
И истином верни над светом царује.
Лаж и ропство јесу ко извор и река,
Лаж у ропству држи лажљивца довека.
Лаж је поноћ мрачна што на странпут води
И странпутом људе у понор низводи.
Лаж окива страхом, страхом од свакога,
Од људи и света и демона злога.
Истина је светлост што разгони таму,
И слободу даје робу очајану,
Слободу од људи, слободу од света,
Слободу од страха и демона клета.
Ко истину позна, тај слободу прима,
Са слободом и власт над свим душманима.
Истина слободи колевку припрема,
Јер слободе праве без истине нема.

РАСУЂИВАЊЕ
Вели св. Јован Лествичник: „Ко се сузама својим горди у себи, и осуђује умом својим оне који не плачу, тај је сличан некоме ко од цара испроси оружје против непријатеља, па њиме сама себе убија.“ Ако ти је срце омекшало било од покајања пред Богом, било од познања бескрајне љубави Божје према теби, не горди се према онима којих је срце још тврдо и окорело. Сети се како си дуго и ти био тврда и окорела срца. У једној болници боловаху седам брата. Један од њих поврати се од болести и придиже, и пожури да с братском љубављу и бригом послужи осталој браћи својој да и они оздраве. Буди и ти као онај брат. Сматрај да су ти сви људи браћа, и то болесна браћа. Па ако кад осетиш, да је теби Бог подарио нешто здравља пре него њима, знај да ти је то дато по милости, да би и ти као здрав другим болесницима послужио. Чиме би се имао ту гордити? Као да се једна каљужа да избрисати сама од себе, а не од неког извора, дубљег и чистијег.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Госопода Исуса у смрти и то:
1. како Му тело спокојио лежи у гробу,
2. како Он духом силази у Ад, да избави душе праотаца.

БЕСЕДА
о радости после жалости

Тако и ви имате сад жалост, али ћу вас ја опет видјети
и радоваће се срце ваше. (Јов. 16, 22)

Отац корача ка губилишту, а синови му плачу око њега. И место да синови њега теше, он теши синове. Слично томе десило се са Господом и Његовим учиницима. Корачајући ка горкој смрти Својој, Господ се више жалости због жалости Његових ученика него због онога што Он има да претрпи. И Он их милује утехом и храбри пророчанством о новом и скором виђењу. Али ћу вас ја опет видјети. То је пророчанство васкрсења. Много пута је Господ прорекао Своју смрт, но кад год је прорицао смрт, Он је прорицао и васкрсење. Њему се ништа није догодило непредвиђено. Али Он није прорицао о себи него и о њима. Они ће бити у великој жалости, као жена кад рађа и трпи муку и радује се јер се роди човјек на свијет, тако ће бити и с њима. У њиховој свести Христос Господ још није био потпуно уобличен као Богочовек. Докле Га год они буду знали само као страдалника и смртног човека, дотле Га они знају делимично – дотле траје порођајна мука у душама њиховим. А кад Га виде поново васкрсла и жива, чудотворна и свемоћна, властитеља свега на небу и на земљи, престаће мука и жалост и настаће радост у срцима њиховим. Јер ће Христос бити онда у њиховој свести потпуно уобличен као Богочовек и они ће Га онда знати у пуноћи, у целини. Тада тек Он ће за њих бити потпуно рођен.
Тако и ми, браћо, само делимично познајемо Господа Исуса докле Га познајемо само од Његовог рођења до смрти на Голготи. Потпуно Га познајемо тек онда када Га познамо као победиоца смрти, као васкрслога.
Господе свепобедни, помилуј нас и обрадуј васкрсењем Твојим као што си помиловао и обрадовао ученике Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024