МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Среда 1. седмице Великог поста
20.03.2024
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2024.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20  ▶ Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља


На 6. часу
Књига пророка Исаије (2,3-11)
3. И ићи ће многи народи говорећи: „Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева“, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима. 4. И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју. 5. Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој. 6. Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински. 7. И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њихову нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја. 8. Пуна је земља њихова и идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови. 9. И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити. 10. Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњега и од славе величанства његова. 11. Поносите очи човечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (1,24-31; 2,1-3)
24. Потом рече Бог: „Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим."И би тако. 25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. 26. Потом рече Бог: „Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи." 27. И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их. 28. И благослови их Бог, и рече им Бог: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.” 29. И још рече Бог: „Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну. 30. А свем зверињу земаљском и свема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу." И би тако. 31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. 2. И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; 3. и благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;

Приче Соломонове (2,1-22)
1. Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе, 2. да пази уво твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму, 3. ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој, 4. ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; 5. тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш. 6. Јер Господ даје мудрост, из његових уста долази знање и разум. 7. Чува правима што доиста јест, штит је онима који ходе у безазлености, 8. да би се држали стаза правих, а он чува пут светаца својих. 9. Тада ћеш разумети правду и суд и што је право, и сваки добри пут. 10. Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој, 11. помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати, 12. избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари, 13. који остављају праве путе да иду путовима мрачним, 14. који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама; 15. којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим; 16. избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима, 17. која оставља вођа младости своје, и заборавља завет Бога свог. 18. Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене. 19. Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни. 20. Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких. 21. Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој. 22. А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.

Велики покајни канон Светог Андреја Критског


Током прва четири дана Великог часног поста на повечерју, у 17 часова, и на јутрењу четвртка пете седмице, чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског.

Верни народ учествује у молитви чинећи велике метаније. Ова вечерња богослужења су само једном у години и требало би искористити ретку прилику да се њима молитвено окрепимо на почетку великог духовног и физичког подвига који нас чека у наредних 48 дана. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом.


Среда (понедељак, уторак, четвртак)

Песма прва
Ирмос, глас 6: Помоћник и заштитник у спасењу беше ми Бог мој кога ћу прослављати, Бог оца мога кога ћу узносити, јер се славно прослави.
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме (припев се пева уз сваки тропар ако нема другог припева и метанише се).

Од младости преступих твоје заповести, Христе, и потпуно немаран лељошћу упропастих свој живот; зато Ти вапијем, Спаситељу, бар на крају ме спаси. Бачена пред твојим вратима, немој ме у страсти одгурнути у ад, Спаситељу, него пре краја као човекољубац дај ми опроштај грехова.

Моје богатство, Спаситељу, потроших распусним животом; бедник сам без добрих дела и зато гладан вапијем: милостиви Оче, похитај и смилуј се на мене. Павши мислима у руке разбојника ја се сав од њих израњавах и бејах испуњен ранама; но јави ми се ти сам, Христе, исцели ме спаситељу.

Свештеник, не гледајући ме мимоиће ме, и Левит видевши ме нага у љутим ранама презре ме, но Ти, Исусе, који си из Марије засијао, приђи и смилуј се на мене.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас
Дај ми Марија благодат провиђења, добијену одозго Божанским промислом, да бих избегао мрачне страсти и усрдно певао о дивним подвизима твога живота.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Превечна Тројице, којој се као једној клањамо, узми од мене тешко бреме грехова и као милостив дај ми сузе смирења.

Богородичан
И сада и увек и у све векове. Амин.
Богородице, надо и заштитнице оних који ти певају, узми од мене тешко бреме грехова и као чиста Владичица прими мене који се кајем.

Песма друга
Ирмос, глас 6: чуј ме небо ја вапијем и певам Христу који је примио тело од Дјеве.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Погреших блудно као Давид и упрљах се; но и мене умиј сузама, Спаситељу. Немам ни сузе, ни покајање, ни смерност, него као Бог даруј ми ово Ти сам.

Изгубих моју првобитну доброту и моју красоту и сада лежим наг и стидим се. Двери твоје немој ми сада затворити Господе, Господе, него их отвори мени који се кајем пред тобом.

Чуј уздах моје душе и прими, Спаситељу, сузе из мојих очију и спаси ме.

Човекољупче који хоћеш да се сви спасу, као добар позови и прими мене који се кајем.

Богородичан
Слава Оцу и сину и Светоме Духу, и сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Богородице Дјево, једна свеслављена, срдачно моли да се спасемо.

Песма трећа
Ирмос, глас 6: Видите, видите да сам ја Бог, који сам дао са неба ману и некада са неба наточио из камена воду људима, само десницом и снагом мојом.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Видите и познајте да сам ја Бог. Чуј душо моја Господа и завапи и остави се ранијег греха и бој се Бога као неумитног судије. Коме си се уподобила многогрешна душо, ако се првом Кајину и оном Лемеху, каменујући тело злим делима и убијајући ум неразумним стремљењима.

О душо, повредивши све раније законе, ниси се угледала на Сита нити си подражавала Еноса, нити си се узнела као oни, нити си се угледала на Ноја, него си се показала као сиротица праведног живота.

Сама си, душо моја, отворила грану водопада гњева Божијег и потопила као земљу све тело твоје, дала си живот, и нашла си се ван Спаситељевог ковчега.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.
Одбацивши први пут
пут греха, свом усрдношћу и љубављу пришла си Христу, и у непроходној пустињи живела си и у чистоти извршила божанске заповести.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Вечна нестворена Тројице, нераздељива јединице, прими мене који се кајем и спаси ме грешнога. Твоје сам створење, зато ме немој презрети, него ме поштеди и избави паклене осуде.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Владичице, Богомати, надо оних који Tи притичу и пристаниште оних који су у бури, твојим молитвама и сада умоли милостивог Творца и Сина твога за мене.

Песма четврта
Ирмос, глас 6: Када чу пророк за Твој долазак, Господе, како ћеш се од Дјеве родити и јавити се људима, уплаши се и рече: чух глас Твој и препадох се; слава Твојој сили Господе.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Тело се оскрнави, дух се укаља, сав се израњавих; но Ти Христе, као лекар оба излечи мојим покајањем, умиј ме и очисти, и учини ме, Спаситељу мој, чистијим од снега. Твоје Тело и Крв распињањем дао си за све, Христе: Тело да ме обновиш, Крв да ме умијеш а Дух си предао да ме приведеш Твоме родитељу.

Извршио си спасење на земљи, Милостиви, како би смо се сви спасли; добровољно си се распео на крст, затворени Едем
рај отворио си; све небеско и земаљско и сви спасени народи клањају се теби.

Крв из Твојих ребара нека ми буде бања, такође и пиће које точи вода очишћења греха: да се обома очистим и помажем, и твоје живоносне речи, Христе, прими као помазање и пиће.

Црква стече чашу
ребра твоја живоносна, из којих нам потече двоструки извор, опроштаја и разума, у слици заједно старог и новог Завета.

Неодевен сам за двор, неодевен сам за свадбу, увече се гаси жижак јер нема уља; двор се закључава кад задремах, вечера се поједе, а ја свезаних руку и ногу бих избачен напоље.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Тебе, једног тројичног Бога, неразде
љеног природом, несливеног лицима, славим као једног Цара на престолу и узносим Ти велику песму, троструко на небесима певану.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
и рађаш и девујеш и у оба случаја природом остајеш девојка. Онај који се родио (од Тебе) обнавља закон природе, а утроба рађа и остаје као да није родила; Бог где хоће побеђује природни поредак јер чини све што хоће.

Песма пета
Ирмос, глас 6: Човекољупче , мене који раним после ноћи и молим те, просвети и упути на заповести Твоје и научи ме, Спаситељу, да извршим Вољу Твоју.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Бејах, Владико, као Јаније и Јамврије, жесток по нарави према злом фараону и бејах и телом и умом поклекнуо; али Ти ми помози.

Својим бедним умом укаљах се блатом; молим те, Владико, умиј ме бањом мојих суза и одећу тела мог убели као снег.

Када испитујеш моја дела Спаситељу, видим да гресима превазилазим сваког човека, и размишљајући разумом видим да сам свесно грешио.

Поштеди, поштеди Господе, твоје створење;згреших, опрости ми, јер си природом и једини чист, и нико осим Тебе није без греха. Мене ради, Ти си као Бог примио мој лик и исцели губавца, подигавши раслабљеног и заутавивши течење крви болесне жене која се дотиче твоје хаљине, показао си се Спаситељу, чудотворцем.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас. Прешавши реку Јордан, одстранила си страсти тела и нашла си сигуран мир; тако и нас уми Твојим молитвама, преподобна.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Славим тебе Тројице, једнога Бога: свет си, свет си, свет си Оче, Сине и Душе, јединице по суштини, којој се свагда клањамо.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
У Теби, вечна Мати Дјево, обуче се и у моју природу Бог, који је створио векове и у себи сјединио човечанску природу.

Песма шеста
Ирмос, глас 6: Свим срцем свијим завапих из подземног пакла милостивом Богу, и из погибли изведе Живот мој.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Устани и бори се против телесних страсти и лажних помисли и увек их побеђуј, као што се Исус Навин бори против Амалика и Гаваонита.

Пређи, душо, преко закона текућег природног поретка као раније ковчег, и буди овој земљи очување обећања, јер тако Бог заповеда.

Као што си спасао Петра који је запомагао: похитај, спаси ме, Спаситељу, и од звери избави, пруживши руку Твоју изведи ме из дубине греха.

Знам Тебе Владико, Владико Христе као тихо пристаниште; зато похитај и избави ме од вечних дубина греха и очајања.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Истинита сам нераздељена лицима и јединица сам природом сједињења, говори Отац и Син и Божански Дух.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Твоја утроба роди нам Бога слична нама; Њега као Творца свих моји Богородице да се твојим молитвама оправдамо.

Кондак, глас 6
Душо моја, душо моја, устани, што спаваш; крај се приближава и ти ћеш се узнемирити; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, који је свуда и све испуњава.

Песма седма
Ирмос, глас 6: Сагрешисмо, чинисмо безакоње и неправду пред тобом, јер нити држасмо нити чинисмо како си нам заповедио, Боже отаца наших; али немој нас заувек оставити.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Учинила си самовољно сагрешења Манасијева, јер си примила, душо, мрзост страсти и умножила негодовање; но ради тога топло ревнуј у покајању и стекни скрушеност.

Следила си, душо моја, гресима Аваховим. О тешко мени! Била си пребивалиште телесних грехова и сасуд срамних страсти; но из дубине своје уздахни и исповеди Богу своје грехе.

Закључа се теби, душо, небо и постиже те Божија глад, као када се Ахав не покори негда речима Илије Тесвићанина; него се уподоби Саратфији (серпској удовици) и храни душу пророчку.

Када Илија погуби лажне пророке Језавељине, спали потом два пута по педесет војника за изобличење Ахавово. Зато бежи душо од двогубог подражавања и снажи се.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светом Духу.
истинита нераздељна Тројица, једносушна и једно биће, светлости, и свети три у једном светом опева се Бог Тројица; но, душо, опевај, прослави Бога који је Живот свих.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Певамо ти, славимо те, клањамо ти се, Богомати, јер си родила једнога од нераздељиве Тројице
Христа Бога и нама на земљи отворила си небеса.

Песма осма
Ирмос, глас 6: Ономе Кога славе небеске војске и (пред Њим) дрхте Херувими и Серафими, нека певају и нека Га славе сва створења, све што дише, и узноси га у све векове.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Праведни Спаситељу помилуј ме и избави ме од огња и противљења Богу, због чега ћу на праведном суду одговарати; олакшај ми пре краја, дај ми врлину и покајање.

Као разбојник вапијем ти; сети се мене, и као Петру који је горко плакао, опрости ми, Спаситељу; зовем као митар и плачем као грешница; прими моје ридање као негда Хананејкино.

Гнојне ране моје душе исцели, Спаситељу и једини лекару пастира одреди ми јелеј, и вино, дела покајања и смиреност са сузама.

И ја подражавам Хананејки: вапијем ти Сине Давидов, помилуј ме као жену крвоточиву, плачем као Марта и Марија над Лазаром.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Богоречиви Оче, са њим беспочетни Сине, добри и истинити Утешитељу Душе, Родитељу Речи Божије, Речи беспочетног Оца, живи и творачки Душе, јединице Тројице, помилуј ме.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Као од пурпурне материје изатка се тело у утроби твојој, Пречиста, духовна скерлетна хаљино Емануилова; зато Тебе истиниту Богородицу поштујемо.

Песма девета
Ирмос, глас 6: Недосежно је безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рађање нема закона; зато је као Богоневесту Мајку сви славимо.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Лечећи болести, Христос сиромасима проповеда реч Божију, губаве исцељиваше, са митарима обедоваше, душу умрлој Јаировој кћери додиром руке поврати. Митар се спасе и грешница мудроваше, а фарисеј, хвалећи се, осуди сам себе; митар говораше: очисти ме грешника: помилуј ме, а фарисеј гордећи се викаше: Боже, благодарим ти, и друге безумне речи.

И Закхеј беше митар, али се ипак спасе и фарисеј Симон се саблажњаваше, и грешница прими разрешење од грехова под онога који има власт опраштати грехе. Пожури душо, да њу подражаваш.

О јадна душо моја, ниси подражавала грешницу која, доневши суд са мирисним уљем сузама помазаше ноге Спаситељеве и косом својом их брисаше, и тако раније записане своје грехове избриса.

Сазнала си, дошо моја, како градови којима Христос објави Благу вест беху проклети; са страхом прими ову поуку сећајући се Содомљана, да не би била као они осуђена на мучење у аду.

О душо моја, да се у теби не би јавило још веће очајање, погледај на веру Хананејкину, чија се кћи речи Божије исцели, и из дубине срца завапи као она: Христе, Сине Давидов, спаси и мене.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Клањамо се Беспочетноме, и рађању и происхођењу; слава Оцу који рађа, и Сину који се рађа и певамо Оцу и Сину и Духу Светоме, који заједно сијају.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Богомати, чувајући твој град, он тобом верно царује и тобом се утврђује и тобом побеђује свако искушење и заробљене непријатеље држи у послушности.

Преподобни оче Андреја моли Бога за нас.
Часни и најблаженији оче Андреја, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења.
Ирмос, глас 6: Недостижно је безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рођење мења закон природе; зато је као богоневесну Мајку сви славимо.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Светих седам свештеномученика Херсонских. Светих седам свештеномученика Херсонских: Василије, Јефрем, Евгеније, Елпидије, Агатодор, Етерије и Капитон. Сви ови беху епископи у Херсону у разна времена, и сви пострадаше (једини Етерије умре мирно) од неверника, било од Јевреја, или Грка, или Скита. Сви су они одлазили у те дивље стране као мисионари, шиљани од патријарха јерусалимског, да проносе светлост јеванђелску. Сви намучени беху и пострадаше ради Господа свога. Василије васкрсе сина некога кнеза у Херсону, што огорчи Јевреје, те га оптужише. Би везан за ноге и вучен улицама градским док душу не испусти. Јефрем би мачем посечен. Евгеније, Елпидије и Агатодор беху бијени штаповима и камењем докле душе своје Богу не предаше. Етерије поживе у време Константина Великог, те у слободи и миру управљаше црквом, сагради велики храм у Херсону, и сконча мирно. Када последњи од њих, Капитон, би послан за епископа, потражише дивљи Скити од њега знак, па да верују. И предложише му сами да уђе у огњену пећ, па ако не изгори, они ће сви поверовати у Христа. Са топлом молитвом и надом на Бога Капитон метну омофор архијерејски на себе и прекрстивши се уђе у зажарену пећ држећи и срце и мисли своје уздигнуте к Богу. И постоја у пламену око једнога часа, и без икакве повреде, ни на телу, ни на оделу, изађе здрав. Тада сви повикаше: један је Бог, Бог хришћански, велики и силни, који сачува служитеља свога у пећи огњеној! И крсти се цео град и сва околина. О овоме чуду причало се много на Никејском сабору. И сви прославише Бога и похвалише чврсту веру светог Капитона. А Капитону се деси да га на путу ухватише на реци Дњепру незнабожачки Скити и у реку утопише. Сви пострадаше почетком IV века.

2. Преподобни Емилијан. Родио се у Риму и починио многе теже грехове у младости својој. Но кад се отрезни од грешења и дође к себи, трепеташе од саме помисли на Суд Божији. Ступи у неки манастир, те постом, бдењем, и послушањем укроти и исуши тело своје. У сваком добром подвигу би узор пример свој братији. Често ноћу исхођаше из манастира и иђаше у једну оближњу пећину на молитву. Не знајући куд он то иде, игуман тог манастира тајом крете за њим једне ноћи. И виде игуман Емилијана како са страхом и плачем стоји на молитви. Наједанпут небеска светлост, силније од сунца, обасја целу ону гору, а нарочито пећину ону и Емилијана. И чу се глас с неба: Емилијане, опраштају ти се греси твоји! Ужасну се игуман и побеже у манастир. Сутрадан он објави о свему виђеноме и слушаном прошле ноћи. И би Емилијан у великом поштовању код братије, и поживе дуго, и упокојио се у Господу.

Емилијан тешко грешан,
A од греха душа боли,
Емилијан неутешан
За опроштај Бога моли:
– O Свевишњи, o пречудни.
Од ког сунце светлост има,
Хор ангелски од ког будни
Живот, радост и сјај прима!
Само за те, Боже, марим,
Покајно се Теби вратих.
Само Теби благодарим
Што сад живот право схватих.
Сузе, сузе, сузе лијем,
Тело и дух сад ми пости.
Вид од света и слух кријем,
Прости, Боже, прости, прости!
За милост сам Твоју њива.
Оплеви ме и поори,
Нек ми душа буде жива,
A плот нек се мучи, мори.
Најгори сам од свих људи
Ево судим самог ceбe.
Тек ме, Боже, ти не суди
Тебе страх ме, само Тебе!

РАСУЂИВАЊЕ
Дебео коноп направљен је од танких влакана конопљаних. Једно танко влакно не може те држати везана нити те може удавити. Јер ти ћеш га лако, ка’ од шале, прекинути и ослободити га се. Али дебео коноп ако те веже, држаће те везана, чак и удавиће те. Нити га можеш прекинути лако нити га се ослободити. Као што дебео коноп постаје од танких и слабих влакана, тако страсти људске постају од малих почетних грехова. Мале почетне грехове човек још и може прекинути и оставити. Али грех по грех, понављано, ткање постаје све јаче и јаче, док се најзад не створи страст, која онда од човека ствара онакву накараду какву само она може. Не можеш је лако ни одсећи, ни удаљити од себе, ни развенчати се с њом. О кад би се људи чували почетних грехова! Тада се не би толико мучили око свог ослобођења од страсти.
„Одсецати укорњене страсти исто је тако тешко као одсецати прсте“, рекао је један монах светогорски. Да се ослободи греховних страсти, помогла је светом Емилијану помисао на смрт и, разуме се, благодат Божја, без које се мучно ослободити од окова страсти. Мислити често на блиску смрт, кајати се, и од Бога просити свесилну благодат. То троје спасава човека од робовања страстима. Питали св. Сисоја за које се време могу страсти искоренити. Одговори светитељ: „Чим једна страст никне у теби, одмах је искорењуј.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на молитви у Гетсиманији и то:
1. како пада на лице Своје и моли се у три маха: оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова, али опет – нека буде воља твоја,
2. како се знојаше на молитви, и зној Његов бијаше као капље крви које капаху на земљу,
3. како је све ово било због мене и тебе, због греха мога и твога, и ради спасења мога и твога.

БЕСЕДА
о руци издајниковој

Али ево рука издајника мојега са мном је на трпези. (Лк. 22, 21)

Најтеже је једном војводи војевати кад има непријатља и унутра, у логору; не само споља, него и унутра, међу својима. Јуда је био рачунат међу своје међутим он је био унутрашњи непријатељ. Наоколо су се збијали и згушњавали редови непријатеља Христових, а унутра он је спремао издају. Рука његова била је на трпези, коју је Христос благословио, а мисли су његове биле тамо међу непријатељима где су најцрња злоба и мржња и пакост кључале против кротког Господа.
Но зар и данас није рука многих издајника Христа на трпези заједно са Њим? Јер која трпеза није Христова? На којој трпези нису Његови дарови? Он је домаћин, и Он корми и поји Своје госте. Ништа гости немају свога, ништа! Свако добро и свако обиље, које им се даје, даје им се руком Христовом. Није ли, дакле, Христос присутан свакој трпези, као домаћин и као слуга? И нису ли, дакле, руке свију оних који и данас издају Христа, на трпези заједно са Њим? Једу Његов хлеб, а говоре против Њега. Греју се Његовим сунцем, а клеветају име Његово. Дишу ваздух Његов, а устају против цркве Његове. Живе од милости Његове, а Њега изгоне из својих домова, из својих школа, из својих судова, из својих књига, из својих срца. Газе Његове заповести вољно и злобно; ругају се Његовом закону. Зар то нису издајници Христови и следбеници Јудини? Но не бој их се! Бог није наредио да их се бојимо но да чекамо и видимо њихов крај. И Господ Христос није се убојао Јуде, нити се Он боји свих издајничких хорди до краја времена. Јер Он зна крај њихов, и Он већ има победу Своју у рукама Својим. Не бој се, дакле, ни ти. Но држи се верно Христа Господа, и кад ти се учини да Његова ствар у свету напредује и кад ти се опет учини да Његова ствар пада и гине. Не бој се. Јер ако се убојиш, може се рука твоја наћи стегнута под руком Јудином на трпези Христовој.
О Господе Свепобедни, подржи нас силом и милошћу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024