МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Уторак сиропусне седмице
12.03.2024
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2024.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12  ▶ Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 77 (1,1-10)
1. Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, призванима, освећенима Богом Оцем и сачуванима Исусом Христом: 2. Милост и мир и љубав да вам се умножи. 3. Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем молећи да се борите за веру једанпут предану светима. 4. Јер се увукоше неки људи одавно унапред записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа. 5. А хоћу да вас подсетим, што ви свакако знате, да Господ спасивши народ из земље египатске, погуби затим оне који не вероваше; 6. и анђеле који не одржаше своје достојанство, него напустише своје боравиште, оставио је за суд великога Дана у оковима вечним под мраком, 7. као што Содом и Гомор, и градови око њих који се беху на њима сличан начин одали блуду и повели за другим телом, стоје као пример, подвргнути осуди огња вечног. 8. Слично, дакле, и ове сањалице скрнаве тело и презиру Господство (Божије), а на славе хуле. 9. А Михаило Арханђел, када препирући се са ђаволом говораше о Мојсејевом телу, не усуди се изрећи хулнога суда, него рече: „Господ нека ти запрети!” 10. А ови хуле на оно што не знају; а што по природи као бесловесне животиње знају, у томе се развраћају.
Јеванђеље Лука, зачало 109 (22,39-42; 45-71; 23,1)
39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови. 40. А кад би на месту рече им: „Молите се да не паднете у искушење.\" 41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се 42. говорећи: „Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но Твоја нека буде!\" 45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости, 46. и рече им: „Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!\" 47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им беше дао овакав знак: „Кога пољубим, тај је!” 48. А Исус му рече: „Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечијег?” 49. А кад они што беху с њим видеше шта ће бити, рекоше му: „Господе, да бијемо ножем?\" 50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. 51. А Исус одговоривши рече: „Оставите се тога.\" И дохвативши се уха његовог, исцели га. 52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старешинама који беху дошли на њега рече Исус: „Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите? 53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.” 54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека. 55. И кад наложише ватру насред дворишта и седоше заједно, и Петар сеђаше међу њима. 56. Видевши га пак једна слушкиња где седи код ватре, и погледавши на њега рече: „И овај беше са њим. 57. А он га се одрече говорећи: „Жено, не познајем га.\" 58. И мало затим виде га и други и рече: „И ти си од њих.\" А Петар рече: „Човече, нисам.\" 59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: „Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.\" 60. А Петар рече: „Човече, не знам шта говориш.\" И одмах док он још говораше запева петао. 61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сети се Петар речи Господње како му рече: „Пре него што петао запева одрећи ћеш ме се трипут.\" 62. И изишавши напоље, плакаше горко. 63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га. 64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: „Прореци ко те удари?\" 65. И друге многе хуле говораху на њега. 66. И када се раздани, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион 67. Говорећи: „Ако си ти Христос, кажи нам.” А он им рече: „Ако вам и кажем, нећете веровати. 68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 69. Од сада ће Син Човечији седети са десне стране силе Божије.\" 70. Сви пак рекоше: „Ти ли си, дакле, Син Божији?\" А он им рече: „Ви кажете да сам ја.\" 71. А они рекоше: „Што нам још треба сведочења? Јер сами чусмо из уста његових.\" 1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
Охридски пролог
1. Преп. Исаак Сирин II. (Исаак Сирин I празнује се 28. Јан.). О овоме Исаку пише св. Григорије Двојеслов. Дошао беше у Италију у време Готско, и у граду Сполетану ушао једнога дана у цркву на молитву. Замоли црквењака, да га остави у цркви закључана и преко ноћи. И тако проведе целу ноћ на молитви не мичући се с места. Сутра дан исто тако, па и другу ноћ. Црквењак га назва лицемером и удари му шамар. Но у том часу полуде. Видећи црквењака како се љуто мучи, Исаак се наднесе над њега, и зли дух побеже од њега, и црквењак оздрави. Чуше људи за тај случај и цео град стече се око овога чудног странца. Нуђаху му новаца и имања, но он све одби, и ништа не прими, него се повуче у шуму, где направи себи келију, која се убрзо обрати у велики манастир. Знаменит беше Исаак због свог чудотворства, нарочито због видовитости. Једном увече нареди он братији да изнесу све мотике у виноград и тамо их оставе. Сутрадан пође с братијом и понесе ручак у виноград. Чудила се братија, коме ће тај ручак, кад немају радника. Кад тамо, а оно онолико људи копа колико је било мотика. Десило се то, да су ти људи као лопови дошли да украду мотике, но силом Божјом буду заустављени да сву ноћ копају. – Други пут дођу два човека безмало нага и потраже одећу од Исаака. А Исаак посла монаха к једном шупљом дрвету крај пута, да донесе оно што тамо нађе. Оде монах, нађе некаква одела и донесе у манастир. Игуман узме та одела и преда их просјацима. Ови се тешко застиде, када познаду своје одело, које они беху у оном дрвету скрили. – Неки човек пошаље две кошнице у манастир. Монах сакрије једну уз пут, а једну донесе и преда игуману. Рекне му светитељ: „пази при повратку, у ону кошницу што си оставио крај пута увукла се отровна змија. Чувај се да те не уједе.“

2. Св. Василије исповедник. У време иконоборства овај добродетељни муж беше епископ у граду Парији, у Малој Азији. Опре се да потпише царску хартију против иконопоштовања. Због тога би много гоњен и мучен. Но он оста тврд у Православљу као дијамант. Сконча у првој половини VIII века, и пресели се ка Господу.

3. Преп. Акакије. Из села Голице у Епиру. Велики атонски подвижник, духовник и прозорљивац. Имао многе небеске визије. Неколико монаха благословио на подвиг мучеништва. Упокојио се у 98. години, 1730. год.

4. Преп. Атанасија. Рођена на острву Егини, од родитеља богатих и благородних. Раздаде имање своје ништим и удаљи се у манастир, где налагаше на себе све тежи и тежи подвиг. Узимала је храну само једном на дан, и то хлеб и воду; уз Часни Пост једном у два дана; а само на Рождество и на Ускрс кушала је уље и рибу. Иако је била игуманија у манастиру, била је слушкиња свима осталим сестрама, и стидела се да њу неко послужи. Удостојила се великог дара чудотворства, и за живота и по смрти. Упокојила се у Господу 860. год.

Атанасија завет изврши
На земљи засја к’о звезда јасна,
Телесну немоћ духом надвлада,
Заволи Бога још као млада;
Постом и бдењем тело исуши,
Само да стекне спасења души:
Имање много бедним раздаде,
Сву себе вољи Божјој предаде.
Виђење виде у светом храму:
Светлост небеска просече таму,
И глас јој дође: Атанасија,
Кротост и смерност – то Богу прија,
У том се вежбај од свега више
Док срце куца и дух ти дише. –
Атанасија, душа прекрасна,
И гордост сваку у себи скрши,
Вољи се Божјој даде потпунце,
Послушна Богу к’о јарко сунце.
Љубав љубављу Господ одврати
И благодаћу труде јој плати.
А кад се сврши рок јој земаљски
Даде јој живот, бесмртни, рајски.

РАСУЂИВАЊЕ
У злога цара Константина Копронима беше добра ћерка, девица Антуса „красна грана на злом дрвету“. На све наваљивање свога оца да се уда она оста упорна, јер беше тврдо везана срдачном љубављу за Христа Господа. А када јој отац умре, Антуса раздаде имање ништим и постаде инокиња у некоме манастиру. Колико су за дивљење многи благородни мужеви, који оставише сујету светску и пођоше уским путем за Христом, толико су двапут више за дивљење женске, које презреше и младост, и богатство, и све пролазне привлачности света ради љубави Христове. Да је богаташу тешко ући у царство Божје, рекао је сам Господ, – тешко, да, но не немогуће. Лако је презрети богатство и сав свет ономе ко презре самога себе.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслога Господа Исуса, и то:
1. како улази кроз затворена врата међу ученике Своје и дарује им мир;
2. како Његово прослављено тело нема никаквих материјалних препрека, да се појави где хоће.

БЕСЕДА
о граду који се зида

Овде немамо града који ће остати,
него тражимо онај који ће доћи. (Јевр. 13, 14)

Не беху ли, браћо, Вавилон и Нинива велики и чудни градови? Данас се само гуштери легу по прашини кула њихових. И Мемфис и Теба не беху ли гордост фараона и кнежева људских? Данас је мучно утврдити место где су ти градови некад били. Но оставимо градове од камена и цигле; погледајмо на градове од крви и меса и костију. Људи дуже и брижљивије зидају град свога тела него ли тврђаве и катедрале. По осамдесет и по сто година зидају људи градове тела свога; и на крају виде да је труд њихов узалудан: оно што су деценијама зидали са бригом и даноноћним страхом стропоштава се у прашину гробну у једноме трену ока. Чији град телесни не сруши се и не завали у прашину? Ничији. Но оставимо градове телесне; погледајмо по градовима среће, које људи с колена на колено зидају. Материјал из кога су ти градови сазидани јесте: весеље, сласт, имање, власт, част, слава. Где су ти градови? Као паучина обмотавају људе за час, и као паучина се цепају и ишчезавају чинећи срећне несрећнијим од несрећних.
Ваистину, ми овде немамо града који ће остати. Зато тражимо онај град који ће доћи. То је град сазидан од духа, живота и истине. То је град коме је сам и једини неимар Господ Исус Христос. Тај град се назива царством небеским, бесмртним животом, двором ангела, пристаништем светитеља, уточиштем мученика. У том граду нема двојства од добра и зла него је све јединство добра. Све што је сазидано у томе граду сазидано је за увек. Свака цигла у томе граду остаје, без краја и конца. А цигле су живи ангели и људи. На престолу у том граду седи и влада васкрсли Господ Исус Христос.
О Господе васкрсли, избави нас испод рушевина времена и уведи нас милостиво у Твој вечити град небески. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024