МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 35. по Духовима
(Поново се чита 30. седмица)
Петак
02.02.2024
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 2024.
1   Четвртак
2  ▶ Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 52 (2,1-13)
1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте веру у нашега Господа славе Исуса Христа. 2. Јер ако дође на сабрање ваше човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у бедној хаљини, 3. и погледате на онога у светлој хаљини, и речете му: „Ти седи овде лепо”, а сиромаху: „Ти стани онде, или седи овде ниже подножја мог”; 4. зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима? 5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога света да буду богати вером, и наследници Царства које обећа онима који Њега љубе? 6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове? 7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи? 8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: „Љуби ближњега својега као самог себе”, добро чините; 9. ако ли гледате ко је ко, грех чините, и закон вас кара као преступнике. 10. Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све. 11. Јер Онај који је рекао: „Не чини прељубе!” рекао је и: „Не убиј!” Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона. 12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; 13. јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави победу над судом.

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 46 (10,23-32)
23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: „Како је тешко богатима ући у Царство Божије!„ 24. А ученици се запањише на речи његове. А Исус опет одговарајући рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.” 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: „Па ко се онда може спасти?” 27. А Исус погледавши на њих рече: „Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.” 28. А Петар му поче говорити: „Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.” 29. А Исус одговарајући рече: „Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради, 30. а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и децу, и њиве, уз прогоњење, а у веку који долази живот вечни. 31. Али ће многи први бити последњи и последњи први.” 32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом.

Охридски пролог
1. Преподобни Јевтимије Велики.
Рођен у јерменском граду Мелитини близу реке Еуфрата око 377. године, од родитеља племенитих и знаменитих. Јединац син, рођен по молитви своје мајке Дионисије, која имаде небеско неко виђење о рођењу Јефтимијевом. Од младости подвизавао се, најпре у близини свога града, а потом, пошто посети Јерусалим у двадесет деветој години живота, у пустињи између Јерусалима и Јерихона, назватој Фаре. Испуњавао је све дане и ноћи молитвом, унутрашњим богомислијем, созерцањем и трудом телесним. Око њега се сабраше многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као: Кириак Отшелник, Сава Освећени, Теоктист и други. По Божијем дару био је велики чудотворац: изгонио демоне, лечио тешке болести, извео воду у пустињу, умножио хлеб, прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: „Ако ви без свога труда једете хлеб, значи ви једете туђи труд“. Кад су нека млађа братија хтела постити више од других, он им то забрани и нареди да долазе за општу трпезу, да се не би погордили од свог сувишног поста. Још је говорио да није добро за монаха да прелази с места на место, јер, вели: „Дрво које се често пресађује, не доноси плода“. Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном месту где је. О љубави је говорио: „Што је со хлебу, то је љубав осталим врлинама“. Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу и тамо остајао у молчанију и богомислију до пред Васкрс. За његова живота створи се у близини његове пећине огромна лавра која је после вековима била препуна монаха као кошница пчела. Последња му је заповест била, да се у манастиру држи гостољубље, и да капија манастира никад не буде затворена. Упокојио се у деведесет седмој години живота. На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цео дан патријарх је чекао, док је огромна маса народа целивала светитеља, и тек увече успе да доврше опело. Седмога дана по смрти јави се Јевтимије своме ученику Доментијану, сав светао и радостан. Преподобни Јевтимије у истини био је прави син светлости. Упокојио се 473. године.

2. Свети мученици Енен, Нирен и Пен. Сматрају се првим мученицима словенским, који се помињу у историји. Називају се Скитима, и ученицима светог апостола Андреје. Пострадали за веру од својих незнабожачких суседа с десне стране Дунава, близу Варне. Везани на леду, они се замрзоше, и упокојише у Господу.

Око што све види, ухо што све чује,
С путницима свима и свуда путује;
Не мењајућ места на сваком је месту.
Где c’ врлина меси, Он је квасац тесту,
Где се светлост иште, Он сам себе даје,
Где се помоћ виче, Он не изостаје.
Тихо и нечујно ал’ увек у време
Он стигне да пожње, и да баци семе.
Стигне да накара, стигне да награди,
Младог да остари, старог да подмлади,
Да оплеви, скреше, и поглади воће –
Свуд стигне где хоће, свуд стигне кад хоће
Где год самац мисли, гле, Он ослушкује,
Где двојица зборе, Он ко трећи чује,
Ткаља где тка платно, Он joj конце броји,
Васионско ткиво у памети кроји.
O ко ћe му знати стопе и кораке?
Ко му пребројати путе и конаке?
Вечан и бесмртан, тројичан и један,
У беспутној мрежи васионског ткива
Невидљив и видан ма од куда гледан
Он путе просеца и правце открива.
У беспутној мрежи Он све стазе гледа,
И ниједном мраву залутати не да.
Мислима o Њему Јевтимије свети
Осамдесет лета на земљи посвети.

РАСУЂИВАЊЕ
Светитељи цркве колико су били милосрдни и снисходљиви према слабостима људским. толико су били до ужаса непопустљиви и непреклониви у погледу исповедања правих догмата вере. Тако је св. Николај Мирликијски ударио руком Арија на Првом сабору. Св. Антоније оставио је своју пустињу и дошао у Александрију, да јавно изобличи Арија. Св. Јевтимије будући много притешњаван од царице Евдокије и лажног патријарха Теодосија, и не могући се више борити разлогом, напусти манастир и скрије се у пустињи; његовом примеру последују сви знатнији монаси, У пустињи остане Јевтимије све док лажни патријарх не би збачен и Православље се не утврди. А када у Јерусалиму иђаше највећа агитација у име цара против IV сабора, што би у Халкидону, и када сав народ беше застрашен од јеретика, тада св. Теодосије Велики, већ оптерећен старошћу, као неустрашиви војник Христов дође у Јерусалим, уђе у велику цркву, успе се на степенице и махнув руком на народ рече: „Ако неко не поштује четири Васељенска сабора као и четири Јеванђеља, нека буде проклет!“ (До тога времена беху држана само четири сабора Васељенска). Сви слушаоци беху ужаснути од оних речи; и нико од јеретика не смеде ништа против рећи.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као светлост и то:
1. као светлост животу моме; као светлост роду људском; као светлост свакој твари.
2. као светлост нарочито у мраку страха и страдања.
3. као светлост у часу смртном, и по смрти – у вечности.

БЕСЕДА
о јединој светлости у тами

Ја сам светлост свијету. (Јов. 8, 12)

Откако је света и времена нико од рођених није се усудио изрећи ове речи. Било је и има људи, који говоре: ја доносим светлост!, али никад нико није се осмелио рећи: ја сам светлост! Једини је Господ Исус могао изрећи те речи смело и уверено. Његов кратки живот на земљи и Његова дуга историја од близу 2000 година потпуно су оправдали ове речи. Он је светлост истине, правде и живота.
Он је светлост истине, јер је јавио Собом истину о правој природи Бога и о правој природи човека, и о односу човека према човеку, и о односу човека према Богу, и о односу Бога према човеку. Небо и земља проћи ће, а Његове речи неће проћи, јер и небо и земља постали су Његовом речју, а Његова реч је од Њега и са Њим заувек, и неће проћи.

Он је светлост правде, јер је показао јачину правде и немоћ неправде. Он је то јавио у јаркој светлости оним што је рекао, оним што је учинио, и оним што је доживео и преживео међу неправедницима. То је Он јавио и кроз цркву Своју у току досадашњих 20 столећа, кроз безбројне светитеље правде и мученике за правду. Правда је од Бога и на дугој линији историје она никад не може бити побеђена; неправда је од немоћних бића; она брзо истрчи са својим тријумфалним барјаком на бедем, али се исто тако брзо и сруши у гроб.
Он је светлост живота. Његове речи осветљују живот; Његова дела осветљују живот; Његова победа осветљује живот; нарочито Његово васкрсење, као најсјајније сунце, јарком светлошћу осветљује живот, и разгони смрт као слабу сенку.

О Господе Исусе, светлости најсветлија, Сунце истине, Сунце правде и Сунце живота, обасјај нас грешне и недостојне! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024