МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Субота 1. седмице Великог поста
04.03.2023
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2023.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4  ▶ Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 303 (1,1-12)
1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. у ове последње дане говорио је нама преко Сина, кога постави наследником свега, кроз кога је и векове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном речју својом, пошто сам изврши очишћење грехова наших, седе са десне стране Величанства на висинама, 4. и толико се показа већи од анђела колико је славније Име наследио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: „Син мој јеси Ти, ја те данас родих?” И опет: „Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.” 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: „И нека му се поклоне сви анђели Божији.” 7. А за анђеле говори: „Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним.” 8. За Сина пак: „Престо је твој, Боже, вавек века; жезал правичности је жезал Царства твога. 9. Заволео си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.” 10. И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, 12. и савићеш их као хаљину, и измениће се, а ти си увек исти, и године твоје неће минути.”
Друга Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 292 (2,1-10)
1. Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим сведоцима, то предај верним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од семена Давидова, по јеванђељу моме, 9. за које се злопатим до самих окова као злочинац, али се реч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вечном.
Јеванђеље Марко, зачало 10 (2,23-28; 3,1-5)
23. И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. 24. А фарисеји му говораху: „Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено!” 25. А он им рече: „Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим? 26. Како уђе у дом Божији за време Авијатара првосвештеника и поједе хлебове предложења које нико није смео јести осим свештеника и даде их онима што беху с њим?” 27. И говораше им: „Субота постаде човека ради, а не човек суботе ради. 28. Зато је Син Човечији господар и од суботе.” 1. И уђе опет у синагогу, и онде беше човек који имаше суву руку. 2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцелити да га окриве. 3. И рече човеку са сувом руком: „Стани на средину.” 4. И рече њима: „Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити?” А они ћутаху. 5. И погледавши на њих са гневом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човеку: „Пружи руку своју!” И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.
Јеванђеље Јован, зачало 52 (15,17-27; 16,1-2)
17. Ово вам заповедам: „Да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас. 19. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет. 20. Опомињите се речи коју вам ја рекох: 'Није слуга већи од господара свога.' Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мог, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мог мрзи. 24. Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали: а сада су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога. 25. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: 'Омрзнуше ме ни за што.' 26. А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене. 27. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.” 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол Архип, Филимон и Апфија. Архип беше један од Седамдесет. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању. У граду Колосају средиште хришћанства беше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, твоја домашња црква. У то време апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место, а неке као мисионаре путујуће по разним местима. И Филимон је био један од ових последњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше се и служаше домашњој цркви. У време неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви верни у Колосају беху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву деци. Деца, пак, избоду га свега ножевима. И тако и овај Павлов другар у војевању добро сконча ток свога земаљског пута.

2. Преподобни Доситеј. Преподобни Доситеј, ученик славнога Авве Доротеја, који живљаше у киновији преподобног Серида, Јована и Варсонуфија Великог. Би Доситеј сродник некога војводе, и дође у Јерусалим да види светиње. Када он једном гледаше слику Страшнога Суда у једној цркви, приближи му се једна жена у порфирној хаљини и објашњаваше му. И најзад, при растанку, рече му, да ако се жели спасти, треба да пости, да не једе меса, и да се често моли Богу. То беше Пресвета Богородица. И разгоре се срце младога Доситеја, те пожели живота иноческог. Доротеј га прими за свог послушника и нареди му да потпуно одсече своју вољу и да слуша свог духовног оца. Неколико дана даваше му да једе колико хоће, после извесног времена ускраћиваше му по једну четврт, па после неког времена опет једну четврт, докле га не навиче да пролази с најмањом мером хране, вазда говорећи му: „Једење је навика и колико ко навикне, онолико и једе“. И спасе се и прослави се потпуним послушањем. И оста за навек пример монашке послушности и преданости свом духовном оцу. Живљаше овај млади светитељ у VI веку.

Безропотно послушање – готово спасење,
Први бисер међ’ духовно предраго камење.
Овај бисер одниза се Еви са ђердана.
За њим и сва друга блага Богом дарована.
Ђаво и тад, и сад, збори: не слушајте Бога,
Но живите пo мислима само ума свога!
Тако збори враг искони што светлост омрзе,
Тако зборећ, непослушне својом замком врзе.
+++
Христос дође, људе викну, послушно довика,
Непослушни на сву вику’ не даше отклика.
Рајска сцена понавља се од Христа до сада,
Послушан се у Рај диже, непослушан пада.
Прави инок послушан је оцу духовноме.
Отац Цркви, Црква Христу, Господару своме,
Послушност је ка спасењу стаза поуздана,
Прва светлост, први бисер – духовног ђердана.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Антоније учи: „Као што човек излази из матерње утробе го, тако душа излази из тела гола. И једна душа бива чиста и светла, друга умрљана гресима, а трећа црна од многих грехова. – Као што изашавши из матерње утробе ничега се не сећаш шта је било у утроби, тако изашавши из тела, нећеш се ничега сећати шта је било у телу. – Као што изашавши из утробе, ти си постао бољи и лепши телом, тако изашавши из тела, бићеш бољи и лепши на небесима. – Ако тело изађе из матерње утробе нездравим, не може живети: и душа тако, ако не достигне богопознање кроз добро владање, не може се спасти нити бити у општењу с Богом.
Орган вида телесног јесте око, орган вида душевног јесте ум. Као што је тело слепо без очију, тако је слепа и душа без правога ума и правога живота“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса посред простога народа и то:
1. како Он с љубављу учи народ, као родитељ децу своју,
2. како прост народ с љубављу прима речи Његове, диви се делима Његовим, и прославља Бога,
3. како и данас људи прости и неразвраћени примају речи Његове с радошћу и благодарношћу.

БЕСЕДА
о испиту

Ко је невјеран у малом, и у многом је невјеран.
И ако у Туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? (Лк. 16, 10-12)

Тако говори Домаћин оба света, материјалног и духовног. Богатство материјално назива Он мало, а богатство духовно назива Он много. Коме се да материјално богатство, па се покаже себичан, тврд, охол, немилостив и безбожан, томе се не може дати духовно богатство, јер кад је неверан у маломе, биће неверан и у великоме; кад је неверан у телесном, биће неверан и у духовном.
У туђем свету полаже човек испит, па ако га положи, добиће свој свет; ако ли пак падне, ко ће му дати његов свет? Прави човеков свет, домовина његова, то је небески узвишени, божански свет; земаљски свет пак, свет грубости и пропадљивости, туђина је за човека. Но у ту туђину он је послат да полаже испит за онај прави његов свет, за његову небеску домовину.
Обе изреке Спаситељеве, дакле, сличног су значења. О како је дубоко и истинито значење њихово! Као што светлост разгони таму, тако ове речи Спаситељеве разгоне недоумицу нашу односно тога: зашто смо ми послати у овај живот? и шта нам треба чинити? Ко уме да чита чистим разумом, томе је у ове две реченице речено све.
Знајмо, дакле, да Бог неће дати дар духовни, дар разума, ни вере, ни љубави, ни чистоте, ни пророштва, ни чудотворства, ни власти над демонима, ни прозорљивости, на виђења небескога света ономе ко је проиграо, и на зло употребио – као блудни син – дар телесног здравља, или земаљског богатства или славе и положаја међу људима, или познања материјалног света, или неке друге вештине и умешности.
Господе преблаги, подржи верност нашу према Теби у ономе што си нам поверио. Теби слава и хвала вавек. Амин.





Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024