МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Недеља седмице четврте по Васкрсу - О Самарјанки
26.05.2019
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 2019.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26  ▶ Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак


Јутрења
Јеванђеље Јован, зачало 63 (20,1-10)
1. А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још беше мрак, и виде да је камен дигнут са гроба. 2. Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где га положише. 3. Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу. 4. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб. 5. И надвиривши се, виде покрове где леже; али не уђе. 6. Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и виде покрове где леже. 7. И убрус који беше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном месту. 8. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и виде и верова; 9. јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих. 10. Онда се ученици опет вратише дома.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 28 (11,19-26; 29-30)
19. Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповедајући реч никоме до само Јудејцима. 20. А неки од њих беху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу. 21. И рука Господња беше с њима; и велики број их поверова и обрати се Господу. 22. А дође реч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије. 23. Кад овај дође и виде благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу; 24. Јер беше човек благ и пун Духа Светога и вере. И обрати се многи народ Господу. 25. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију. 26. И они се целу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани. 29. А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји. 30. Ово и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
Јеванђеље Јован, зачало 12 (4,5-42)
5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. 6. А онде беше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сеђаше тако на извору; беше око шестога часа. 7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. 8. Јер ученици његови беху отишли у град да купе хране. 9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. 10. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. 11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? 12. Е да ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? 13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; 14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни. 15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам. 16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа свога, и дођи овамо. 17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа; 18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. 19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. 20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати. 21. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. 22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. 23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. 24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. 25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. 26. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом. 27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом? 28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима: 29. Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос? 30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему. 31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи! 32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. 33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе? 34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дело. 35. Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. 36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сије и који жање. 37. Јер у томе је истинита реч, да је други који сије, а други који жање. 38. Ја вас послах да жањете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли. 39. А из града онога многи од Самарјана повероваше у њега за реч жене која је сведочила: Каза ми све што учиних. 40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде онде два дана. 41. И много их више верова за реч његову, 42. Те жени говораху: Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света мученица Гликерија. Кћи некога гувернера Рима. Осиротевши по смрти очевој, настани се Гликерија у Трајанопољу, у Тракији. У време нечестивог цара Антонина би Гликерија изведена да принесе жртву идолу Дијевом. Она нацрта крст на своме челу; па кад је намесник царски упита, где је њена лампада (јер сви ношаху лампаде у рукама), Гликерија показа крст на челу и рече: „Ово је моја лампада“. По њеној молитви гром удари у идола и разби га у комаде. Разгњеви се намесник и нареди те је бише и у тамницу вргоше. И запечати намесник тамнична врата, решен да умори девицу глађу. Но ангел Божји јављаше се Гликерији и даваше јој небесну храну. После извесног времена, када намесник мишљаше да је мученица морала скончати од глади, отвори тамницу и зачуди се, кад је виде здраву, светлу и веселу. Тамничар Лаодикије, видевши то чудо, и сам исповеди Христа Господа, и одмах би посечен. По том Гликерија би бачена у пећ огњену, но оста неповређена од огња. Стојећи усред огња, она хваљаше Господа, спомињући чудо над три отрока у пећи вавилонској. Најзад би бачена пред лавове, и помоливши се Богу, ова света дева предаде душу своју Господу, за кога је јуначки претрпела многе муке. Чесно пострада 177. године. Из њених моштију потекло је целебно миро, којим се лечаху болесници од најтежих болести.

2. Свети мученик Александар. Словен. Осамнаестогодишњи војник у војсци цара Максимилијана. Одрече да, по царевој наредби, ода почаст идолима римским, због чега би дат капетану Тиверијану, да га или усаветује, да се одрекне Христа, или пак да га мучи и погуби. Пошто сви савети беху узалудни, узе га Тиверијан собом и поведе преко Македоније у Цариград, куда и сам мораде по дужности ићи. У сваком месту млади Александар беше љуто мучен; но у сваком месту излажаху преда њ хришћани, молећи га за благослов и храбрећи га у подвигу. За њим следоваше мајка његова Пименија. У току овога путовања, Александру се више пута јављао ангел Божји, блажећи муке његове и храбрећи га. На једном месту, званом Карасура, мученик створи чудо молитвом; наиме, када жеђ досади и њему и војницима, који га праћаху, он изведе извор хладне воде у месту суху. На обали реке Ергине нареди Тиверијан да џелат посече Александра и тело му баци у воду. Када џелат замахну над главом мучениковом, виде светле ангеле Божје унаоколо, и уплаши се, и клону му рука. Упита га Александар, зашто му клону рука, а он рече, да види неке светле младиће около њега. Жељан смрти и сједињења с Господом, Александар се помоли Богу, да одступе ангели, те да се џелат не плаши. И тако џелат сврши свој посао 298. године. Пименија извади тело свога сина и чесно га погребе. Беху многа исцељења на гробу мучениковом. По смрти јави се мученик својој мајци и навести јој њен скори прелазак у други свет.

3. Преподобни Јован, Јевтимије Георгије и Гаврил Иверски. Оснивачи знаменитог Иверског (Грузинског) манастира у Светој Гори. Свети Јован подвизавао се најпре у Атанасијевој лаври, потом основао свој манастир, Ивер. Упокојио се 998. године. Јефтимије и Георгије превели су Свето Писмо на грузијски језик. Јевтимије се упокојио 1028., а Георгије 1066. године. Гаврил се удостојио прихватити икону чудотворне Божје Матере, која је морем дошла у манастир.

– Гликеријо, жртвуј боговима!
Наређује безумни судија,
Ил’ у огњу сагорети мораш.
Гликерија судији се руга:
– Бог је један. „богови“ су беси,
Који но ти памет помућују.
Какве жртве безумни човече?
Жртва једна не би л’ на Голготи,
Жртва страшна, божанска крвава,
Што укиде све крваве жртве?
Једну жртву после он жртве,
Једну жртву Господ од нас тражи:
Чисто срце, олтар молитвени,
Чисте руке, дела милосрђа,
Веру, наду. љубав, благочешће.
Такву жртву трудим се принети
Живом Богу, Створитељу моме:
Бог Пресвети такву хоће жртву,
Нe лешину крваву и мртву.

РАСУЂИВАЊЕ
O сили смрти и крста Христова пише свети Атанасије: „Чија је смрт икада изгонила демоне? И чије су се смрти икада бојали демони тако као смрти Христове? Где се само произноси име Спаситељево, тамо се изгони сваки демон. Ко је у таквој мери укротио у људима душевне страсти, да и блудници живе целомудрено, и човекоубице не служе се више мачем, и бојажљиви постају мужествени? Нe вера ли Христова? Нe крсно ли знамење? И ко је други уверио људе тако у бесмрће као крст Христов и васкрсење тела Христова?“
Смрт безгрешника и крст човекољупца однели су већу и трајнију победу него ли сви цареви земаљски са многомилионим војскама. Јер која је војска икада могла победити једног јединог демона? Међутим, сам спомен имена Распетога на крсту, нагони у бекство војске демонске. O кад би сви хришћани знали, какво богатство имају у имену Христовом, и какво оружје у крсту Христовом!

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како апостоли вођени Духом Светим путују по целоме свету без средстава и без пријатеља,
2. како обраћају вери Христовој богаташе и сиромахе само речју, животом и чудесима.

БЕСЕДА
о томе како се Бог служи неверним да би казнио верне

Навуходоносор, цар Вавилонски, слуга мој, вели Господ. (Јерем. 25, 9)

Није ли ова реч тврда? Ко се може њом нахранити? Цара незнабожачког, цара идолопоклоничког, назива Господ слугом Својим! Ако је слуга Божји онај ко зна за правога Бога и ко се држи закона Божјег, како може бити слуга Божји онај ко не зна за правог Бога и ко се не држи закона Божјег? Заиста, прави је слуга Божји онај ко зна за правог Бога и ко се држи закона Божјег, али кад онај коме је Бог дао знање о Себи, дао закон Свој, преврати знање у незнање и закон у безакоње, онда Господ узима за слугу Свога онога незналицу, да би казнио одступника. Јер, одступник од Бога гори је од незнабошца, и одступник од закона Божјег нижи од рођеног идолопоклоника.
Зато, кад Израиљ, као стара црква Божја, одступи од Бога и закона Божјег, избра Бог Навуходоносора за слугу Свога, да казни Израиља одступника.
Зато, кад хришћански народи у Азији и Африци, кроз многобројне јереси, одступише од Бога, узе Бог за слугу Свога Арапе, да казни хришћане, да би их уразумио.
И кад хришћански народи на Балкану одступише од Бога и Божјег закона, призва Бог Турке за слуге Своје, да казни одступнике, да би их казном уразумио.
Кад год верни одступају од Бога, Бог плете бич од неверних, да уразуми верне. Па као што верни свесно и хотимично одступају од Бога, тако неверни несвесно и нехотично постају слуге Божје, бич Божји.
Но неверне узима Господ само тренутно у службу против верних. Јер за земљу Навуходоносорову, вели исти Господ, да ће је походити за њена безакоња и обратићу је у пустош вечну. Тада ће се наћи слуга против слуге. Јер није Бог узео Вавилонце за слугу због њихове доброте и вере, него због израиљске злоће и неверства.
Господе праведни, помози нам Духом Твојим свевишњим држати се увек Тебе јединога истинитога Бога и Твога закона, јединог спасоносног. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2023