МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 10. по Духовима.
Среда 10. по Духовима
24.08.2016
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 2016.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24  ▶ Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 165 (16,4-12)
4. А ако буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном. 5. А вама ћу доћи кад прођем Македонију, јер ћу проћи кроз Македонију. 6. А код вас, можда ћу се задржати или и презимити, да ме ви отпратите куда пођем. 7. Јер нећу да вас видим сада узгредно, него се надам да неко време останем код вас, ако допусти Господ. 8. А у Ефесу ћу остати до Педесетнице; 9. јер ми се отворише велика врата за рад, и противника је много. 10. А ако дође Тимотеј, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње као и ја. 11. Зато нико да га не презре. Испратите га с миром да дође к мени, јер га чекам са браћом. 12. А што се тиче брата Апола, много га молих да доће к вама са браћом; и свакако не беше воља да сада дође, али ће доћи кад буде прилика.
Јеванђеље Матеј, зачало 86. (21,28-32)
28. А шта вам се чини? Човек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: „Синко, иди данас ради у винограду моме.” 29. А он одговарајући рече: „Нећу!” И после се раскаја и отиде. 30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: „Хоћу, господару!” И не отиде. 31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: „Први.” Рече им Исус: „Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у Царство Божије. 32. Јер вам дође Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и блуднице повероваше му; а ви видевши то, не раскајасте се затим да му верујете.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Евпл. Ђакон у Катани Сицилијској. Цар Диоклецијан посла у Сицилију некога војводу Пентагура, да уништи хришћане, ако их тамо нађе. Пентагур не нађе ниједног хришћанина, јер оно мало што их беше кријаху се од гонитељаи не објављиваху себе. Тада неко оптужи Евпла светога, како иде с неком књигом код тајних хришћана, и чита им ту књигу. Та књига беше свето Јеванђеље. Пошто га изведоше на суд за мало време, обесише му ону књигу о врат и одведоше у тамницу. После 7 дана тамновања и гладовања би предат на мучење. Када га бијаху гвозденим моткама Евпл ругајући се рече судији мучитељу: „безумниче, зар не видиш да су ове муке за мене као паучина због Божје помоћи? Ако можеш пронађи друге, љуће, јер су ове као играчка.“ Најзад изведоше мученика Христова на губилиште. Тада св. Евпл отвори свето Јеванђеље и читаше из њега народу дуго. Многи се обратише у веру Христову, а св. Евпл би посечен 304. год. и пресели се у царство небеско. Чудотворне му мошти леже у једном селу близу Неапоља званом Vico della Batonia.

2. Св. муч. Сузана девица, и други с њом. Ћерка римског презвитера Гавинија, а синовица папе Гаја. Гај и Гавиније беху од царскога рода и сродници тадашњег цара Диоклецијана. Овај цар имаше неког усиновљеника Максимијана Галерија, кога хтеде оженити Сузаном. Но Сузана беше сва предана Христу Господу и не хте уопште чути за брак, а нарочито не за брак са некрштеним човеком. Оне, који је просише за царева сина, великаше Клаудија и Максима, Сузана обрати у веру хришћанску са целим домом њиховим. Разјарен због овога цар нареди, те џелати одведоше Клаудија и Максима, с њиховим породицама, у Остију, где их на огњу сагореше, и пепео њихов бацише у море. Сузана пак би мачем посечена у кући Гавинијевој. Царева жена, Сирена, потајна хришћанка, ноћу узе мученичко тело Сузанино и чесно га сахрани. А папа Гај учини ону кућу, где погибе Сузана, црквом и служаше службе у њој. Ускоро после страдања ове невесте Христове, пострада и њен отац Гавиније и стриц папа Гај. Сви чесно пострадаше за Господа и примише венац славе у 295. и 296. години.

3. Св. Нифонт патријарх Цариградски. Родом из Грчке. У младости постао инок и подвизавао се најпре ван Свете Горе а по том у Св. Гори, у разним манастирима, задржавши се најдуже у Ватопеду и Дионисијату. Љубљен беше од свих Светогораца како због ретке мудрости тако и због необичне кротости. Без своје воље постао епископом Солунским. Но после две године оде послом у Цариград и тамо га изберу на упражњен престо Патријаршијски. Прогнан султаном у Једрене, где је живео као изгнаник. Влашки кнез Радул измоли га од султана и постави га за архиепископа Влашког. Због преступа Радуловог Нифонт напусти Влашку и оде у Св. Гору, у обитељ Дионисијат, где се подвизаваше до 90. године своје, када се пресели у царство Божје, 1460. год. Он је саставио разрешну молитву, која се чита на опелу.

4. Преп. Василије и Теодор Печерски. Оба скончали од насиља среброљубивог кнеза Истислава 1098. год. Житије св. Теодора нарочито је поучно за среброљубиве. Теодор беше врло богат, па раздаде сиротињи богатство своје и замонаши се. По том се покаја и зажали за богатством, и би много кушан од злог духа среброљубља, од кога га ослободи св. Василије.

Рајска грана посађена,
И на земљи одгојена.
Расла грана и порасла
Са небом се срцем срасла.
Црна земља не затми је
Зло земаљско не сави је,
Сузана је рајска грана,
Божјим Духом обасјана,
Невестица Христа Бога
Презре сина царевога,
Цар се срди, цар јој прети,
Да ће љуто да се свети.
Ал’ Сузана ни да чује,
У њој Божји ум умује
Срце њено осветљено,
За Христа је обручено.
Сродници се удивише
И Христом се сви крстише
Крстише се сви сродници
И посташе мученици.
Цар крваву диже руку,
На Сузану врже муку,
Ал’ је мука сва бесциљна,
Кад је душа вером силна.
Сузанина глава паде,
А душа јој у Рај стаде
У Рај стаде пред свог Христа –
Сузанина душа чиста.

РАСУЂИВАЊЕ
Ако човек пође путем правде, нека иде само путем правде обема ногама, и нека не гази једном ногом по путу правде а другом по путу неправде. Јер је рекао Бог кроз пророка за праведника, који учини неправду: праведна дјела његова што је год чинио неће се споменути; за безакоње своје које учини и за гријех свој којим згријеши погинуће (Језек. 18, 24). Влашки кнез Радул беше човек праведан и чињаше многа добра дела. Он изведе св. Нифонта из ропства у Једрену и доведе га за архиепископа у Букурешт. Но наједанпут учини страшно безакоње: поквареном кнезу Молдавском Богдану даде своју сестру за жену код још живе жене Богданове. И не хте Радул чути протесте Нифонтове. Нифонт му прорече зао крај, одлучи га јавно од цркве и удаљи се из Влашке. Ускоро у Влашкој наста суша и велика глад, и Радул паде у неизлечиву болест, и покрише ране цело тело његово, и од смрада нико му се не могаше приближити. И кад га сахранише гроб му се тресао три дана као негда гроб царице Евдоксије, гонитељке св. Јована Златоуста.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам самовољу народа Јеврејског (I Сам. 8), и то:
1. како Јевреји тражише од Самуила, да. им постави цара;
2. како се Самуил противљаше томе у име Господа који објављиваше, да је Он једини цар;
3. како народ оста упоран одбацујући вољу Божју и савете Самуилове.

БЕСЕДА
о томе како с грехом долази ругоба

Мјесто мириса биће смрад, и мјесто
појаса распојасина, мјесто плетеница
ћела – мјесто љепоте огорјелина. (Иса. 3, 24)

Ово је реч о женама раскошним и беспутним, о кћерима Сионским, које се погордише и иду опружена врата и намигују очима, ситно корачају и звекећу ногама. Шта то учини гордим жене јеврејске? Да ли врлина? Врлина никад не чини гордим, јер је врлина управо лек против гордости. Да ли сила народа и сталност државе? Не; на против, пророк баш и прориче блиско ропство народа и пропаст државе. И као један од главних узрока ропства и пропасти наводи сујетну раскош, духовно ништавило и беспутство жена. Шта их, дакле, учини тако гордим и охолим? Накит и везови, низови и ланчићи, трепетљике и укоснице, подвезе и појаси, риси и прстенови, тобоци и огледала. Ето, то их учини гордим и охолим! Управо, све то је израз њихове безумне гордости, а прави узрок гордости јесте духовно ништавило. Од духовног ништавила долази гордост, а то спољашње шаренило, које жене вешају на своје тело, само је јасно објављивање безумне гордости. Шта ће бити од свега тога на крају? Смрад, и распојасина, и ћела, и огорелина. То ће бити онда кад народ буде пао у ропство. Као што обично бива: прво се дух зароби телом, па онда тело спољашњим непријатељем. Но то ће бити и онда када дође неизбежни завојевач наших телеса – смрт. Неће помоћи мириси у гробу, у царству смрада. Нити ће требати појасеви за голу кичмену кост. Нити ће плетенице спасти од ћелавости лубање, ни сва лепота од црне огорелине. То је неизбежан удес и најлепших, и најздравијих, и најраскошнијих жена. Но то није највећа несрећа. Највећа је несрећа, што ће душа тих жена, са смрадом, распасаношћу, ћелом и огорелином изаћи пред Бога и пред небесну војску прекрасних Божјих ангела и праведника. Јер смрад тела означава смрад душе од блудне похоти; распојасана тела означава ненаситост душе за телесним уживањем; ћелавост тела – ћелавост душе од добрих дела и чистих мисли; огорелина тела- спаљеност савести и ума.
О како је страшно виђење Исаије, сина Амосова, страшно онда, страшно и данас; страшно, јер истинито.
Господе свети пречисти, помози женама, које се крсте крстом Твојим, да се сете душа својих, и очисте душе своје пре Суда Твог праведног. Да душе њихове, заједно са телесима њиховим, не постану вечити смрад. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024