МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 18. по Духовима - по Воздвижењу
Субота 18. по Духовима
03.10.2015
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Октобар 2015.
1   Четвртак
2   Петак
3  ▶ Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 162 (15,39-45)
39. Није свако тело исто тело, него је друго тело човечије, а друго тело животињско, а друго рибље, а друго птичије. 40. И постоје телеса небеска и телеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских. 41. Друга је слава сунца, а друга слава месеца, и друга слава звезда, јер се звезда од звезде разликује у слави. 42. Тако и васкрсење мртвих: сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости; 43. сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили; 44. сеје се тело душевно, устаје тело духовно. Постоји тело душевно и постоји тело духовно. 45. Тако је и написано: „Први човјек Адам постаде душа жива, а последњи Адам дух који оживљује.

Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Јеванђеље Лука, зачало 15. (4,31-36)
31. И сиђе у Капернаум, град галилејски, и учаше их суботом. 32. И чуђаху се науци његовој врло; јер реч његова беше силна. 33. И у синагоги беше човек са духом нечистог демона, и повика из свег гласа 34. говорећи: „Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си: Светац Божији.” 35. И запрети му Исус говорећи: „Умукни, и изађи из њега! И оборивши га демон на средину, изађе из њега нимало му не наудивши. 36. И запрепашћење захвати све и разговараху међу собом говорећи: „Каква је то реч да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. вел. муч. Евстатије Плакида. Велики војсковођ римски у време цара Тита и Трајана. Иако незнабожац Плакида (тако му беше име незнабожачко) беше човек праведан и милостив, сличан капетану Корнилију, кога крсти апостол Петар (Дела Ап. 10). Ходећи једном у лов, он погна једног јелена. Божјим Промислом јави се крст светао међу роговима јелена, и дође глас Господњи Плакиди, који овога упућиваше, да иде свештенику хришћанском и крсти се. Плакида се крсти са својом женом и два сина. На крштењу он доби име Евстатије, његова жена – Теопистија (Боговерна), а њихови синови – Агапије и Теопист. По крштењу Евстатије оде на оно исто место, где се преко јелена јавило откровење, и клекнувши заблагодари Богу што га је привео истини. У том му се опет јави глас Господњи и предрече му страдање за име Његово, и укрепи га. Тада Евстатије тајно напусти Рим са својом породицом с намером, да се повуче међу прост народ, и да у непознатој и скромној средини послужи Богу. Приспевши у Египат одмах навалише на њега искушења. Неки зли варварин оте му жену, а оба сина ухватише му зверови и однеше. Но убрзо тај варварин погибе, а децу му спасоше чобани од зверова. Евстатије се настани у неком селу Египатском Вадисис и ту као најамник селски проживи 15 година. После тога нападоше варвари на римско царство и цар Трајан жаљаше, што му нема храброга војводе Плакиде који је где год је ратовао победу односио. И посла цар два своја официра да по целом царству траже великог војводу. По божјем Промислу ти официри, негдашњи другови Евстатијеви дођу у оно село Вадисис, нађу Евстатија и доведу га цару. Евстатије скупи војску и победи варваре. На путу натраг за Рим Евстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан беше умро и цар Адријан беше на престолу. Када Адријан позва војводу Евстатија да принесу жртве боговима, Евстатије му рече, да је он хришћанин. Цар га баци на муке заједно са женом и синовима. Но како им зверови не нашкодише ништа, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана извадише њихова тела мртва али од огња неповређена. Тако овај славни војвода даде и кесару кесарево и Богу Божје, и пресели се у вечно царство Христа Бога нашега.

2. Св. Михаил кнез и Теодор бољарин. Кнез Черниговски Михаил оде у хорду татарску са својим бољарином Теодором по позиву Бати-а цара. Па како не хтеше, по обичају татарском, проћи кроз огањ и поклонити се идолима при уласку к цару, бише посечени 1244. год. Мошти њихове, сведоци њихове мученичке смрти за Христа Господа, почивају у Архангелском храму у Москви.

3. Преп. муч. Иларион. Монах Светогорски, драговољно пострадао за веру Христову од Турака у Цариграду 20. септ. 1804. г. Мошти његове чудотворне почивају у цркви св. Преображења на острву Проту.

Евстатије, чудо од војвода,
Живот даде за живог Господа.
Власт и славу и почаст цареву
Све одбаци као празну плеву,
Рад Исуса, цара бесмртнога,
Ради правог живота вечнога
Глас Исусов кад се њему јави
Испуни га пламеном љубави
Према Христу Богу преславноме,
Преславноме, човекољубноме.
Тај глас оста дубоко у души,
Не може га земља да угуши;
И крст сјајан што војвода виде,
Из душе му никад не изиде,
Крст му даде чудно бестрашије.
Крст га спасе од силе вражије,
Са супругом, верном као стеном,
И са дјецом јуначком и чедном,
Евстатије тело огњу даде,
А дух блажен Господу предаде.
Евстатије, славни мучениче,
Непобедни Исусов војниче,
Цркву Божју помози, утврди,
Да је демон злобом не нагрди,
Нек се црква к’о звезда заблиста
И прослави своје Сунце – Христа.

РАСУЂИВАЊЕ
Самоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме, који живот даје. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства, што грех убиства човек може још и покајати, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље, у којима би малодушни извршили самоубиство, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци. Св. Евстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије, испуњен тугом, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина. Тако Бог награди веру његову и трпљење. – Св. Иларион као младић би приморан да се потурчи. Но савест га поче љуто мучити, и он не имаше нигде мира. Поврати се у веру хришћанску, покалуђери се, предаде тело своје великом посту и сваком тешком подвигу. Но мир душевни не поврати му се. Малодушан и маловеран би извршио самоубиство. Но Иларион изабра несравњено бољи пут. Оде у Цариград са својим духовним оцем, Висарионом, и не само јавно исповеди веру Христову у султановом двору него посаветова и Баш-агу, да иде у Русију и крсти се. После поруга и мучења овај храбри младић би посечен. И Бог га прослави и на небу и на земљи. Његове свете мошти и до дана данашњега чудодејствују. А где је слава самоубица? где мошти њихове?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам правду цара Јосафата и награду Божју (II Днев. 17), и то:
1. како Јосафат ревноваше за истинитога Бога, и како истреби идоле по земљи својој:
2. како му Бог даде богатство и славу и мир, и победу над непријатељима.

БЕСЕДА
о једном Путу, Истини и Животу

Ја сам пут и истина и живот:
нико неће доћи к Оцу до кроза ме. (Јов. 14, 6)

Ове речи, браћо, нису само речене. него и крвљу заливене, васкрсењем потврђене, Духом Светим у срца верних усађене, и црквом кроз векове и векове доказане и – доказане. Од свију блага на свету људи највише воле живот. И више воле људи живот него ли и истину, иако нема живота без истине. Врховно је благо, дакле, живот, а истина је темељ живота. Ко љуби живот, мора љубити и истину. Но где је пут ка истини? Ја сам пут, вели Господ. Он не вели: и ја сам пут, да не би неко помислио, као да има и неки други пут ка истини изван Господа Исуса. Но Он није само пут него и истина и живот, да нико не помисли као да има и нека друга истина и неки други живот изван Господа Исуса. Он се зато родио као човек, да људима пут покаже; зато се и распео, да крвљу Својом обележи пут. Нико неће доћи к Оцу до кроза ме. Ово треба да разумеју они који се заваравају помишљу, да могу познати Бога и задобити Царство Божје и мимо Господа Исуса Христа. Ту лажну наду, ту очајну самообману, Господ им је сасвим пресекао горњим речима. И апостол, који је те речи чуо и записао у Јеванђељу, исказује их у посланици својој још и овако: који се год одриче сина ни оца нема (I Јов. 2, 23).
О Господе Исусе, благословени и изворе благослова, ваистину Ти си нам једини пут, једино видело, једина истина, једини живот и животодавац. Тебе признајемо пред људима и ангелима као једног Бога и Спаса нашега. Помилуј нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024