МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 16. по Духовима
Недеља 16. по Духовима
28.09.2014
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Септембар 2014.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28  ▶ Недеља
29   Понедељак
30   Уторак

Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 181 (6,1-10)
1. А сарађујући с Њим, молимо вас да не примите узалуд благодат Божију; 2. Јер говори: \"У време погодно послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења!\" 3. Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, 4. него се у свему показујмо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама; 5. у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдењима, у постовима, 6. у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у Духу Светоме, у љубави нелицемерној, 7. у речи истине, у сили Божијој, са оружјем праведности десним и левим, 8. у слави и срамоти, у грдњи и похвали, као варалице и истинити, 9. као незнани и познати, као они који умиру а ево живимо, као кажњавани али не убијани, 10. као жалошћени а увек радосни, као сиромашни а многе богатећи, као они који ништа немају а све поседују.
Јеванђеље Матеј, зачало 105. (25,14-30)
14. Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А после дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: "Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима." 21. А господар његов рече му: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога." 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: "Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима." 23. А господар његов рече му: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога." 24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: "Господару, знао сам да си ти тврд човек: жањеш где ниси сејао, и скупљаш где ниси вијао; 25. па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје." 26. А господар његов одговарајући рече му: "Зли и лени слуго, знао си да жањем где нисам сејао, и скупљам где нисам вијао. 27. Требало је зато моје сребро да даш мењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком. 28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. 29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. 30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Никита. Родом од Гота; ученик епископа Теофила Готског, који је учествовао на Првом Васељенском сабору. Када кнез Готски Атанарик поче мучити хришћане, тада Св. Никита стаде пред кнеза и изобличи га због безбоштва и нечовечности. Мучен страшним мукама Никита све јаче исповедаше веру Христову и мољаше се Богу с благодарношћу. И имаше ум непрестано уздигнут и удубљен у Бога, а на прсима под оделом држаше икону Св. Богородице са превечним Младенцем Христом, стојећег и држећег крста у рукама Својим. Ову икону носио је Св. Никита зато што му се Пресвета Богородица јавила и утешила га. Најзад мучитељ баци Христовог војника у огањ, у коме св. мученик издахну, али тело његово оста неповређено од огња. Друг његов Мариан пренесе његово тело из Готске земље (Влашка и Бесарабија) у Киликију у град Мопсуест, где сагради цркву Св. Никите и положи у њу чудотворне мошти мученикове. Пострадао и прославио се 372. године.

2. Преп. Филотеј. Из села Мирмикса, или Мравина, у Малој Азији. Мати му се звала истим именом, само обратно: Теофила. Беше презвитер и још за живота велики чудотворац. Једном приликом претворио воду у вино, другом приликом умножио хлеб. Упокојио се у Господу у Х столећу. Мошти му се пројавиле мироточивим.

3. Св. муч. Порфирије. Родом из Мимоса. Најпре исмевао хришћане пред царем Јулијаном Одступником. Тако једном изигравајући хришћанску тајну крштења, он се на бини погрузи у воду изговарајући речи: во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа! Када се дигне из воде он узвикне: "Сад сам хришћанин!" Сви су мислили, да се он као глумац шали, као и увек, но он је остао при своме, престао исмевати хришћанство, и најзад пострадао за Христа. Обезглављен 361. год. и преселио се у царство Христово.

4. Св. муч. Теодот, Асклиад и Максим. Знаменити по роду Трачани. Пострадали за Христа близу Филипопоља у селу Салтису (између 305-311. год.) и преселили се у царство небеско.

5. Св. Висарион архиепископ Лариски чудотворац. Основао манастир Спаситеља у Лариској епархији. Прослављен чудесима за живота и после смрти.

6. Св. новомуч. Јован Критски. Пострадао за веру Христову од Турака у Ефесу 1811. год.

7. Св. Јосиф еп. Алавердски. Један од оних 12 отаца Сиријских (7. маја) који беху упућени у пределе Кавкаске да проповедају Јеванђеље. Св. Јосиф мирно се представио Господу 570. год. Чудотворне му мошти почивају у Алавердској саборној цркви.

Родољуб је прави ко у своме роду
Олтар прави зида живоме Господу.
Атанарик Готски насиљем владаше.
Идолима мртвим жртве приношаше;
А Никита свети, војник Христа Бога,
Проповедник беше спасења вечнога;
Овај светлост вечну у ноћ расипаше,
Онај тмом идолском душе застираше.
Никита се свети кнезу успротиви,
И трпљењем храбрим народ свој задиви,
Силом часног крста силу мрачну збуни,
И страхом од Бога сав народ испуни.
Крв његова беше румен нове зоре,
А дух му се вину у небеске дворе;
У страшном је огњу Никита горео
Али ни до данас није изгорео.
Истином Христовом Готи се крстише.
И Никиту свога дивно прославише.
О Никито свети, гласу Божје трубе,
Мучениче храбри, прави родољубе,
Из шатора земних ти си отишао,
У дворове царске с ангелима стао.
Помоли се за нас, јер Цар тебе слуша,
Да с’ и наша Богом помилује душа.

РАСУЂИВАЊЕ
Бог се не да поругати. Ругаче Бог или кажњава, да би их поправио, или их обраћа у онакве каквима се они ругају. Св. Порфирије најпре се прослави међу незнабошцима као ругач хришћанства. Једанпут он исмеваше хришћанску тајну крштења пред царем Јулијаном Одступником и његовом свитом. Но догоди се нешто сасвим неочекивано. Када се Порфирије погрузи у воду и изрече речи, да се крштава у име Свете Тројице; наједанпут се у њему промени дух и он у истини постаде хришћанином. И место подсмевања вери хришћанској он поче изобличавати цара због његовог нечестија идолопоклоничког. Зато би мучен и посечен. Сличан случај догодио се са неким комедијантом Генесом, вероватно у време Диоклецијаново. Овај Генес je представљао хришћанско богослужење пред незнабожачком гомилом народа и увесељавао све својим подсмевањима и досеткама. Но на једанпут он се промени и викне пред народом: „Ја верујем, и желим да се крстим.“ Гледаоци помисле најпре, да и те речи његове спадају у његове лакрдије; али он је почео понављати своју веру у Христа. Па кад је и пред судом и пред самим царем, упорно остао при својој вери у Христа, био је мучен и убијен – Тако и ругачи Христа постају мученици за Христа.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам казну Божју над једним непослушним пророком (I Цар. 13), и то:
1. како пророку том би заповеђено од Бога, да не једе и не пије ништа у идолопоклоничком Ветиљу;
2. како пророк преслуша Бога, те једе и пије;
3. како га на повратку растрже лав.

БЕСЕДА
о двојном посведочењу Сина Божјег

Ја сам који свједочим сам за себе, и
свједочи за мене отац који ме посла. (Јов. 8, 18)

У закону је писано, да су потребна два сведока, да би се доказало нешто. Неверним Јеврејима Господ је најпре указао на три велика сведочанства о Себи: на Оца, на Своја дела и на Св. Писмо (5, 36-39). По том, после још умножених чудеса Својих и после још опширније исказане науке Своје, Он им рече, да је само и једино Његово сведочанство о Њему истинито и довољно (8, 14). Најзад, опет им истиче два сведочанства, Своје и Очево – сходно законском пропису о потреби два сведока. Тако Господ заграђује уста неверних свим начинима, и не оставља им никакве одушке – осим злочина убиства, чему прибегавају сви они који се не дају никаквим разлозима ни доказима убедити у истину. У последњем случају, где Господ истиче Своје сведочанство о Себи и сведочанство Оца Свога, Он хоће да покаже и Своју ипостасну самосталност, и равенство са Оцем у битности. Он ставља, на име, Своје сопствено сведочанство и засебно, и Наравно са сведочанством Бога Оца. Да је овакво тумачење тачно, потврђују и следеће речи: "Кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега". Овде је изражено потпуно суштаствено јединство Оца и Сина, и не преостаје ни најмање сумње, да Господ мисли на битну једнакост Своју са Оцем Својим. О божанској природи је реч, а не о телесној. Ко год би замишљао Свету Тројицу као три телесна бића, лудо би се преварио. Телесно се јавио свету, ради спасења света, само Син Божји, а никако и Отац и Дух Свети. По божанској природи Својој пак Син је у телу остао раван Оцу и Духу Светом. Човечју природу пак Он је обукао на се и додао је Својој божанској природи из љубави према људима, да би се могао јавити људима, и да би могао спасти људе.
О Тројице Света, једнобитна и неразделна, која си нас кроз ваплоћеног Бога Слова просветила и осветила, подржи нас до краја Својом светошћу, Својом крепошћу и Својом бесмртношћу, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024