МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 10. по Духовима.
Понедељак 10. по Духовима
11.08.2014
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 2014.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11  ▶ Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 159 (15,12-19)
12. А ако се Христос проповеда да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? 13. А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао. 14. А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша. 15. А показујемо се и лажни сведоци Божији што сведочисмо против Бога да васкрсе Христа, кога не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају. 16. Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао. 17. А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. 18. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. 19. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи
Јеванђеље Матеј, зачало 84. (21,19-22)
19. и угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: „Да никад више не буде од тебе рода до века!” И одмах усахну смоква. 20. И видевши то ученици дивише се говорећи: „Како одмах усахну смоква!” 21. А Исус одговарајући рече им: „Заиста вам кажем: ‘Ако имате веру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: ‘Дигни се и баци се у море‘, догодиће се. 22. И све што узиштете у молитви верујући, добићете."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Калиник. Родом из Киликије. Васпитан од малена у хришћанском благочешћу. Оставивши све пошао да проповеда Јеванђеље. У Анкири буде ухваћен од некога незнабожачког кнеза Сакердона. Када му кнез грозно припрети мукама, ако се не поклони идолима, одговори му св. Калиник: „Мени је свака мука за Бога мога тако добро дошла као гладноме хлеб“. После страшних истјазања и побоја, обу га кнез у гвоздене опанке, са ексерима унутра, и нареди да га терају у град Гангрски, јер нити га смеде више мучити нити погубити у Анкири, пошто многи гледајући јуначко трпљење Божјега човека обратише се у веру Христову. Уз пут ожеднише војници, и не би воде. Св. Калиник се помоли Богу, и изведе воду из једног камена. Кад стигоше у град Гангрски бацише мучитељи св. Калиника у пећ зажарену. Светитељ се помоли Богу говорећи: „Благодарим ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за име Твоје свето умирем“. По том уђе у огањ. Када се огањ угаси, нађоше тело његово мртво али цело и од огња неповређено. Чесно пострада и увенча се венцем вечне славе око 250. год.

2. Св. муч. Серафима. Девојка из Антиохије. Живела у дому неке Савине, сенаторке, коју приведе вери Христовој. Чувши за њу неки Вирил, мучитељ хришћана, нареди те је доведоше преда њ. Пошто Серафима оста непоколебљива у вери својој, нареди мучитељ, да се баци у тамницу, и посла неке младиће, да с њом преноће и да је оскврне. Серафима се Богу мољаше у тамници, кад младићи стигоше пред тамничка врата. Ту наједанпут забљешта пред њима ангел Божји с мачем у руци, и они падоше као мртви, потпуно несвесни и раслабљени. Сутрадан мучитељ замоли Серафиму, те молитвом поврати младиће к свести. Приписујући све ово мађијама Вирил нареди, те ову свету девицу најпре жегоше свећама, а по том је бише штаповима. Но кад њу бијаху, одломи се један комад штапа, одскочи и удари Вирила у очи, од чега он ослепи. Најзад мачем одсекоше главу овој Христовој слушкињи, и она предаде дух свој Богу. Благочестива Савина чесно погребе њено тело, од кога поче тећи исцелење многима. Пострада св. Серафима у време цара Адријана (117 – 138).

3. Св. муч. Теодотија. Млада удовица са троје деце. У Солуну, заједно са св. Анастасијом (22. дец.), Теодотија се трудила на делу Божјем, предана потпуно животу благочестивом. У време гоњења Диоклецијанова на смрт осуђена, и заједно са својом децом бачена у пећ огњену. Душе њихове свете винуше се у небеску домовину.

4. Св. муч. Јевстатије Мцхетски. Персијанац, родом из једнога села, Арбукета. У својој 30 години дошао у Мцхет град, и ту видећи како хришћани живе и верују прими крштење. Мучен за Христа и посечен у Тифлису 589. год. Мошти његове почивају у саборној цркви у Мцхету и дају исцелење верујућим.

Серафима, мила ангелима,
Сва невина и душом и телом,
Незлобива у свим помислима,
Много дана беше истјазана
За Господа Христа бесмртнога.
Кнез безбожни у храм је нагони
Да принесе жртве идолима.
Одговара света Серафима:
– Слушкиња сам Бога јединога,
Тело моје храм Духа Светога,
У девству сам тело очувала
Да би Богу на жртву принела,
Храм телесни Господу на жртву,
Мучи тело колико ти драго,
Но душу ми нећеш видет мртву,
Душа жива пре и после смрти
Огњем, мачем, не мо’ш је сатрти.
Због душе је тело саграђено,
И душом је тело освештано.
Од Бога се душа у свет јавља.
Да у телу Господа прославља.
Слава Богу, Богу Тројичноме!
Слава Богу, Створитељу моме!

РАСУЂИВАЊЕ
Истинитим покајањем, сузама, молитвом и добрим делима може се и најпрљавија душа потпуно очистити и изменити. Зато буди пажљив, да не спомињеш злурадо грехе покајаног грешника, него принеси благодарност Богу и диви се, како се од таме направила светлост и од муља бистра вода. Мисирски цар Амасис беше од ниска рода, па кад поста царем, људи га мало поштоваху сећајући се његовог порекла. Да би доскочио људима и задобио њихово поштовање, он узе метални леген, у коме су се по обичају прале ноге посетиоцима двора, даде га прелити и од њега направити лик некога идола. Тада цар постави тог идола на улицу. Видећи људи идола почеше му се клањати и одавати божанску част. А цар објави од чега је тај идол направљен. Разумеше људи, да је цар хтео тиме да покаже, да они не треба да мисле више о томе шта је он пре био него шта је он сад. И почеше људи одавати цару царску пошту.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесни знак што Бог показа Гедеону (Судиј. 6), и то:
1. како једне ноћи само руно беше под росом, а сва остала земља суха; и како друге ноћи беше сва земља под росом а руно сухо;
2. како то означаваше најпре народ Израиљски усред незнабожачког света (до доласка Христова), а по том незнабожачки свет, под благодаћу и безблагодатни Израил: (по доласку Христову).

БЕСЕДА
о одлагању Дана Страшнога по милости божјој

Не доцни Господ с обећањем, као
што неки мисле да доцни, него нас
трпи, јер не ће да ко погине, него
сви да дођу у покајање. (II Пет. 3, 9)

Милост Божја, браћо, одлаже онај дан који гори као пећ, по речима пророчким (Мал. 4, 1). Нека се, дакле, застиде ругачи, који се ругају обећању Божјем и говоре: гдје је обећање доласка Његова? Није Бог заборавио обећање Своје него су грешници заборавили сами себе. А Бог по неизмерној милости Својој чека, да грешници дођу к себи, и покају се, и припреме се за дан онај, који се не понавља. Гле, дан онај није као многи дани, који се дају људима ради покајања и припреме за сусрет с Богом. Дан је онај један, и разликује се од свих осталих дана, јер он не долази за покајање него за суд. Као што је Суд Страшни један, и неповторив, тако је и дан онај један и неповторив.
Бог не жели да ко од људи погине. Он није створио људе за погибију него за спасење. Има ли баштована, који сејући поврће жели, да му се поврће сасуши и пропадне? А Бог је мудрији и сажаљивији од свих људи. Једну жељу Бог има, на име: да се сви људи покају и од зла поврате. Како се радује виноградар, кад му се увели виноград поврати, и поново озелени и плод донесе! Колика ли је тек радост Бога и ангела Божјих, кад се душе људске, увеле од греха, поврате, и подмладе од суза покајања, и донесу плод покајања.

О Господе, милосрдни и човекољубиви, помози грешницима, да осете милост Твоју и сажаљивост Твоју према њима, – да осете и да се покају, – да се покају и поврате са опаких путова својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024