МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 4. по Духовима
Понедељак 4. по Духовима
30.06.2014
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 2014.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30  ▶ Понедељак

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 102 (9,18-33)
18. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави. 19. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој? 20. А ко си ти, о човече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио? 21. Или зар лончар нема власти над глином, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срам? 22. А шта ако Бог, хотећи да покаже гнев свој и да објави моћ своју, поднесе са великим стрпљењем сасуде гнева, који су спремљени за пропаст, 23. да би објавио богатство славе своје на сасудима милости, које приправи за славу, 24. нас које и призва, не само од Јудејаца него и од незнабожаца. 25. Као што и говори код Осије: „Назваћу народом својим народ који није мој, и немилу милом”; 26. И биће да на месту где им је било речено: „Ви нисте мој народ, тамо ће се назвати синови Бога живога.” 27. А Исаија виче за Израиљ: „Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.” 28. Јер ће извршити брзо реч своју по правди, извршиће Господ брзо реч своју на земљи. 29. И као што прорече Исаија: „Да нам Господ Саваот није оставио семе, постали бисмо као Содом и слични Гомору.” 30. Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише праведност постигоше праведност, али праведност од вере; 31. а Израиљ тражећи закон праведности не постиже закона праведности. 32. Зашто? Зато што не тражаше од вере, него од Дела закона. Јер се спотакоше о Камен спотицања 33. Као што је написано: „Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у Њега верује неће се постидети.”

Јеванђеље Матеј, зачало 40. (11,2-15)
2. А Јован, чувши у тамници дела Христова, посла двојицу од ученика својих. 3. И рече му: „Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?” 4. А Исус одговарајући рече им: „Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: 5. Слепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповеда јеванђеље.” 6. И благо ономе који се не саблазни о мене. 7. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: „Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија ветар?” 8. Него шта сте изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима. 9. Него шта сте изашли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. 10. Јер он је тај о којем је писано: „Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.” 11. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега. 12. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају. 13. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. 14. И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи. 15. Ко има уши да чује, нека чује!
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Мануил, Савел и Исмаил. Браћа рођена, Персијанци, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Васпитани у духу хришћанском и крштени. И као хришћани беху високи чиновници код цара Аламундара. Послати цару Јулијану Одступнику да воде преговоре и утврде мир међу царством Персијским и Грчко-римским. Цар Одступник приреди некакву светковину идолима у Халкидону. На тој светковини цар са својим велможама приносио је жртве идолима. Персијски изасланици су одсуствовали са те светковине. Цар их призове и нареди им, да и они узму учешћа у светковини и принесу жртве боговима. Онда они изјаве, да су они страни поданици, да су дошли као изасланици цара персијског ради успостављања мира међу два царства, а не због чега другог; да су хришћани, и да сматрају недостојним клањати се мртвим идолима и приносити им жртве. Цар се разјари и баци их у тамницу. Сутрадан их изведе поново и почне се с њима препирати о вери, но света браћа била су неодољива и непоколебљива.Тада их привезаше за дрвеће наге и удараху их, и стругаху железним четкама. За све време мучења они се мољаху Богу с благодардношћу за муке: „О слатки Исусе, ове су нам муке слатке због љубави Твоје!“ Ангел Божји јави им се, утеши их и одузе им сваки бол. Насупрот свима међународним односима опаки цар Јулијан најзад изрече пресуду, да се ова три брата мачем посеку. Када их посекоше, би земљотрес велики, земља се расцепи и прими тела светих мученика у себе, да их незнабошци не би сажегли по наређењу царевом. Тела мученика потом земља изврже, да би их хришћани нашли и чесно сахранили. Чувши цар персијски, како нечовечно Јулијан предаде смрти његове делегате, спреми војску против њега. А Јулијан пође на царство Персијско уверен у своју победу. Но би потучен до ногу, и сам погибе са срамом, на радост и смех целога света.

2. Преподобни Пиор, отшелник нитријски. Загрејан љубављу према Богу Пиор се рано одрекао света и удаљио у пустињу Мисирску, где се херојски подвизавао. За њега кажу, да никад није седао за трпезу да једе, него је увек јео стојећи и послујући. Кад су га питали зашто он тако чини, одговори свети Пиор: „Нећу да се занимам једењем као послом него као узгредицом“. Када су га позвали у савет да се суди неки брат, који беше нешто згрешио, он дође носећи на леђима једну врећу песка а на прсима једну малу кесу песка. Упитан, шта му то значи, одговори светитељ: „Врећа песка на леђима – то су моји греси, које ја не видим, а кеса песка – то су греси мога брата, које ја треба да судим“. Сва братија се тада постиде и узвикну: „То је пут спасења!“ Живео је сто година и упокојио се у Господу у IV веку.

Од хришћанске мајке и паганског оца
Три рођена брата, дивна миротворца:
Мануил и Савел и Исмаил млади –
Ради Христа мртви земаљској наслади –
Кренуше се вољно да миру послуже,
Персе и Јелине миром да удруже.
Но ђаволски слуга, Јулијан проклети,
O вери се поче са три брата прети,
И нуђаше браћу, крштену у Христу,
Да његову веру уcвoje нечисту.
Тад рекоше браћа крунисаном зверу:
– Нисмо зато дошли да мењамо веру,
Но мир да правимо, царе од Јелина,
Ми веру имамо у Божијег Сина.
Горе се за боље још може и дати
Но боље за горе луд може мењати. –
Разјарен Јулијан, ад у њему гори.
У мукама љутим три брата умори.
Но Бог свевидећи што зна свему цену
На опаког цара гневом се покрену:
Јулијан опаки, пред Богом нејаки,
Срамном умре Cмpћy, насмеја се сваки,
Насмеја сe сваки ко му гордост знаде
И кроз њега немоћ неправде познаде.

РАСУЂИВАЊЕ
Противници Христови увек су постизали обрнут резултат својим напорима против Христа. Место да зауставе реку Хришћанства, они су је ширили, удубљивали и чинили шумнијом. Место да је исуше, они су проузроковали такорећи потоп од ње по васцелом свету. Где је један мученик пао, ту се чета хришћана створила; где је нанет срам, поникла је слава; где се рекло – крај Хришћанства, ту је био почетак бујнијег усева. Мимо све обзире и обичаје међународне Јулијан Одступник је убио персијске изасланике, за мир: Мануила, Савела и Исмаила, из свог лудачког идолопоклоничког фанатизма.
Шта je Јулијан тиме постигао? Умножио је број хришћана, увећао број светих мученика, и ускорио крај и себи и паганизму. Посредно и нехотично Одступник је помогао распрострањењу и удубљењу Хришћанства. И то не само својим опаким гоњењем, него и нехотичним изјавама. Тако у препирци c хришћанима он је изјавио: „Христос није ништа у свом животу учинио што би заслуживало славу, осим ако се то не рачуна великим делом, што је он лечио хроме и слепе и изгонио демоне!“ O бедника њега! Кao да отварање очију једном једином слепцу моћном речју није веће дело од покорења десет царевина! Но драгоцено је то што је он као највећи издајник Христа после Јуде признао чудеса Христова.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно преображење Господа Исуса (Матеј 17, 1) и то:
1. како преображеном Господу засја лице као сунце,
2. како и ја, помрачен грехом, могу силом и благодаћу Христовом засјати првобитним сјајем безгрешна човека.

БЕСЕДА
о погибељи оних који лажно сведоче

Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће. (Приче Сол. 79, 9)

Оно што бива у свету, види Бог и све војске небеске. Како, дакле, може човек сакрити истину код толиких сведока истине! И не само да небеске војске виде истину но и ревнују за истину. Како, дакле, може један смртан човек ићи против истине, што значи против безбројних небеских ревнитеља истине! Ваистину, помрачен је умом онај ко мисли да може сакрити истину и објавити лаж наместо истине. Кад милион видовитих ангела знају истину, може ли један човек сакрити истину? Може ли неко устати против истине, и остати некажњен? О браћо моја, ништа лажније нема од лажи! ништа неуспешније! ништа дрскије! ништа луђе!
Оно што бива унутра у човеку, то види Бог и све војске небеске. То види нарочито ангел хранитељ човеков. И овај ангел хранитељ не подноси, да човек износи из себе и о себи оно што није у њему. Остане ли човек упоран у лажи, ангел његов напустиће га и предаће га потпуно духовима лажи. Тешко тада томе човеку! Шта му вреди лажно сведочити против њега пред Богом и небеском војском! Боље томе човеку да се није ни родио. Јер ко год лаже, Духу Божјем лаже, и Дух Божји оставља лажљивца у тами и смрти.
О Господе истинити, подржи нас силом Духа Твога Светога, да никад не сведочимо лажно. Ослади нам истину Твоју свету и одврати лажну реч са језика нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024