МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 14. по Духовима
Четвртак 14. по Духовима
06.09.2012
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Септембар 2012.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6  ▶ Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља

Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 198 (1,1-10; 20-24; 2,1-5)
1. Павле, апостол не од људи ни преко човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца који га васкрсе из мртвих, 2. и сва браћа која су са мном. Црквама Галатије: 3. Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа. 4. Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњега века злога, по вољи Бога и Оца нашега, 5. коме слава у векове векова. Амин. 6. Чудим се да се од Онога који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље, 7. које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу јеванђеље Христово. 8. Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! 9. Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповеда јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде! 10. Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов. 20. А што вам пишем, ево Бог ми је сведок да не лажем. 21. Потом дођох у пределе Сирије и Киликије. 22. А бејах лично непознат Христовим Црквама Јудеје, 23. него само бејаху чули да онај који нас је некада гонио сада проповеда веру коју је некада рушио, 24. и слављаху Бога због мене. 1. А потом, након четрнаест година, опет изиђох у Јерусалим са Варнавом, узевши са собом и Тита; 2. А изиђох по откривењу, и изложих им јеванђеље које проповедам незнабошцима, посебно пак изложих угледнима, да како не трчим или не трчах узалуд; 3. Али ни Тит, који беше са мном, и беше Јелин, не би приморан да се обреже; 4. и то због придошле лажне браће што се увукоше да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе; 5. овима се ни за час не дадосмо у покорност, да истина јеванђеља остане код вас.
Јеванђеље Марко, зачало 19. (5,1-20)
1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску. 2. И кад изађе из лађе, одмах га срете из гробова човек с духом нечистим, 3. који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; 4. јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити. 5. И стално ноћ и дан он беше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем. 6. А кад виде Исуса издалека, потрча и поклони му се. 7. И повикавши из свег гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!” 8. Јер му говораше: „Изиђи, душе нечисти, из човека!” 9. И питаше га: „Како ти је име?” И одговори му и рече: „Легион ми је име: јер нас је много.” 10. И молише га много да их не шаље из оног краја. 11. А онде по брегу пасијаше велико крдо свиња. 12. И молише га сви демони говорећи: „Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.” 13. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с брега у море; а бијаше их око две хиљаде: и утопише се у мору. 14. А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта се догодило. 15. И дођоше Исусу, и видеше бесомучнога у коме је био легион где седи, обучен и присебан; и уплашише се. 16. И испричаше им они што су видели шта се догодило бесомучноме, и о свињама. 17. И почеше га молити да иде из њихових крајева. 18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бесомучан да буде с њим. 19. А Исус му не даде, већ му рече: „Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.” 20. И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свешт. муч. Евтихије. Један од мањих апостола, родом из Севастопоља. Ученик и подражатељ апостола Јована Богослова и Павла. И ако није убројан у 70 апостола, ипак се назива апостолом због тога што је био ученик великих апостола, и што је у служби јеванђелској показао праву апостолску ревност. Посвећен за епископа – мисионера св. Евтихије путовао је много, имајући ангела за сапутника. У тамници примао је хлеб небески од ангела. Када му је тело било стругано зумбом железном, текла је из њега крв са необично благоуханим миром. Бацан у огањ и пред зверове, и најзад посечен мачем у Севастопољу.

2. Св. муч. Татион. Пореклом из Мантинеје близу Клавдиопоља у Витинији. Страдао у време Диоклецијана. После великих мучења жив зарит у земљу, и тако предао Богу душу своју свету.

3. Св. муч. Сира. Сродница св. Марије Голиндухе (в. 12. јула). Персијанка, из града Хирхаселевкоса, ћерка великог жреца огњепоклоничког. Васпитана у незнабоштву девица Сира сазнаде о Христу од неких убогих жена хришћанки, и њено младо срце распали се љубављу према Господу. При некој својој болести, а док још не беше крштена, потражи она праха из цркве од свештеника хришћанског, но свештеник је као некрштену одби. Тада она са великом вером дотаче се одежде свештеникове и оздрави. То чудесно исцелење још је више утврди у вери Христовој. Но њен бездушни отац предаде је љутим истјазањима, при којима она примаше охрабрења и утехе од небеских виђења. Насилно удављена конопом и утопљена у воду 558. год. у време персијског цара Хозроја I, а у својој 18. години живота. И тако ова света девица сконча славно свој земаљски пут и пресели се у небеска ангелска насеља.

4. Преп. Арсеније Комељски. Родом из Москве, од рода великашког. Као младић примио монаштво у обитељи св. Сергија Радонежског. Као узорит монах би изабран за игумана, но он жуђаше за молитвеном самоћом, и удаљи се у Комељску шуму, где се до смрти подвизавао борећи се храбро са великим искушењима демонским. Упокојио се у Господу 1550. год.

5. Св. Георгије Лимниот (Језерски) Исповедник. Велики подвижник Олимпијски. Пострадао у старости од 95 година у време иконоборства, 716. год.

Млада као роса но стара мудрошћу
И богата вером, надом и кротошћу,
Сира Персијанка, узорна Хришћанка,
Богу се мољаше ноћу пре уранка;
Молитвама Сира душу богаћаше.
Молитвама срце своје весељаше.
У мраку и тузи очевог огњишта,
У јаду и крви борбеног попришта.
Молитвама срце весељаше Сира,
Весела и пуна Христовога мира.
Против Сире беше царство и жречество,
А за Сиру Христос и чесно свештенство.
У тамници тамној, на молитви будној,
Сира се сијаше у светлости чудној.
То је светлост рајска, грехом потамњена,
Но Христовим Крстом верним повраћена.
Ко крст на се узме, ту светлост добија.
Од светлости душе и лице се сија:
Засија се Сира као звезда иста,
И кроз смрт похита у наручје Христа.

РАСУЂИВАЊЕ
Ако упитате многе људе, зашто не иду у цркву на молитву, обично ће вам одговорити: немам времена, морам да радим! Погледајте те људе, који само раде и не иду у цркву уздајући се само у свој рад, и сравните их са онима који деле време на рад и на молитву, и брзо ћете се уверити, да су ови други и имућнији и, што је главно, задовољнији. Прича се за два суседа кројача, како су били неједнаки и по раду, и по молитви, и по имању и задовољству. Један од њих имао је велику породицу, а други је био самац. Онај први имао је обичај да свако јутро иде у цркву на молитву, а овај самац никад није ишао у цркву. Онај први не само да је мање радио, него је био и невештији мајстор од овог другог. И онај је имао свега задовољно, а овај је оскудевао. Упита овај онога, како то да он има свега, ма да ради мање од њега. А онај богомољац одговори, да он сваки дан иде у цркву, и уз пут налази изгубљено злато, па позове и свог суседа самца, да пође с њим на молитву, па ће делити нађено злато. И оба суседа почну редовно ићи у цркву, и убрзо се оба изједначе у обиљу и задовољству. Наравно, никакво злато нису они налазили на путу, али је благослов Божји умножавао обиље правим богомољцима. Онима који ишту најпре царства Божија и правде Његове, Бог додаје и умножава све остало, што им је нужно за телесни живот.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Провиђење Божје које чуваше Давида да не падне у руке Саулове (I Сам. 23), и то:
1. како Саул дође да опколи град Кеилу, у коме беше Давид, но Бог то откри Давиду те Давид пре побеже;
2. како Саул у Маони за мало не ухвати Давида, али му дође глас, да су Филистејци ударили на земљу;
3. како Господ вазда бди над праведником, и како Он омета планове неправедника.

БЕСЕДА
о карактеру Христовом, како га прорече Исаија

Неће викати ни ружити: нити ће се
чути глас Његов по улицама; трске
стучене неће преломити и лана што се
дими неће угасити, јављаће суд по
истини. (Иса. 42, 2 – 3)

Ко имаше више права од Господа Сина Божјег да виче на земљи, у винограду Своме, на безаконике? Ко имаше више права да ружи грешнике, који наружише Бога и закон Божји? О кротости умилна, невиђена међу људима! О чиста водо планинска, која се с висине сливаш и ћутке переш нечистоћу насеља људских! Многи безбожници мисле, да би поверовали у Христа, кад би чули од Њега речи не благе него громовите. Но шта је боље, нека кажу безбожници, да ли речи громовите, са виком и хуком, које пролазе без дејства као дим теран ветром, или речи благе, које имају дејство грома? Може ли легион громова истерати легион ђавола из једног поседнутог човека? Та легион громова пукло је над Гадаром, но легион ђавола у лудом човеку нису то ни осетили. Ни на демоне Господ Исус не викаше, него им тихо рече, да изађу, и они послушно излажаху.
Није ствар, браћо, у вици и у критици, него у сили.
Трске стучене неће преломити и лана што се дими неће угасити. Ово се односи на Стари Завет, чији дух су Фарисеји били стукли сасвим и претрпали формалностима суботарским, и који се само још димио, али није давао светлост људима, због отупелог разума и окамењеног срца људи. Неће Господ преломити стучену трску нити ће угасити сасвим притуљени огањ онога закона, кога је Он дао. Још се односи ово и на људе грешне. Људе, утучене грехом, неће Он докончати, нити грешнике, у којима се светлост божанска претворила у дим, угасити, него ће трску исправити и огањ божански у људима распламсати. Јер због грешника је Он и дошао у свет. Јављаће суд лагано и кротко, али са силом, коју истина сама собом носи. Понашаће се благо и кротко, и са сажаљењем и милошћу слично лекару – но далеко узвишеније и срдачније – него лекар кад уђе у кућу безумних.
О Господе кротки и тихи, испуни нас Твојом прекрасном кротошћу и тихошћу. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024