МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Среда 5. седмице Великог поста
17.03.2010
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2010.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17  ▶ Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда


На 6. часу
Књига пророка Исаије (41,4-14)
4. Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и последњи, ја исти. 5. Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. 6. Један другом помагаше, и брату свом говораше: „Буди храбар.” 7. Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше онога који кује на наковњу, говорећи: „Добро је за спајање.” И притврђиваше клинцима да се не помиче. 8. Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог; 9. Ти, кога узех с крајева земаљских, и између избраних њених дозвах те, и рекох ти: „Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе; 10. не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје.” 11. Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји. 12. Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их. 13. Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: „Не бој се, ја ћу ти помагати.” 14. „Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати”, говори Господ и избавитељ твој, светац Израиљев.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (17,1-9)
1. А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: „Ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен. 2. И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.” 3. А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: 4. „Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. 5. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; 6. Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. 7. А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе; 8. И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вечну, и бићу им Бог.” 9. И рече Бог Авраму: „Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.

Приче Соломонове (15,20-33; 16,1-9)
20. Мудар је син радост оцу, а Човек безуман презире матер своју. 21. Безумље је радост безумнику, а разуман Човек ходи право. 22. Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника. 23. Радује се Човек одговором уста својих, и реч у време како је добра! 24. Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо. 25. Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује. 26. Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су. 27. Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити. 28. Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. 29. Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведнех чује. 30. Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости. 31. Уво које слуша карање животно наставиће међу мудрима. 32. Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман. 33. Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.

1. Човек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити. 2. Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове. 3. Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје. 4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан. 5. Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. 6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла. 7. Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове. 8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. 9. Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Герасим. Овај знаменити светитељ најпре се учио подвижништву у мисирској Тиваиди, па је онда прешао на Јордан и тамо основао обитељ, у којој је имао око 70 монаха, и која и дан-данас постоји. Он постави нарочити устав за свој манастир, по коме: монаси су 5 дана проводили у својим келијама плетући кошнице и рогозине; нису смели никад ложити огањ по келијама; 5 дана јели су само по мало суха хлеба и урме; монаси су морали држати своје келије отворене и кад би изашли тако да би свак могао, ако би и што би хтео, узети из њихових келија; суботом и недељом сабирали су се у манастирску цркву, имали заједничку трпезу, са варивом и с мало вина у славу Божју. Тада би сваки монах доносио и стављао пред ноге игуманове оно што је израдио за прошлих пет дана. Сваки је монах имао само по једну хаљину. Свети Герасим био је пример свима. Уз часни пост није јео ништа осим што се причешћивао. Једном виде лава где риче од бола, јер беше му трн у нози. Герасим приђе, прекрсти се, и извади зверу трн из ноге. Лав се тако укроти, да је дошао за старцем у манастир и ту остао до смрти старчеве; а кад старац умре, и лав свисне од бола за њим. Био је на IV васељенском сабору у Халкидону, у време Маркијана и Пулхерије, па иако је и он најпре мало нагињао монофизитској јереси Евтихија и Диоскора, буде на Сабору велики поборник Православља. Свети Јевтимије одвратио га је од јереси. Од ученика Герасимових најславнији је био свети Кириак Отшелник. Упокојио се свети Герасим 475. године и пређе у вечну радост Господа свога.

2. Свети мученици Павле и Јулијана. Брат и сестра из Птолемаиде Финикијске. Беху страшно мучени за Христа од цара Аврелијана, и најзад посечени. При њиховим мучењима многа су се чудеса показала, која видевши многи незнабошци обрате се у веру, те неки и од њих бише посечени, 273. године и примише венце.

3. Свети Јаков Посник. Живео у VI веку. Толико се усавршио био у богоугодном животу, да је лечио молитвом најтеже болеснике. Но непријатељ рода људског наводио је на њега силна искушења. Тако једном од неких подсмешљиваца буде послата к њему жена развратна. Претварала се пред њим и плакала но навлачила га на грех. Видећи да ће пасти у грех, Јаков стави своју леву руку у огањ и држаше дотле докле се сва не опрљи. Видећи то, жена се испуни страхом и ужасом, покаја се и поправи свој живот. Али, другом приликом он не одоле искушењу, него паде са једном девојком, коју беху родитељи довели к њему као сумашедшу, да је исцели од лудила. Он је заиста исцели, но потом згреши с њоме, и онда, да би сакрио грех, уби је и баци у реку. Као и обично: од блуда до убиства није далеко. Десет година потом проведе Јаков као покајник живећи у једноме гробу. Познаде да му је Бог опростио по томе, што једном по молитви његовој паде киша у време велике суше од које страдаху и људи и стока. Ево примера, сличнога Давидовом, како је опак зли демон; како, по попуштењу Божјем, може да обори највеће духовне дивове, и како опет искреним покајницима Бог по милосрђу опрашта и најтеже грехове, и не кажњава их онда када они сами себе казне.

Ko c висине веће падне, више се угрува,
Ha висину ко сe диг’о, нек се бодро чува.
И апостол свети пише: „Ко мисли да стоји
Нек се чува да не падне,“ нек се Бога боји.
Јаков Посник див бејаше по високој души,
Но c висине омаче се, и ђаво га сруши:
A грех један другом хита, 6луд убиству спеши,
Јаков Посник себе казни, a Бoг гa утеши.
Грех једини сву врлину може да расточи,
Једна рупа на амбару све жито источи.
Дом испуњен мирисима једна шака гада
Испразни га од мириса и напуни смрада.
He помаже сто победа ни стотину слава
Кад у битци најпоследњој изгуби се глава.
Духовни је живот борба против вражјих хорди,
У тој борби од почетка побеђен je горди.
Ко призива име Божје c дубоком смерношћу
Taj у борби штићен бива Божијом милошћу.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад би философија људска могла задовољити човека, зашто философи Јустин и Ориген посташе хришћани? Зашто Василије и Златоуст и Григорије, који у Атини проучише сву философију јелинску, примише крштење? И блажени Августин, који знаде и јелинску и римску мудрост, зашто одбаци све, и потражи спасења и светлости у вери Христовој? И свети Климент римски, који беше врло богат и врло учен? И света Катарина, која би из куће царске и знађаше сву светску мудрост мисирску? И царевић Јоасаф у Индији, коме беше позната сва философија индијска? И толики, толики други, који најпре тражаху објашњење загонетке светске и светлост својој души у философији, а потом приступише цркви и поклонише се Христу Господу?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Тајну Причешћа као присуство Господа Исуса у цркви на земљи и то:
1. као испуњење Његовог обећања: ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека,
2. као Његово непрекидно подржавање верних којима је рекао: без мене не можете чинити ништа.

БЕСЕДА
о колебљивости Пилата

Од тада гледаше Пилат да га пусти…
Тада им га предаде (Пилат)
да се разапне.
(Јов. 19, 12, 16)
Одткуд ова противречност у Пилату? Одткуд ово двојство воље у једном истом човеку? Док је стајао под светлошћу лица Христова, Пилат је од свег срца хтео да пусти Праведника. Но кад га је обузела тама јеврејска, он се сагласио са делима таме. То је семе, пало у трње. Док је Христово лице светлело над семеном, семе је никло; али чим је семе остало без те светлости, тама од трња угушила га. Док је Господ Исус господарски говорио Пилату о Цару небесном, рекавши му: ти не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго. Пилат се осећао као побеђен страхом од Бога. Но кад је гомила јеврејска викнула Пилату: ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару, Пилат је био потпуно побеђен страхом од цара земаљског. И страх за тело надвладао је страх за душу, као што се и дан-данас понекад дешава.
Пилат је био ученик светске мудрости. А светска мудрост не даје снаге него улева страх. Светска мудрост не подржава душу него тело. Светска мудрост не улева страх за душу него страх за тело и за све оно што је телесно. Ево у Пилату једног јасног и жалосног примера, какве људе васпитава светска мудрост мимо Бога и насупрот Христа. Но Пилатова слабокарактерна и колебљива душа није слика само незнабожаца него и неутврђених хришћана. Понеки хришћани посведневно, и неосетно а често и несвесно, хтели би час да ослободе Христа од мрачног и злочиначког инстинкта јеврејског у себи, а час опет да Га пусте томе инстинкту на распеће. То бива увек онда када један хришћанин погази неку заповест Христову ради испуњења неке своје телесне жеље. Час светлост те заповести осветли срце колебљивог хришћанина, час опет тама телесна толико навали на њега, да се он потпуно предаје њој.
Господе дуготрпељиви, не уклони светлост лица Твога од нас ни за један трен ока, да нас тама не савлада. Да останемо деца светлости до краја, Господе помози нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024