МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Четвртак сиропусне седмице
11.02.2010
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 2010.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11  ▶ Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља

Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 78 (1,11-25)
11. Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у превару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше. 12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које ветрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из корена ишчупана; 13. бесни таласи морски који се пенушају својим срамотама; звезде луталице, за које се мрак таме чува занавек. 14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: „Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих, 15. да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све дрске речи које безбожни грешници говорише против Њега." 16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене речи, и ради користи ласкају људима. 17. А ви, љубљени, сетите се речи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа, 18. јер вам говораху да ће се у последње време појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама. 19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају. 20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вером, молећи се у Духу Светоме, 21. одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни. 22. И са расуђивањем једнима будите милостиви, 23. а друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тела. 24. А Ономе који вас може сачувати безпрекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости, 25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт пре свих векова, и сада, и у све векове! Амин.
Јеванђеље Лука, зачало 110 (23,1-34; 44-56)
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату. 2. И почеше га тужити говорећи: "Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар." 3. А Пилат га запита говорећи: "Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: "Ти кажеш." 4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: "Не налазим никакве кривице на овом човеку." 5. А они упорно наваљиваху говорећи: "Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде." 6. А Пилат чувши за Галилеју запита: "Зар је овај човек Галилејац?" 7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана. 8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желео да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видети од њега неки знак. 9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори. 10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху. 11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му белу хаљину и посла га натраг Пилату. 12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре бијаху у завади. 13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ, 14. Рече им: "Доведосте ми овог човека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете; 15. а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт. 16. Да га, дакле, казним и пустим." 17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога. 18. А они сви заједно повикаше говорећи: "Узми овога, а пусти нам Вараву!" 19. Овај беше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство. 20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса. 21. А они викаху говорећи: "Распни га, распни!" 22. А он им по трећи пут рече: "Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим." 23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка. 24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову. 25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу. 26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом. 27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. 28. А Исус обазревши се на њих рече: "Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом. 29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: 'Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.' 30. Тада ће почети говорити горама: 'Падните на нас; и бреговима: Покријте нас! 31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?'" 32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. 50. И гле, човек по имену Јосиф, који беше саветник и човек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског, 51. који не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело, а и сам чекаше Царство Божије, 52. приступивши Пилату заиска тело Исусово. 53. И скиде га и обави платном, и положи га у гроб усечен у камену, у који не беше никад нико положен. 54. И дан беше петак, и субота освиташе. 55. А иђаху у пратњи и жене, које беху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело његово, 56. па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Игњатије.
Главно празновање светог Игњатија јесте у зиму 20. децембра. Овога датума пак празнује се пренос његових моштију из Рима где мученички пострада, у Антиохију где је раније био архијереј. Када свети Игњатије беше позван у Рим да пред царем Трајаном одговара за своју веру, на томе дугом путу праћаше га неколико грађана из Антиохије, побуђени на то великом љубављу према своме дивном архипастиру. Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи вере Христове, презревши сва ласкања и обећања цара Трајана, би осуђен на смрт и бачен у Цирку Великом пред зверове. Зверови га растргоше и он предаде душу своју Богу. Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости, пренеше у Антиохију и часно сахранише. Но када Персијанци заузеше Антиохију у VI веку, мошти светог Игњатија поново се врате из Антиохије у Рим.

2. Свети мученици Роман, Јаков, Филотеј, Иперихије, Авив, Јулијан и Паригорије.
Сви ови пострадаше за Господа Исуса Христа на Самосату у време цара Максимијана 297. године. Филотеј и Иперихије беху великаши, а остали беху младићи знаменита рода. Уморише их незнабошци грозном смрћу, укуцавши ексере у главу сваком од њих. Часно пострадаше и у вечну радост уђоше.

3. Преподобни Лаврентије Печерски.
Драговољно изабрао затворенички живот попут ранијих затвореника, Исакија и Никите, опрезно чувајући се ђаволске прелести, којој се ова двојица у почетку подаше. Великим уздржањем, молитвом и богомислијем достигао висок степен савршенства. Од уплашеног демона сазнао да у Печерском манастиру од стотину осамнаест монаха има њих тридесет, којима је дата од Бога власт над злим дусима. Представио се Господу 1194. године.

Горка смрт Христова жалац смрти ступи,
И одагна навек страх од смрти глупи.
Поврви за Христом јато мученика
У смрт – но без страха, и жалбе, и крика;
A многи c’ весељем у смрт полетеше,
Јер ангеле пред смрт и небо видеше.
Игњатије свети у Рим путоваше,
Живог Бога уз пут мољаше, мољаше –
Ко син што се моли своме родитељу,
Да га зверски зуби самељу, самељу!
Што Бога молио, Бог му даровао,
Ал’ самлевен светац, гле, жив је остао!
Жив и цео досад’ за трпезом неба
Хлеб умекшан муком рад Христовог – хлеба.
Игњатије свети Богоносац смели
Кроз векове храброст мученима дели.
Два мучења има, и два могу бити:
За правду, ил’ грехе – то се не да с’крити.
Мука је за грехе мука без надања,
A мука за правду – радост без јадања.
Ка’ светлост кроз кишу што нашара дугу
Тако радост, кроз плач и кроз благу тугу,
По духовном небу Рај и Бога слика –
To и снажи душу светих мученика.

РАСУЂИВАЊЕ
Што више један човек напредује у духовном сазнању и очишћењу срца, то му изгледа низина, у којој се налази, све нижа, а висина, којој греди, све виша. Кад је један духовни великан лежао на самртној постељи, па чувши где га другови похваљују због његових великих подвига, он се заплака па рече: „Децо, ја нисам ни почетак учинио у духовном животу.“ Када је св. Игњатије Богоносац лежао окован у тамници, он је писао Ефесцима: „Не заповедам вам као да ја нешто значим. Мада сам у оковима за име Исуса Христа, ипак се још нисам усавршио у Њему. Сад почињем бити учеником, и говорим с вама као с колегијумом наставника мојих.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у простоти понашања и то:
1. како се Он просто опходи како са рибарима тако и са књижевницима и кнезовима,
2. како се Он сваком одазива и улази у кућу свакога ко Га позове,
3. како кроз сву простоту Његовог понашања зрачи јасно царска отменост.

БЕСЕДА
о савршенству кроз вршење воље Божје

Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао,
и да свршим његов посао. (Јов. 4, 34)

Ево спасоносног примера који нам даје Спаситељ наш! Он који је имао толику силу и власт и мудрост говори, да је дошао у свет не да изврши вољу Своју него вољу Оца Свога, и не да сврши Свој посао него Његов, а ми, мада немоћни као паучина, непрестано истичемо своју вољу и неки свој посао! Иако је Син раван Оцу, као што и вели на другом месту: ја и Отац једно смо, ипак Господ Исус говори, да је Он дошао у свет да изврши вољу Очеву и да сврши посао Очев. Ово Он говори не зато да би показао маленост бића Свог пред бићем Очевим, јер биће је једно, него зато да би показао величину љубави Своје према Оцу, и да би нас побудио да из љубави према Богу усвојимо потпуно вољу Његову.
Сва наша беда у овоме животу долази отуда што ми не спроводимо вољу Онога који нас је и послао у свет. А Његову вољу ми не спроводимо зато што немамо љубави према Њему. Јер ко год некога љуби, чини му по вољи. Сам је Господ рекао: ако имате љубави к мени, заповијести моје држите. (Јов. 14, 15) Чиме би Господ Исус могао јавити љубав своју према Оцу, ако не вршењем воље Очеве? И чиме ми можемо јавити љубав нашу према Господу Исусу, распетом за нас на крсту, ако не вршењем воље Његове?

О браћо моја, наша је воља варљива као сен; не следујмо њој, да не погинемо. Него следујмо вољи човекољубивога Господа, који једини зна, шта је за нас најбоље.

О Господе смерни и човекољубиви, научи нас творити вољу Твоју. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024