МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Недеља 5. седмице Великог поста
05.04.2009
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2009.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5  ▶ Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 321 (9,11-14)
11. Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине, 12. не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вечно искупљење. 13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду телесно чисти, 14. колико ли ће више крв Христа, који Духом вечним принесе себе непорочна Богу, очистити савест вашу од мртвих дела, да би служили Богу живоме и истинитоме.
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 208 (3,23-29)
23. А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали; 25. а када дође вера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању.
Јеванђеље Марко, зачало 47 (10,32-45)
32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити: 33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; 34. и наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће. 35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.” 36. А он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?" 37. А они му рекоше: „Дај нам да седнемо један с десне стране теби а други са леве, у слави твојој." 38. А Исус им рече: „Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?" 39. А они му рекоше: „Можемо." А Исус им рече: „Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; 40. али да седнете с десне стране мени и с леве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено." 41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована. 42. А Исус дозвавши их рече им: „Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима. 43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи: 44. који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. 45. Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе."
Јеванђеље Лука, зачало 33 (7,36-50)
36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу. 37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. 38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом. 39. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница.” 40. И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.” 41. А Исус рече: „Двојица беху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. 42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?” 43. А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А он му рече: „Право си судио.” 44. И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. 45. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге. 46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. 47. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.” 48. А њој рече: „Опраштају ти се греси.” 49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: „Ко је овај што и грехе опрашта?” 50. А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди у миру.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Никон. Рођен у Неапољу од оца незнабошца и мајке хришћанке. Никон беше официр римски у Неапољу. И не беше крштен, иако га мајка, тајно од оца, поучаваше вери Христовој. Једном кад пође са својом четом у бој, посаветова га мајка, ако му буде до невоље, да се прекрсти и призове Христа на помоћ. И заиста, када у боју Никонова чета би опкољена и сасвим близу коначне погибије, Никон се прекрсти и у срцу завапи Христу. У томе часу он се испуни необичном силом, јурне у непријатеље своје, и једне побије а друге нагна у бекство. Враћајући се дома Никон непрестано у чуду узвикиваше: „Велики је Бог хришћански!“ Пошто обрадова мајку извешћем о својој победи помоћу крста Христовога, он тајно отплови у Азију, где га епископ кизички Теодосије крсти. По крштењу затвори се у један манастир, где се предаде учењу и подвигу. Но пред смрт епископ Теодосије имаде визију, у којој му би наређено, да себи за наследника рукоположи Никона. Старац Теодосије одмах позове Никона и рукоположи га за ђакона, потом за презвитера и епископа. Но Божјим Промислом Никон ускоро дође у Неапољ где обрете своју мајку још у животу. По смрти материној он се удаљи са девет ученика, негда ратних другова, у Сицилију, и тамо се одаде проповеди Јеванђеља. Но беше страшно гоњење хришћана у то време. И кнез Квинтијан ухвати Никона са друговима и удари на велике муке. Његових стотину деведесет ученика и другова бише посечени. А Никона је мучитељ везивао коњма за репове, бацао га с високе стене у провалију, тукао, стругао, но Никон све те муке преживе. Најзад би посечен мачем и пресели се Господу. Његово тело би остављено у пољу, да га птице поједу. Но неко чобанче, с бесним духом, закачи се и падне на мртво тело Христовог мученика, и одмах се исцели. Оно разгласи о телу Никоновом, те хришћани дођу и чесно га погребу. Пострада свети Никон у време цара Декија.

2. Преподобни Никон Печерски. Друг светог Антонија Печерског и духовни отац преподобног Теодосија. Због пострижења бојара Варлама и евнуха Јефрема би угрожен од кнеза Изјаслава, но кнегиња обрати гнев кнежев у страх Божји, и Никон свети би остављен на миру. Хотећи да украси храм иконама, Никон се мољаше Богу за помоћ. И због молитава његових дођоше изненадно у Кијев из Цариграда неки Грци иконописци, којима се у визију беху јавили свети Антоније и Теодосије, и упутили их у Кијев ка Никону. Прослављен својим смелим подвизима и духовном мудрошћу. У старости би и преко воље игуманом печерским. Преставио се Господу 1066. године. Његове мошти нетљене чувају се у пештерама кијевским.

У тамници Никон тамноваше,
И дан и ноћ Богу се мољаше.
Не мољаше Бога за одбрану,
Нит освету зломе Квинтијану,
Но за силу да муке истраје.
Никонове Бог чу уздисаје,
Једном Никон у молитви снева:
Јави му се у светлости Дева.
Од сунца је лепша и светлија,
Од јагњета беља и кроткија.
Са стране joj до два архангела.
Лица су им светла и весела,
До неба се висом узвисују,
Један другом реку показују:
– To je Псимиф река валовита!
Тад архангел један Деву пита:
– Послати смо убит Квинтијана
У валове Псимифа помамна.
Ho ми ево по реци смотримо
Квинтијана нигде не видимо?
Дева рече, мед c уста joj тече:
– Он ћe скоро на ту реку доћи,
Покушаће кроз валове проћи,
Но коњ ће се под њим помамити,
Зубима му лице нагрдити.
Река ћe гa ова утопити,
И ви тако пос’о свој свршити.
To je конац злога мучитеља
За Никона мога светитеља –
Све се згоди како рече Дева,
Јава беше све што Никон снева.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Пафнутије мољаше Бога, да му открије, коме је он (Пафнутије) сличан. И чу глас који му рече: сличан си трговцу који тражи добре бисере, устани и не лењи се!
Но не би Бог рекао свакоме од нас, да смо слични трговцу који тражи добре бисере. Јер многи од нас не траже бисере него се затрпавају све дебљим слојевима јевтине прашине. Није све бисер што мрежа изнесе са дна мора, но муљ и песак. Али незналице се грабе о тај муљ и песак као о бисер. Само трговац који познаје прави бисер баца мрежу у море небројено пута и извлачи је, просипајући муљ и песак, док не нађе једно зрно бисера. Зашто Бог уподобљава Пафнутија трговцу? Зато што је Пафнутије дао био све своје имање, и уложио сав свој труд и све своје време да би некако дошао до једног зрна правог бисера. То зрно правог бисера јесте срце очишћено од страсти и злих помисли, и загрејано пламеном љубави према Богу. – Устани и ти, човече, и не лењи се! Твој пазарни дан приближује се сумраку.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. како састрадална љубав према људима није се у Њему смањила
од Његових мука,
2. како с љубављу пружа Мајци утеху указујући јој на Јована као
на сина место Себе,
3. како се с љубављу моли Оцу за људе: Оче, опрости им јер не
знају шта раде!

БЕСЕДА
о немоћи човека пред величанством Бога

И кад га видјех, падох к ногама његовијем као мртав. (Откр. 1, 17)

То свети Јован паде као мртав кад виде Господа Исуса у слави. Свети Јован, љубљени ученик Исусов, јевенђелист, девственик, љубитељ Господа, ревнитељ светиње – он се не могаше одржати на ногама нити у присебности када виде Учитеља свога у небесној слави и сили Његовој! Него паде као мртав. Како ли ће тек издржати присуство Господа и поглед Његов, као пламен огњени, они који се огрешише о Њега, усташе против Њега, похулише име Његово, презреше љубав и жртву Његову, наругаше се крсту Његовом, погазише заповести Његове, гоњаху Цркву Његову, срамоћаху свештенике Његове, убијаху верне Његове? Шта ће се тек с њима десити пред лицем Господњим, кад свети Јован паде као мртав? Шта ће се десити с књижевницима који развраћају? са васпитачима који убијају веру у младим душама? са скептицима који сумњом својом трују људе? са разбојницима и лоповима? са развратницима и детеубицама? Шта ће се десити с непријатељима Христовим – кад пријатељ Христов паде као мртав пред неисказаним блеском славе Његове?
Толика је слава, и сила, и власт, и крастота, и господство, и светлост и величанство Господа Исуса, васкрслог и вазнесеног, да најближи другови Његови, који су три године без страха гледали лице Његово на земљи, падају као мртви, кад Му сагледају лице на небесима, после страдања, смрти и победе!
Господе свеславни и свесилни, обасјај нас и оживи нас силом и славом Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024