МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Петак 5. седмице Великог поста
11.04.2008
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2008.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11  ▶ Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда


На 6. часу
Књига пророка Исаије (45,11-17)
11. Овако вели Господ светац Израиљев и творац његов: „Питајте ме што ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми. 12. Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест. 13. Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнаћу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове”, вели Господ над војскама. 14. Овако вели Господ: „Труд Мисирски и трговина Етиопска и Саваца људи висока раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: 'Доиста, Бог је у теби, и нема другога Бога.' 15. Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, спаситељ. 16. Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове. 17. А Израиља ће спасти Господ спасењем вечнем, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (22,1-18)
1. После тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: „Авраме!” А он одговори: „Ево ме.” 2. И рече му Бог: „Узми сада сина свог, јединца свог милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.” 3. И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. 4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека. 5. И рече Аврам момцима својим: „Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.” 6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отиђоше обојица заједно. 7. Тада рече Исак Авраму оцу свом: „Оче!” А он рече: „Што, сине!” И рече Исак: „Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?” 8. А Аврам одговори: „Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву.” И иђаху обојица заједно. 9. А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; 10. и измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог. 11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: „Авраме! Авраме!” А он рече: „Ево ме.” 12. А анђео рече: „Не дижи руке своје на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.” 13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог. 14. И назва Аврам оно место: „Господ ће се постарати.” Зато се и данас каже: „На брду, где ће се Господ постарати.” 15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама. 16. И рече: „Собом се заклех, вели Господ: „Кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог, 17.заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих. 18. И благословиће се у семену твојм сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.”

Приче Соломонове (17,17-28; 18,1-5)
17. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи. 18. Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог. 19. Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао. 20. Ко је опака срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло. 21. Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац луда. 22. Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. 23. Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди. 24. Разумноме је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље. 25. Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој. 26. Не добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. 27. Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман. 28. И безуман кад мучи, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.

1. Човек самовољан тражи што је њему мило и меша се у свашта. 2. Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово. 3. Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом. 4. Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се ражљева. 5. Не добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правому на суду.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Марко Исповедник, епископ Аретусијски у Сирији. О његовом страдању извештавају свети Григорије Богослов и блажени Теодорит. Према тим извештајима Марко је, у време цара Константина, разорио неки храм незнабожачки и превео многе у веру Христову. Но кад дође цар Јулијан на престо, и ускоро поста одступник од вере Христове, тада се и неки аретусијски грађани одрекоше Христа и вратише незнабоштву. И сад они усташе на Марка зато што им је храм разорио, тражећи да он или храм сазида или да плати неку велику суму новца. Пошто се старац Марко отказа да учини иједно од тога двога, то би шибан, руган и кроз улице вучен. Затим му одрезаше уши танким и јаким концем, па га онда обнажише и медом намазаше, па оставише привезана за дрво на летњој вућини, да би га осе, комарци и стршљенови уједали. Но мученик Христов све претрпе без јаука. Беше сасвим стар а у лицу светао као ангел Божји. Незнабошци све ниже спуштаху цену свога храма, тражећи најзад од Марка неку сасвим незнатну суму, коју он могаше лако дати. Но он се одрече да да и један новчић. Његова трпељивост учини огроман утисак на грађане, због чега они почеше дивити му се и жалити га, и због чега и спуштаху цену храма свога скоро ни до чега, само да би он остао у животу. Најзад га пустише на слободу, и један по један опет сви примише поуке од њега и повратише се у веру Христову. За слично дело пострадао је у то време ђакон Кирил из града Илиопоља под гором Ливаном. Он је био разбио неке идоле у време слободе хришћанства, те под Јулијаном буде за то љуто мучен. Толико беху на њ озлобљени незнабошци, да кад га убише, зубима својим распараше му и отворише утробу. Истога дана кад и свети Кирил пострадаше и многи други. Злобни незнабошци исекоше тела њихова на комадиће, помешаше с јечмом, и дадоше свињама. Но стиже их казна убрзо, свима поиспадаше зуби и на уста удари несносан смрад.

2. Преподобни Јован пустињак. Син беше неке жене хришћанке, Јулијане, у Јерменији. Још као дечак остави мајку своју и одбеже у пустињу. Сав пламтијаше од љубави према Христу Господу. У пустињи се најпре предаје руководству духовника Фармутија, који се беше толико удостојио код Бога, да му ангел Божји свакога дана даношаше хлеб. После се млади Јован удаљи и повуче у самоћу. Спусти се у неки сух бунар, где проведе пуних десет година у посту, молитви и бдењу. Свети Фармутије доношаше му од ангелског хлеба и даваше. Јер не хте ангел Божји лично давати хлеб младоме Јовану, да се овај не би тиме погордио, него преко његовог духовног оца Фармутија. После десет година тешког подвига у бунару представи се свети Јован Господу, и мошти се његове показаше чудотворне. Поживе и прослави се од Бога и од људи у IV веку.

Јунак Господ све збира јунаке,
Све кој’ може веру одржати,
Веран Богу до смрти остати;
И кој’ може муку претрпети
Благодарност Богу узносећи
Мукама се својим поносећи;
И кој’ може другом опростити
И увреду примит ка’ похвалу;
Још кој’ може другог научити
C грешног пута правди повратити
Са жалосном душом жалостиван,
И кој’ може бити милостиван,
Радости се туђој радовати,
A са плачним срцем заплакати;
И кој’ може уздржати себе
Од злог дела, речи и помисли,
Од излиштва у пићу и јелу –
Који своме не угађа телу,
Но сматра га временим колима,
Из којих се бори на мегдану
Да очува душу богомдану,
Да очува веру Христијанску,
Те да уђе у градину Рајску,
Где је царство Господа Јунака,
Где царује Јунак c јунацима.
C јунацима не од овог света.

РАСУЂИВАЊЕ
Спиритисти наших дана примају сваку појаву духовног света као Богом послану и одмах се хвале, шта им се „открило.“ Ја сам познавао осамдесетогодишњег монаха, кога су сви поштовали као великог духовника. На моје питање, да ли је у животу видео неко биће из духовног света, одговори ми: не,никада, слава милости Божјој! Видећи да се ја томе ишчуђавам, он рече: ја сам се стално молио Богу, да ми се ништа не јави, да не би случајно пао у прелест и примио прерушена ђавола као ангела. И Бог је досад услишио моју молитву.
Колико су стари били скромни и опрезни у том погледу, показује овај записани пример: некоме брату јавио се ђаво обучен у светлост ангелску, па ће му рећи: „Ја сам архангел Гаврил, и послат сам к теби.“ – На то брат одговори: „Промисли, да ниси некоме другом послат, јер ја нисам достојан да видим ангела.“ – И ђаво тренутно постаде невидљив и ишчезе.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у смрти и то:
1. како тама обузе све,
2. како страх уђе у све присутне под крстом;
3. како капетан страже устрашен узвикну: заиста овај бијаше Син Божји!
4. како се испуни пророчанство Господа о Његовој смрти!

БЕСЕДА
о чудесном отварању гробова

И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли. (Мат. 27, 52)

О да великог знамења! И мртва тела светих људи и жена познаше Онога који на крсту издахну у мукама, а мртве душе старешина јеврејских не познаше Га. Сва се твар усколеба, само се не усколеба злочиначка душа Ане и Кајафе и Ирода. Мртви светитељи показаше се осетљивији од живих грешника. Но како би и мртви светитељи остали равнодушни према Створитељу своме на крсту, кад ни мртво камење не може остати равнодушно! Како би при таквом догађају, од кога се земља затресе и сунце помрча, могла лежати у гробовима тела оних праведника, који Његов закон стари испунише, који му се надаху за живота, који Га прорицаху и који с надом у Њега очи своје заклопише?
О да великог знамења! О да велике утехе за нас, који се надамо васкрсењу! Јер по нашој немоћи и маловерности ми бисмо могли рећи: ваистину, Христос је васкрсао, но да ли ћемо ми васкрснути! Христос је васкрсао по сили Својој, но како ћемо ми васкрснути? И ко зна, да ли ће Бог и нас својом силом васкрснути? Ево утехе, ево доказа: и гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли! Значи: и обичне људе смрт није могла уништити. Значи, да н они који су много мањи од Христа, нису мртви као камење него су живи као ангели. Значи: кадтад и наша ће тела устати из гробова и ми ћемо живети. Све што је Господ рекао, поткрепљено је и претрпано безоројним доказима. Знајући немоћ наше вере, Он је доказао Своје пророчанство о васкрсењу не само Својим сопственим васкрсењем него и устајањем из гробова многих тела, у време смрти Своје.
О браћо, нико од нас неће имати ни најмањег изговора за неверовање у живот после смрти.
О Господе премилостиви, утврди верне у вери, и обрати неверне у веру. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024