МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Четвртак седмице шесте - ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
17.05.2007
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 2007.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17  ▶ Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак


На вечерњи
Књига пророка Исаије (2,2-3; 62,10-12; 63,1-3; 7-9)
2. Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стецаће се к њој сви народи. 3. И ићи ће многи народи говорећи: „Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева“, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

10. Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима. 11. Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери Сионској: „Ево, спаситељ твој иде; ево, плата је његова код њега и дело његово пред њим.“ 12. И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.

1. Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Kрасно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти. 2. Зашто ти је црвено одело и хаљине ти као у онога који гази у каци? 3. Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.

7. Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљеву по милости својој и по великој доброти својој. 8. Јер рече: „Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити.“ И би им спаситељ. 9. У свакој тузи њиховој он беше тужан, и анђео, који је пред њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради он их избави, и подиже их и носи их све време.

Књига пророка Захарије (14,1-4; 8-11)
1. Ево иде дан Господњи, и плен ће се твој разделити усред тебе. 2. Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и град ће се узети, и куће опленити и жене осрамотити, и половина ће града отићи у ропство, а остали народ неће се истребити из града. 3. Јер ће Господ изаћи, и војеваће на народе као што војује на дан кад је бој. 4. И ноге ће његове стати у тај дан на гори Маслинској која је према Јерусалиму с истока, и гора ће се Маслинска распасти по среди на исток и на запад да ће бити продол врло велика, и половина ће горе уступити на север а половина на југ.

8. И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к источном мору а пола к западном мору, и биће и лети и зими. 9. И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један и име његово једно. 10. И сва ће се земља претворити у равницу од Гаваје до Римона с југа Јерусалиму, који ће се подигнути и населити на свом месту од врата Венијаминовијех до места где су прва врата, до врата на углу, и од куле Ананеилове до тијеска царева. 11. И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и Јерусалим ће стајати без страха.


Јутрења
Јеванђеље Марко, зачало 71 (16,9-20)
9. А Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам демона. 10. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. 11. А они чувши да је жив и да га је она видела, не вероваше. 12. А после тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село. 13. И они отишавши јавише осталима; али ни њима не вероваше. 14. Најпосле јави се њима Једанаесторици када бејаху за трпезом, и прекори их за њихово неверовање и окорелост срца, што не вероваше онима који га видеше васкрслога. 15. И рече им: „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу. 16. Који поверује и крсти се биће спасен, а који не верује биће осуђен. 17. А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; 18. узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће." 19. А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и седе Богу са десне стране. 20. А они отидоше и проповедаше свуда, и Господ им помагаше, и реч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 1 (1,1-12)
1. Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити 2. до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповести апостолима које изабра, 3. којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијем. 4. С њима боравећи заповеди им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене; 5. јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана. 6. Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?\" 7. А он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти, 8. него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље. 9. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових. 10. И док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човека у хаљинама белим стадоше поред њих, 11. И они рекоше: \"Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо.\" 12. Тада се вратише у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
Јеванђеље Лука, зачало 114 (24,36-53)
36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: „Мир вам!“ 37. А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. 38. И рече им: „Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? 39. Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.“ 40. И ово рекавши показа им руке и ноге. 41. А док још не вероваху од радости и док се чуђаху, рече им: „Имате ли овде шта за јело?“ 42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. 43. И узевши једе пред њима. 44. А њима рече: „Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.“ 45. Тада им отвори ум да разумеју Писма. 46. И рече им: „Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана, 47. и да се у његово име проповеда покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима. 48. А ви сте сведоци овоме. 49. И ево, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ 50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. 51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. 52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, 53. и беху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света мученица Пелагија Тарсанка. Рођена у граду Тарсу, од родитеља незнабожних, но знаменитих и богатих. Чувши од хришћана за Христа и за спасење душе, она се разгори љубављу према Спаситељу и у души беше сва хришћанка. У то време беше страшно гоњење хришћана. Догоди се, да се сам цар Диоклецијан заустави у Тарсу и, да се за време његовог бављења у том граду, његов син, царевић, заљуби смртно у Пелагију и хтеде је узети за жену. Одговори Пелагија преко своје зле мајке, да се она већ обрекла своме небесном Женику, Христу Господу. Бежећи од сквернога царевића и од своје зле мајке, Пелагија потражи и нађе епископа Клинона, човека знаменита због своје светости. Он је поучи у вери хришћанској и крсти. Тада Пелагија раздаде своје раскошне хаљине и много богатства, врати се дому и исповеди мајци, да је она већ крштена. Чувши за ово царев син и, изгубивши сваку наду, да ће моћи добити ову свету девицу за жену, прободе самога себе мачем и умре. Тада зла мајка сама оптужи цару своју ћерку и предаде му је на суд. Цар се задиви лепоти девице и, заборавивши свога сина, распали се нечистом страшћу на њу. Но како Пелагија оста непоколебљива у вери својој, осуди је цар на сажежење у металном волу, усијаном од огња. Када је мучитељи обнажише, света Пелагија се прекрсти крстом и, с благодарном молитвом Богу на уснама својим, сама уђе у усијаног вола, где се у трен ока сва растопи као восак. Пострада чесно 287. године. Преостатак њених костију добави епископ Клинон и сахрани на брду под један камен. У време цара Константина Копронима (741-775) на томе месту би саграђена красна црква у част свете девице и мученице Пелагије, која се жртвова за Христа, да вечито царује са Христом.

2. Свештеномученик Силуан, епископ гаски. Био најпре у војничкој служби, но доцније, гоњен силином вере своје, пређе у духовну службу. Оптужен да обраћа незнабошце у хришћане, он буде најпре љуто истјазаван, а потом посечен са четрдесет других војника 311. године; и тако сви посташе грађани небески.

3. Преподобни Никифор. Био најпре римокатолик, па потом прешао у Православље. Подвизавао се као монах у Светој Гори са мудрим Теолиптом. Био је учитељ славноме Григорију Палами и написао је дело о умној молитви. Представио се мирно Господу у XIV веку. Он је учио: „Сабери ум свој, и принуди га да уђе у срце, и тамо остане. Када се ум твој утврди у срцу, не треба да стоји празан, но непрестано нека чини молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! И никад да не умукне. Кроз то ће се уселити у тебе цео низ врлина: љубав, радост, мир, и остало, због којих ће после тога свака твоја прозба у Бога бити испуњена“.

Пелагија као ангел светла
Предста цару на суд и осуду;
Зверовидни цар joj говораше:
– Венцем ћу те овенчати царским,
Буди моја жена међ женама!
Пелагија смело одговара:
– Ја се гнушам брака c незнабошцем,
Никад, царе, твоја бити нећу,
Шта ли нудиш? Венац од прашине!
Ја три венца имам у Господа,
У Исуса мог вечног Женика:
Први венац – јер веру одржах,
Други венац – јер девство сачувах.
Трећи венац – венац мучеништва.
Нe оклевај, царе нечестиви.
Дроби ово тело од прашине,
Дроби, сеци, гори, и самељи.
Да пре душа иде на венчање.
Да пре станем уз Женика свога.
Спаситеља Бога бесмртнога.

РАСУЂИВАЊЕ
Млад и неискусан у духовној борби човек подвлачи свако своје добро дело са самопохвалом. Но опитни војник, усред окршаја са страстима и демонима, омаловажава свако своје дело и појачава молитву своју за помоћ Божју. Авва Матеј говорио је: „Што се човек више приближује Богу, то види себе више грешним.“ И још је говорио: „Кад сам ја био млад, мислио сам, да можда неко добро чиним; a сад кад сам остарео, видим да немам ниједног доброг дела.“
Није ли сам Господ рекао: нико није добар осим једнога Бога? Ако је, дакле, само једини Бог добар и извор свакога добра, како се онда може догодити неко добро дело, да није од Бога? И како неко, ко учини добро дело, може приписати га себи a не Богу? Па кад је тако, чиме се онда може похвалити смртан човек? Ничим, осим Богом и добротом Божјом.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесеног Господа Исуса и то:
1. како Он Својим вазнесењем доказује Своју божанску природу и Своју божанску моћ,
2. како Он Својим вазнесењем у небо показује људима да постоји један бољи, узвишенији свет и живот – свет и живот небески.

БЕСЕДА
о идолопоклонству као прељуби

Јуда као и Израиљ оскврни земљу јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом. (Јерем. 3, 9)

Каква је то прељуба, коју учинише Израиљ и Јуда (тј. народ израиљски и јудејски) с каменом и дрветом? То је поклоњење идолима од камена и дрвета. Но, пре овога греха, они учинише један други, наиме: одвратише се од поклоњења Богу правоме, Богу живоме и јединоме. Зашто се њихово идолопоклонство назива прељубом? Зато што су они били везани првом љубави за Бога правога, за Бога живога и јединога, па су после изневерили ту љубав и предали се срцем туђим идолима од камена и дрвета. Зато Господ назива њихово идолопоклонство прељубом.
Да ли је овај укор Божји био заслужен само у оно старо време, а не и у наше, и само од Израиља и Јуде, а не и од хришћана? Нажалост, овај укор Божји потпуно је заслужен и данас од многих хришћана. У коме је год охладнела љубав према Богу правоме, Богу живоме и јединоме, и разгорела се ниска љубав према стварима од камена и од дрвета, према трулежним стварима и смртним створењима, тај прељубу чини, и тај навлачи онај укор Божји на себе. Тада је онај укор Божји и данас уместан као и некад, јер онда грешаху људи не познавајући Христа, а сада греше познавајући Христа.
О браћо, докле ће се вући ово мрачно идолопоклонство по земљи? Докле ће заударати земља од људске прељубе са идолима од камена и дрвета, од сребра и злата, од тела и крви? Није ли свемоћни Христос сакрушио све идоле у прашину и пепео? Зашто се сада неки сагињу и од те прашине поново праве себи богове? Због ђаволске лажи и своје сопствене самообмане.
О Господе вазнесени у врховно небо, одбрани нас од ђаволске лажи и наше сопствене самообмане. Сачувај нас од срамне прељубе са сакрушеним идолима – Крстом Твојим чесним. Помози нам, Господе, да се непрестано поклањамо само Теби Богу правоме, Богу живоме и јединоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024