МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Понедељак седмице четврте
30.04.2007
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2007.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30  ▶ Понедељак

Дела светих апостола, зачало 24 (10,1-16)
1. А у Кесарији неки човек, по имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска, 2. побожан и богобојазан са целим домом својим, који је чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу; 3. виде на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијег где уђе к њему и рече му: „Корнилије!\" 4. А он, погледавши на њега и уплашивши се, рече: „Шта је, Господе?\" А он му рече: „Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. 5. И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра; 6. он гостује у некога Симона кожара, чија је кућа код мора. (Он ће ти казати речи којим ћеш се спасти ти и сав дом твој).\" 7. А кад отиде анђео који је говорио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих и једног побожног војника од оних који беху стално уз њега, 8. и казавши им све посла их у Јопу. 9. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се граду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа. 10. И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, наиђе на њега занос, 11. и виде небо отворено и сасуд некакав где силази на њега, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу; 12. у коме беху све четвороножне животиње на земљи и звериње и гмизавци и птице небеске. 13. И дође му глас: „Устани, Петре, закољи и једи.\" 14. А Петар рече: „Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто.\" 15. И опет глас њему по други пут: „Што је Бог очистио, ти не погани!\" 16. И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.

Јеванђеље Јован, 24. зач. (6,56-69)
56. „Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. 57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живети због мене. 58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек." 59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму. 60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: „Ово је тврда беседа. Ко је може слушати?" 61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: „Зар вас ово саблажњава? 62. А шта ако видите Сина Човечијег да одлази горе где је пре био? 63. Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа. Речи које вам ја говорим дух су и живот су. 64. Али има међу вама неких који не верују." Јер знађаше Исус од почетка који су то што не верују, и ко ће га издати. 65. И говораше: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мога." 66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим. 67. А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да одете?" 68. Тада му одговори Симон Петар: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи живота вечног. 69. И ми смо поверовали и познали да си ти Христос Син Бога живога."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свешт. муч. Симеон епископ Персијски. У време опакога цара Саворија, или Сапора, би Симеон истјазаван за Христа са два своја презвитера, Авделајем и Ананијом. Пре њих погибе и царев евнух Устазан, који се најпре беше одрекао Христа, а после, дирнут укором св. Симеона, поново исповедио пред царем веру истиниту. На губилиште са Симеоном беху изведени још 1000 хришћана. Симеон се навлаш измаче, да би био последњи посечен, те да би могао храбрити хришћане до краја, да се ниједан не поколеба због страха смртнога. Када презвитер Ананија стави главу на пањ, уздрхта целим телом. А царев пристав, Фусик, који беше потајни хришћанин, поче храбрити Ананију говорећи: „не бој се старче, затвори очи, и буди мужествен, да би сагледао светлост божанску!“ Чим то изрече, би позван као хришћанин и цару оптужен. Цар и њега мукама великим умори, а тако исто и ћерку његову, девицу Аскитреју. Најзад би и св. Симеон посечен, пошто најпре стадо своје испрати у онај свет. Идуће године на Велики Петак би убијен за Христа и царев омиљени евнух Азат и са њим хиљаду других верних. Тада цар зажали свога евнуха, и обустави даље убијање хришћана. Сви чесно пострадаше за Христа Цара и Господа 341. или 344. год.

2. Св. Акакије еп. Мелитински. Подвизаваше се у граду у ком се и роди, т. ј. у Јерменској Мелитини. Блажени Отрије, епископ тога града, који је участвовао на II Вас. Сабору, рукоположи га за презвитера. По смрти Отријевој Акакије поста епископом. Участвовао је на III Вас. Сабору у Ефесу, који осуди Несторијево злохулство Богоматере. Ту он заједно са св. Кирилом Александријским веома ревноваше за чистоту вере православне. Св. Акакије имаше велику благодат од Бога и чињаше многа чудеса. После дуге и ревносне службе Богу сконча мирно, 435. год.

3. Св. Агапит папа Римски. Послат од Теодота, краља Готског, цару Јустинијану у Цариград, да одврати овога од похода против Гота. Уз пут исцелио немог и слепог. У Цариграду помогао утврдити Православље, и скончао 536. год.

4. Преп. Саватије и Зосим. Oсниваоци подвижничке обитељи на Соловецком острву у Беломе Мору. У овој Соловецкој обитељи прославили су се многи велики светитељи. Св. Саватије упокојио се 1435, а Зосим 1478. год.

На острву пусту сред бурнога мора,
Ван сујете светске и ван разговора,
Зосим своју душу молитвама храни
И именом Божјим од демона брани.
Демони се злобни на њег’ озлобише
И сву своју силу на њег’ устремише.
Говори им Зосим: залудна вам мука
Све докле ме штити Божја моћна рука.
Је ли Божја воља да ме умртвите,
Тад удрите брзо, и не дангубите!
Што се претварате у звери и змије,
У вукове љуте, тигре и скорпије,
Кад немате снаге ни колико сени,
Да би штету какву направили мени?
Ви сте страшни само за синове греха
И за љубитеље насладе и смеха.
Ал’ за љубитеље Христовога ига
И Богоматере, и чистог подвига,
Ви сте као магла, коју ветар носи,
Те час је доноси а час је односи.
Ако магла може стену ишчупати,
То и мене грешног ви поколебати!
Оставте се мене, ја се вама не дам,
Ја сам слуга Христов, ја у Христа гледам.

РАСУЂИВАЊЕ
После Халкидонског Сабора цар Анастасије, јеретик, посла у заточење правоверне патријархе Илију Јерусалимског и Флавијана Антиохијског. Једнога дана провидеше оба ова светитеља смрт цара јеретика, и послаше истовремено један другом извешће о том говорећи: „Анастасије умре, да пођемо и ми и пресудимо се с њим пред Богом!“ Цар умре, а после два дана оба патријарха умреше. Каква ревност према истини вере! И какво кротко полагање на суд Божји! Овим светитељима није било до што дужег живљења на земљи него до истине Божје. Нити су они пак казали: ми смо пресудили, него: нека Бог пресуди! Наше бављење на земљи и није само тек ради бављења но ради личног определења за добро или за зло, за истину или за лаж. Благо нама ако се у свему положимо на вољу Божју и суд Божји. Но за све треба имати силну веру. Силну веру имађаху ови архипастири православни. Силну веру имаше и св. Акакије. Једном у време велике суше, кад народ већ очајаваше, овај дивни Акакије учини литију с народом по граду и ван града. И уреди да ван града буде литургија, пред црквом св. Евстатија. Освећујући св. Дарове, Акакије не хте налити воду у вино, него се мољаше Богу, да Он Свевишњи пусти воду у путир из облака. И Бог услиши молитву вернога раба Свога, и пусти дажд обилан, како у суха поља тако и у часни путир.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се Он још 40 дана по васкрсењу бави на земљи показујући се верним и утврђујући их у вери;
2. како Он тим четрдесетодневним јављањем показује, да није васкрсао Себе ради но људи ради.

БЕСЕДА
о дивном обећању Христовом

Који побиједи даћу му да сједи са мном
на пријестолу мојему. (Откр. 3, 21)

То је, браћо, обећање Христа, Победиоца ђавола, греха и смрти. Но и ђаво, и грех, и смрт јачи су од човека – ко их може победити? Нико осим Христа, и оних који чврсто стану уз Христа и с Његовим оружјем ступе у борбу. Ђаво је стар као свет, и старији још од света. Како може човек, чији се век мери педљу, победити онога који се многе хиљаде година учи борби против људи? Како ће један смртан створ савладати сва ђаволска искушења, чији број износи колико и број зала на земљи? Никако, ако не зна да Господ Исус победи три главне врсте ђаволских искушења на гори високој. И никако, ако човек не стане чврсто уз Христа, старијег од времена и моћнијег од свих ангела, злих и добрих. Грех је стар као и ђаво. Како може човек, чији се век мери педљу, избећи грех, који се као заразна болест и зао мирис преноси с колена на колено и с човека на човека од кад човек постоји на овој и оваквој земљи? Никако, ако не зна да је постојао један Човек, један једини, који не згреши, ни у рођењу ни по рођењу, Богочовек Исус Христос, који смерношћу Свога човечанства и огњем Свога божанства скруши грех на Крсту? И никако, ако човек не стане чврсто уз Христа, старијег од греха и моћнијег од свих сејача и носиоца греха.
Смрт је стара као и човек, истерани из Раја. Како може човек, чији се век мери педљу, победити смрт на овоме гробљу светскоме? Никако, ако не призна силу Крста и страдања Христова, и истинитост васкрсења Његова из гроба. Никако, ако не стане чврсто уз Христа, свемоћног победиоца смрти.
О каква красна награда онима који победе! Они ће седети увенчани венцима славе на престолу највећега Победиоца на небу и на земљи! Њему нека је слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024