МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Среда 6. седмице Великог поста
28.03.2007
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2007.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28  ▶ Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота


На 6. часу
Књига пророка Исаије (58,1-11)
1. Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљеву грехе њихове, 2. Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суда Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу. 3. „Зашто постисмо”, веле, „а ти не погледа, мучисмо душе своје, а ти не хте знати?” Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све што вам је ко дужан. 4. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. 5. Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострети пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? 6. А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздре шиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? 7. Не ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш гола, да га оденеш, и да се не кријеш од свога тела? 8. Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража. 9. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути: викаћеш, и рећи ће: „Ево ме.” Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло; 10. и ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне. 11. Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (43,26-31; 45,1-16)
26. И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље. 27. А он их запита како су, и рече: „Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?” 28. А они рекоше: „Добро је слуга твој, отац наш; још је жив.” И поклонише му се. 29. А он погледав виде Венамина брата свог, сина матере своје, и рече: „Је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе?” И рече: „Бог да ти буде милостив, синко!” 30. А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушав у једну собу плака онде. 31. После умив се изађе, и устежући се рече: „Дајте обед.”

1. Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: „Изађите сви напоље.” Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој. 2. Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. 3. И рече Јосиф браћи својој: „Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу?” Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега. 4. А Јосиф рече браћи својој: „Приступите ближе к мени.” И приступише; а он рече: „Ја сам Јосиф брат ваш, кога продадосте у Мисир. 5. А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег. 6. Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве. 7. А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим. 8. И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старешином над свом земљом Мисирском. 9. Вратите се брже к оцу мом и кажите му: ‘Овако вели син твој Јосиф: „Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати. 10. Седећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје. 11. И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.” 12. А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим. 13. Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и што сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.” 14. Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његову. 15. И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим. 16. И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: „Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;

Приче Соломонове (21,23-31; 22,1-4)
23. Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља. 24. Поноситом и обесном име је потсмевач, који све ради бесно и охоло. 25. Ленивца убија жеља, јер руке његове неће да раде; 26. Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди. 27. Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху? 28. Лажни сведок погинуће, а човек који слуша, говориће свагда. 29. Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе. 30. Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу. 31. Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.

1. Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато. 2. Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио. 3. Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. 4. Смерности и страху Господњему плата је богатство и слава и живот.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Агапије и седморица с њим: Публије, Тимолај, Ромил, два Александра и два Дионисија. Сви пострадаше у Кесарији Палестинској од кнеза Урбана, у време цара Диоклецијана. Сви седморица, осим Агапија, беху сасвим млади људи, а не беху још хришћани. Нити се икад крстише водом. Али њихово крштење би крвљу. Једног дана гледаху ових седам младића како муче хришћане, једне на огњу, друге на вешалима, треће пред зверовима, па видећи с каквим трпљењем хришћани подносе све муке, распалише се ревношћу за Христа, везаше сами себи руке наопако и тако везани дођоше пред Урбана говорећи: и ми смо хришћани! Ласке и претње Урбанове осташе узалудне. Младићима се придружи и угледни грађанин тога града, Агапије, који је и дотле доста страдао за Христа, и стане још већма распаљивати у њима веру и љубав ка Господу. Сви беху мачем посечени 303. године и преселише се у дворе Цара Небеснога.

2. Свети мученик Александар. Из града Сиде Памфилијске. Намесник цара Аврелијана упита га ко је он и шта је? – на што Александар одговори, да је он пастир стада Христовог. А где је то стадо Христово? – упита даље злобни и мрачни намесник. Одговори Александар: „По целом свету живе људи које Христос Бог сазда, од којих они који верују у Њега, јесу овце Његове, а сви отпали од свога Створитеља, који робују створењима и направама руку људских, мртвим идолима, као ви, ти су отуђени од стада Његова, и на Страшном Суду Божјем поставиће се на лево, са козама“. Нареди зли судија те га најпре бише воловским жилама, па га онда бацише у пећ огњену. Но огањ му ништа не нашкоди. Потом би стругано месо с њега. Најзад нареди намесник те му главу одсекоше. Но тек што судија изрече пресуду, ухвати га зли дух и он побесни. Урличући би поведен своме богу, идолу, но успут изврже из себе своју злу душу. Пострада свети Александар између 270. и 275. године.

3. Свети мученик Никандар Мисирац. Кожа му одерана, па онда посечен за веру Христову. Кривица му је била та што је као лекар помагао хришћанским мученицима и тела погубљених чесно сахрањивао. Чесно пострада 302. године.

Из свакога сословија Господ војску бере,
Сваког у ком гори пламен љубави и вере:
Из лекара, и мудраца, тежака, радника.
Из царева и рибара – војску мученика!
Мач посече, Господ прими мудрог Александра,
Мач посече, Господ узе милосног Никандра.
Мач посече осам дивних и младих јабука,
Испод мача прихвати их сведржећа Рука.
Оно што свет из свог тора грће и измеће
Господ збира нежном руком ко најлепше цвеће.
Изгрнутог као коров првог грађанина
Агапија Господ прима као Свога сина.
Десетица мученика и славних мужева
Сад у хору ангелскоме у вечности пева.
Није свеједно макар за што умрети, умрети:
Једни мртви блажени су a други проклети.
Ко умире Христа ради, благослов je c њиме,
Ко гонећи Христа умре – проклетство je c тиме.

РАСУЂИВАЊЕ
Љубав према ма коме или ма чему, чак и према самоме себи, може код човека временом охладнети или сасвим се изгубити, па и у мржњу се превратити. Но љубав човекова према Богу, једном задобијена и утврђена, тешко хладни, сем ако неко већ не сиђе с памети. У оном првом случају човек умањује или брише своју љубав или због промена у себи или због промена у љубавним предметима. У овом другом случају човек може да умањи своју љубав, према Богу, само и једино због промена у себи, а никако због промена у Богу. Све је то лепше и јасније изразио св. Исак Сирин говорећи: „Има љубави сличне потоку од кише, који престаје убрзо по престанку кише. Али има љубави сличних извору који избија из земље, и који никад не престаје. Прва је љубав човечанска, а друга божанска.“ А св. Симеон Н. Богослов говори о тој божанској љубави: „О света љубави! Ти си конац закона. Ти мене обузимаш, ти ме загреваш, ти распламћујеш срце моје к неизмерном вољењу Бога и браће моје… Из љубави Бог се учинио човеком. Из љубави претрпео је Он сва животворна страдања, да би човека избавио од уза адових и узнео га на небо. Из љубави апостоли су свршили своју непреривну трку. Из љубави су мученици пролили крв, само да не изгубе Христа.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса кад Га Пилат изводи пред Јевреје и то,
1. како Господ бива најпре шибан од римских војника;
2. како после бива од њих поруган: положише му трнов венац на главу и обукоше скерлетну хаљину,
3. како Га Пилат показује Јеврејима говорећи: ево човека!

БЕСЕДА
о пророчанству о кући опустелој

Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. (Мат. 23, 38)

Зашто је Господ ћутао на суду пред Јеврејима и пред Пилатом? Зато што је био пре тога све казао што је требало казати. Он је казао и предсказао, како ће Га старешине јеврејске предати незнабошцима, и како ће Га убити. Предсказао је више пута, шта ће се с Њим лично десити. И то су апостоли Његови чули и добро запамтили. Но предсказао је Он и страшну казну, коју ће Јевреји навући на себе својим злочином над Сином Божјим. И Јевреји су то чули и – заборавили.
Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста! То је Господ предсказао Јеврејима. И то су Јевреји чули и – заборавили. Но многи су се доцније сетили ових пророчких речи – многи и од оних који су учествовали у Злочину Великом – када су Римљани разорили Јерусалим, опљачкали га, попалили га, његове становнике разјурили и раселили по целоме свету, а многе посекли, угушили, глађу уморили, или на крст распели. Јевреји су застрашивањем и досађивањем приморали Пилата Римљанина да дигне своју руку на Господа Исуса. После се Римско царство дигло на Јевреје. У онај дан, кад је Господње пророчанство требало да се испуни, Римско царство, које је некад Пилат представљао у Јерусалиму, дигло је своју руку са преоштрим мачем на Јерусалим и децу његову. Када цар Адријан обнови Јерусалим, даде му друго име (Елија Капитолина и смртном казном забрани Јеврејима насељавати се у Јерусалим.
Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста! И Јерусалим је од онда до данас заиста био остављен пуст од Јевреја као народа. Деца злобних предака, који Христа убише, свуда су до сада била само не у кући својој.
Господе свемоћни, опрости нам грехе наше. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024