МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Недеља 5. седмице Великог поста
25.03.2007
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2007.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25  ▶ Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 321 (9,11-14)
11. Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине, 12. не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вечно искупљење. 13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду телесно чисти, 14. колико ли ће више крв Христа, који Духом вечним принесе себе непорочна Богу, очистити савест вашу од мртвих дела, да би служили Богу живоме и истинитоме.
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 208 (3,23-29)
23. А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали; 25. а када дође вера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању.
Јеванђеље Марко, зачало 47 (10,32-45)
32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити: 33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; 34. и наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће. 35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.” 36. А он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?" 37. А они му рекоше: „Дај нам да седнемо један с десне стране теби а други са леве, у слави твојој." 38. А Исус им рече: „Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?" 39. А они му рекоше: „Можемо." А Исус им рече: „Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; 40. али да седнете с десне стране мени и с леве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено." 41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована. 42. А Исус дозвавши их рече им: „Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима. 43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи: 44. који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. 45. Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе."
Јеванђеље Лука, зачало 33 (7,36-50)
36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу. 37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. 38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом. 39. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница.” 40. И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.” 41. А Исус рече: „Двојица беху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. 42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?” 43. А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А он му рече: „Право си судио.” 44. И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. 45. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге. 46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. 47. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.” 48. А њој рече: „Опраштају ти се греси.” 49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: „Ко је овај што и грехе опрашта?” 50. А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди у миру.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Теофан Исповедник. Прозват Сигријан због места Сигрије, где беше рођен. Сродник цара Лава Исавријанина и сина му Копронима. Имаше огромно богатство и сјај. Но све то изгуби своју вредност за Теофана онда када се Христос Господ зацари у души његовој. Тада се он опираше женидби својој, па кад ипак би приморан оженити се, он успе да усаветује своју невесту да живе целомудрено као брат и сестра. А чим му помреше родитељи, жена му оде у један манастир, а он у други. Његов манастир би у Сигријанским горама у Кизичкој области. Некад славан и богат Теофан живљаше у манастиру као последњи убожјак. И сви се дивљаху таквој промени код њега. Па пошто поста чувен због своје силне вере, уздржљивости и мудрости, би позван на VII васељенски сабор у Никеји, на коме се утврди поштовање икона. Због велике чистоте и целомудрености даде му Бог дар чудотворства, те лечаше све болести, нарочито манијаштво и лудило. За све болне и невољне он се мољаше Богу, и молитвом својом помагаше им. Само кад се он разболи и болова дуго, не хте се помолити Богу за оздрављење своје, него трпљаше с благодарношћу. Када наста опет гоњење икона од злога Лава Јерменина, тада свети Теофан би доведен у Цариград и бачен у тамницу где две године проведе у тескоби и муци и понижењу. Тада га посла цар на заточење на острво Самотрак, што он раније провиде духом својим и рече тамничарима. Но кад стиже на Самотрак, поживе још само двадесет три дана и представи се Господу своме и Творцу, да прими заслужен венац славе.

2. Преподобни Симеон Нови Богослов. Овај богоносни и велики Отац Цркве рођен би у Галати Пафлагонијској, васпитан у Цариграду и увршћен у дворјане цара Василија и Константина Порфирородних. Остави све ради Христа и повуче се у манастир. Подвизавао се под руководством старца Симеона, потом био игуман манастира светог Маманта и најзад отшелник. Највећи богослов после светог Григорија Богослова. Осећао благодат у срцу своме. Његове су речи права духовна и богословска откровења. Упокојио се 1032. године. Мошти му чудотворне.

3. Свети Григорије Двојеслов, папа римски. Син сенатора Гордијана, и сам потом би сенатор и началник града Рима. Но чим му се отац упокојио, он се преда духовном животу. Од свог великог богатства сазида шест манастира у Сицилији и седми у самоме Риму у част апостола Андреје, у коме се и он постриже. Силвија, мајка његова, такође се замонаши у једном женском манастиру. По смрти папе Пелагија изабран би Григорије за папу. Он бежаше од те части и власти, и кријаше се по горама и гудурама, но Господ га проказа онима који га тражаху на тај начин што се појави стуб огњен од земље до неба на оном месту где се Григорије кријаше. Беше необично милосрдан. Сав свој доходак употребљаваше на склоништа бедних и на гостопримство. Често призиваше бедне људе и служаше им око трпезе. Бавио се и писањем корисних књига. Двојеслов, или Сабеседник, он се и назива зато што је написао књигу под тим именом, у којој је изнео врлине и чудеса италијских светитеља. Саставио је и свету Литургију Пређеосвећених Дарова, која се служи средом и петком Часнога поста. Његов архиђакон Петар виђао је голуба где лети изнад његове главе кад је седео и писао. Представио се Господу 604. године.

Лав Јерменин нуди Теофану,
Нуди блага колико му драго,
Само име своје да потпише
Ha злом списку иконобораца.
Из тамнице Теофан му пише:
– He могу ти, царе угодити.
Нити Богу прав и теби бити.
Док млад бејах и угодан свету
Ја имадох безмерно богатство,
Све оставих, Богу се управих,
Све раздадох, у пустињу падох.
У пустињи још немадох глади.
Бог ме собом и храни и слади.
Шта ми нудиш у мојој старости?
Прах што презрех у раној младости!
Ништа, царе, не можеш ми дати
Што стоструко Господ ми не даје,
Осим мука које чекам давно,
Муке ћe ме оделит од света
A сјединит c премилим Господом.
Што ратујеш, царе на иконе?
He би л’ и сам Христос ко икона.
Ко икона Вечне Ипостаси.
Ко икона Тројичне свемоћи.
Ко икона Бога скривенога.
Скривенога и Недоступнога.
Он ћe судит и теби и мени.
Царуј, царе, но надај се смени,
Свет пролази, Бог једини стоји.
Ko je c Богом, света се не боји.

РАСУЂИВАЊЕ
Нико, па ни сам Господ Бог, не поучава радо гордељивога. Нико не мари да даје поуке ономе ко виче да он зна све. Кроткима се откривају тајне, вели мудри Сирах (3, 19). А Давид опет говори да Бог наставља кротки истини, учи кротке путу своме (Пс. 24, 9). Гордељив је онај ко хоће свакога да учи а сам се не да ни од кога поучити; а кротак је онај ко не жели никога да учи а жели непрестано да буде ма од кога поучен. Празан клас са издигнутом главом изнад све њиве, и пун клас са главом обореном! О гордељиви човече, кад би некако ангел хранитељ твој скинуо завесу с твојих очију и показао ти бескрајну пучину свега онога што ти не знаш, ти би клекнуо пред сваким човеком пред којим си се гордио и кога си подништавао и узвикнуо плачевно: опрости, опрости! ја ништа не знам! Смерном и побожном често се открива и кад ће умрета, а гордога смрт сналази изненадно.
Св. Григорије Двојеслов прича о неком епископу Карпу, који сваки дан служаше литургију, како му се једном јави неко из онога света и рече: „Продужи чинити то што чиниш, и служећи мени, нека ти не сустану ноге, и не ослабе руке. А у дан Успенија Богородице доћи ћеш к мени, и ја ћу ти дати плату у царству мом небесном, заједно са свима онима, за које си се на службама молио.“ После године дана на дан Успенија епископ Карп одслужи службу Божју, опрости се са својим свештеницима, и предаде дух свој Богу. И лице се његово засветли као сунце.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса пред Пилатом и то:
1. како га туже Јевреји пред Пилатом, а Он не одговара ништа,
2. како ни Пилату ништа не одговара на питања,
3. како је Господ речит кад треба бранити људе од ђавола, од греха, од болести, смрти, а ћутљив кад се тражи да се Он, бранитељ људи, брани од људи.

БЕСЕДА
опет о другом доласку Христовом

И сабраће се Пред њим сви народи. (Мат. 25, 32)

Сви ће се народи сабрати пред Господом Исусом кад се јави у слави Својој, окружен светим ангелима, седећи на престолу као Судија свих живих и мртвих. Сви народи сабраће се, сви без изузетка. Не само Јевреји који га намучише, и не само Хришћани који Га прославише, него и незнабошци који Га не познаше и не признаше. Јер ако се Он не јави свима народима, Он свакоме посла некога или даде нешто ради познања воље Божје и ради спасења. Зато ће се сви народи морати јавити пред Њега на суд.
О како страховит и величанствен призор, кад се сви народи и сва племена земаљска, која су била и која јесу, саберу пред Господом, светлијим од много сунаца! Каква радост светим мученицима и исповедницима кад виде како у тој безбројној маси народа нема ниједнога језика више да одрекне божанство Господу Исусу! Но никоме неће вредети, да у том часу и на том месту призна и исповеди божанство великога Господа нашег, ако га је на земљи одрицао. Ту и тад се обрачун врши а не стиче и не расипа. Ко с чим изађе пред Господа, с тим ће бити или осуђен или оправдан.
Сада је време признати божанство Господу Исусу, сада када га многи одричу, и када је оно под сумњом код многих. Они који воле Господа и имају поверења у све Његове речи, лако ће то признати. Јер кад Он то каже, шта имају да се муче, и сумњају и премишљају они који Га љубе!
Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас! Теби слава и хвала сада и вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024