МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Понедељак 5. седмице Великог поста
19.03.2007
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2007.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19  ▶ Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота


На 6. часу
Књига пророка Исаије (37,33-38; 38,1-6)
33. Зато овако вели Господ за цара Асирскога: „Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега. 34. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући”, вели Господ. 35. Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог. 36. Тада изиде анђео Господњи и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тисућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 37. Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 38. И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу Араратску, и на његово се место зацари Есарадон син његов.

1. У то време разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: „Овако вели Господ: 'Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.'" 2. А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3. и рече: „Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом верно и с целим срцем, и творимо што је теби угодно.” И плака Језекија веома. 4. Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5. „Иди и реци Језекији: 'Овако вели Господ Бог Давида оца твојега: 'Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6. И избавићу тебе и овај град из руку цара Асирског, и бранићу овај град.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (13,12-18)
12. Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома. 13. А људи у Содому баху неваљали, и грешаху Господу веома. 14. А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: „Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад. 15. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века. 16. И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и семе твоје. 17. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.” 18. И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамрској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу.

Приче Соломонове (14,27-35; 15,1-4)
27. Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. 28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 29. Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 30. Живот је тeлу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 31. Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху. 32. За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти. 33. Мудрост почива у срцу разумног човека, а што је у безумнима познаје се. 34. Правда подиже народ, а грeх је срамота народима. 35. Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

1. Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. 2. Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумнех просипају безумље. 3. Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. 4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света четрдесетдва мученика из Амореје. Ово беху све војводе византијског цара Теофила. Па када цар Теофило изгуби битку против Сарацена око града Амореје, Сарацени узеше град, заробише многе хришћане, међу којима и ове војводе. Остале хришћане или побише или продадоше у ропство, а војводе бацише у тамницу где тамноваху седам година. Више пута долажаху муслимански прваци, да их саветују да приме веру Мухамедову, но војводе не хтеше то ни чути. Када Сарацени говораху војводама, да је Мухамед прави пророк, а не Христос, упиташе их војводе: ако би се два човека препирали о једну њиву, па један рекао: моја је њива, а други: није него моја, при том један од њих имао много сведока, да је његова њива, а други немао ниједног сведока осим себе самог, шта би ви рекли: чија је њива? Одговорише Сарацени: заиста, онога који има много сведока! – Право сте пресудили, одговорише им војводе. Тако је са Христом и Мухамедом. Христос има многе сведоке, старе пророке, које и ви признајете, који сви од Мојсеја па до Јована Претече сведоче о Њему, а Мухамед сам за себе сведочи да је пророк, и нема ниједног сведока. – Постидеше се Сарацени, но тад опет покушаше да бране своју веру овако: да је наша вера боља од хришћанске види се по томе, што Бог нама даде победу над вама, и даде нам најбоље земље у свету, и царство много веће од хришћанског. На то војводе одговорише: ако би тако било, онда би и идолопоклонство египатско и вавилонско и јелинско и римско, као и огњепоклонство персијско, биле истините вере, јер у једно време сваки од ових народа побеђивао је остале и владао њима. Очигледно је да ваша победа и сила и богатство не доказују истинитост ваше вере. А ми знамо, да Бог некад даје победу хришћанима, а некад попушта муке и страдање, да их исправи и приведе покајању и очишћењу од грехова. После седам година беху посечени, 845. године. Тела им беху бачена у Еуфрат реку, но испливаше на другу обалу где их хришћани сабраше и чесно сахранише.

2. Блажени Јов. Рођен у Москви 1635. године. Појање и служба црквена привукле га цркви. Постао духовником цара Петра Великог, но због неке клевете удаљио се у Соловецки манастир где се тврдо подвизавао. Упокојио се у Господу 1720. године. у осамдесетпетој години својој. Пред смрт узвикнуо: „Благословен је Бог отаца наших! Па кад је тако, не бојим се, но с радошћу одлазим из света“.

3. Свети мученици Конон отац и Конон син. Отац беше већ старац а син младић од седамнаест година. У време Дометијана беху тестером престругани због вере Христове, и прославише се у цркви на земљи и на небу. Чесно пострадали 275. године.

Цар светује младога Конона:
– Безуман ти отац од старости,
Ти, младићу, не слушај му речи,
Но Христа се одреци и мани,
Жртвуј жртву римским боговима,
Па да будеш код мене у части.
Конон млади бодро одговара:
Писано је, царе мучитељу,
Да син чнни што од оца види,
И дела се очевог не стиди.
Мене отац правој вери учи,
Правој вери и богопознању,
Да познајем Бога јединога,
Створитеља мога милоснога,
Да познајем Христа Спаситеља,
Од смртности мог Избавитеља.
Што учиниш c телом оца мога.
To учини и са мојим телом:
A над душом ти не имаш власти,
Душе наше наша су својина
И својина Божијега Сина.

РАСУЂИВАЊЕ
Док год си на земљи, сматрај себе као госта у Домаћина Христа. Ако си за трпезом, то те Он части. Ако дишеш ваздух, Његов ваздух дишеш. Ако се купаш, у Његовој се води купаш. Ако путујеш, по Његовој земљи путујеш. Ако сабираш имање, Његово сабираш; ако ли расточаваш, Његово расточаваш. Ако си моћан, по Његовом допуштењу си моћан. Ако си у друштву људи, у друштву си осталих Његових гостију. Ако си у природи, у Његовој си градини. Ако си у самоћи, Он је присутан. Ако се ма куда кренеш, Он те види. Ако ма шта урадиш, Он памти. – Он је најпажљивији Домаћин у кога си ти икад гостовао. Буди и ти пажљив према Њему. У доброга домаћина треба и гост да буде добар. Ово су све просте речи, но оне ти казују велику истину. Сви светитељи знали су ову истину, и према њој управљали живот свој. За то их је бесмртни Домаћин и наградио вечним животом на небу и славом на земљи.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Тајну Причешћа као животворни лек души и телу, наиме:
1. као лек што лечи и чисти душу од греховне болести и оживљава је,
2. као лек што лечи и чисти тело од похоти и порока, и оживљава га,
3. као лек што оживљавајући човека чини га здравим чланом бесмртнога тела Христова, који пак ако би до краја остао труо, био би одсечен и бачен.

БЕСЕДА
о наследнику и о робу

Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба. (Гал. 4. 1)

Док је царевић у колевци, шта је он бољи од сина робова? Нити је тело његово боље, нити мисли његове узвишеније, нити жеље његове чистије. Какав је син царев, такав је и син робов, такав и син просјаков. И за неколико година син царев не разликује се од сина роба. Када пак син царев порасте и са пуном свешћу о свом достојанству прими власт над царевином, а када син робов порасте и са пуном свешћу подлегне јарму ропском, тада се види огромна разлика. Тада се објављује јасно, да наследник и роб нису једнаки, јер роб има да робује а цар да господари.
Тако је и с хришћанином и нехришћанином, хоће апостол да каже. Нехришћанин робује природи, хришћанин влада природом. И нехришћански период историје рода људског показује како је човек био роб стихија, роб тела, роб идола и творења. А хришћански период историје рода људског показује како је човек господар и властелин, племић царскога рода и наследник свега.
Чак и они који су знали за једнога истинитог Бога, као што су били Израиљци, нису били према Богу као деца и наследници према оцу своме него као робови и слуге према господару и судији. А кад се наврши вријеме, и дође на земљу Син Божји Јединородни, Он учини да примимо посинаштво, и да Духом Божјим ословљавамо Бога: Авва Оче!
Што дође, браћо, Христос на земљу? Да нас учини бољим од робова, да нам да право синова и дужност господара. Право синова јесте да именом Христовим зову Бога Оцем, и дужност је господара да владају над собом, над својим телом, над својим мислима и жељама и над свом природом око себе.
Сине Божји Једнородни, Твојом милошћу и жртвом ми смо примили посинаштво; о помози нам да га Твојом помоћи у чистоти и истини одржимо до краја. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024