МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Уторак 4. седмице Великог поста
16.03.2004
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 2004.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16  ▶ Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда


На 6. часу
Књига пророка Исаије (25,1-9)
1. Господе, ти си Бог мој, узвишиваћу те, славићу име твоје, јер си учинио чудеса; намере твоје од старине вера су и истина. 2. Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити. 3. Зато ће те славити народ силан, град страшних народа бојаће те се. 4. Јер си био крепост убогоме, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид. 5. Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде. 6. И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талога. 7. И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. 8. Уништиће смрт заувек, и утрће Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. 9. И рећи ће се у оно време: „Гле, ово је Бог наш, њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење његово.”


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (9,8-17)
8. И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 9. „А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 10. и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега зверја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверјем земаљским. 11. Постављам завет свој с вама, те од сада неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.” 12. И рече Бог: „Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: 13. „Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. 14. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, 15. и опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. 16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечнога завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.” 17. И рече Бог Ноју: „То је знак завета који сам учинио између себе и свакога тела на земљи.”

Приче Соломонове (12,8-22)
8. Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се. 9. Ко се снебива, а има слугу, бољи је од онога који се велича а хлеба нема. 10. Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво. 11. Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. 12. Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је. 13. Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе. 14. Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек. 15. Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је. 16. Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту. 17. Ко говори истину, јавља што је право, а лажни сведок превару. 18. Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек. 19. Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час. 20. Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који светују на мир. 21. Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла. 22. Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су му.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск. Беху другови светог Теодора Тирона. Па кад славни Теодор славно сконча, они осташе у тамници иза њега, и не беху задуго осуђени због смене намесника царског у граду Амесији. Када стиже нови намесник, још нечовечнији од свог претходника, нареди те му изведоше ову тројицу. Сва тројица беху младићи, и то Евтропије и Клеоник браћа рођена, а Василиск сродник светом Теодору. Но сва тројица по братској љубави беху као рођена браћа. Тако и пред намесником рекоше: „Као што је Света Тројица недељива, тако смо и ми по вери недељиви и по љубави неразлучни“. Узалудна беху сва ласкања од стране намесника, и узалудни покушаји његови да поткупи Евтропија. Најпре овога позва да с њим вечера, што Евтропије одби говорећи из Псалама: благо мужу који не иде на савет нечестивих, потом му понуди огромно благо – сто и педесет литара сребра – што Евтропије такође одби подсетив намесника, да Јуда због сребра душу своју изгуби. После свих покушаја, истјазања и мука беху прва двојица осуђени на распеће, а Василиск на посечење мачем. И бејаху два брата на два крста распети, за што они одадоше хвалу Христу, што их удостоји оне смрти, којом и Он умре; а трећи Василиск мачем посечен. И сви одоше у царство радости где их чекаше војвода њихов, свети Теодор, пре њих прослављен од Христа, Господа и Победиоца. Пострадаше чесно 308. године.

2. Света Пиамука Мисирка. Ради Христа не хте се удавати, него се преда подвижништву у кући своје матере. Узимала је само мало хране, и то сваки други дан, и проводила време у молитви и созерцању. Имала дар прозорљивости. Упокојила се мирно обручивши душу своју Господу, око 377. године.

3. Непозната девојка из богате куће у Александрији. Имађаше доброг оца, који претрпи много и зло сврши, и мајку злу, која добро поживе и умре у миру и би сахрањена с почашћу. У недоумици да ли да живи по примеру оца или по примеру мајке, ова девица имаде визију која јој откри стање оца и мајке у другом свету. Оца виде она у царству Божјем а мајку у тами и муци. То њу определи, да сав свој живот посвети Богу, и да попут оца свога држи се закона Божјег без обзира на све противности и недаће које би имала да претрпи. И одржа закон Божји до краја, с Божјом помоћи, и удостоји се царства небескога, у коме се састаде с оцем својим богољубивим.

Ум сабран и дигнут к Богу Свевишњему,
Срце запаљено љубављу ка Њему,
He хаје за муке, нит за тело мари.
Над таквим једино Господ господари.
Ум прилепљен Христу – то је најважније.
To на муци позна свети Евтропије
И Клеоник брат му, и Василиск мили.
Сва три су у ватри ко у роси били.
Ум прилепљен Христу за муке не хаје.
Ако мука траје и молитва траје,
O муци не мисли но молитву кроји:
Ko сe Бога боји муке сe на боји.
Два рођена брата на крст уздигнути:
Тело им се грчи, но дух се не мути,
Оба славе Бога који њих прослави,
И смрт њима такву почасну достави.
Телесна им риза цепа се и свлачи
A дух стреми к небу, дух од тела јачи:
Прими Боже, вичу, дух наш у висине.
Теби вечна слава, o Божији Сине!

РАСУЂИВАЊЕ
Говорећи по човечански, Христос је послушношћу уздигао се до старешинства у цркви, у свету и у историји људској. Нико не бива добар старешина, ако није прошао школу послушања. Адам је изгубио власт и старешинство над животињама и стихијама природним у ономе часу кад се показао непослушан према Богу. „Послушност бива за послушност; ако ко слуша Бога, и Бог њега слуша“, рекао је авва Мојсеј. Ипак очигледно је, да Бог више слуша људе него људи Бога, кад се узме колико се и колико пута људи посведневно греше о заповести Божје. Факт да Бог бесмртни слуша нас трулежне више него ми Њега, мора да испуни стидом свакога ко још савести има.
Када св. Евтропије беше мучен са своја два друга, он се помоли Богу: „Дођи нам у помоћ као што си дошао слуги Твоме Теодору (Тирону)!“ У том се земља затресе и послушни Господ јави се с ангелима и са св. Теодором. И рече Господ страдалцима: „3а време вашег мучења ја сам стајао пред лицем вашим посматрајући трпљење ваше. Имена ваша уписаће се у Књигу Живота.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на Тајној вечери и то:
1. како Он изабра хлеб и вино, два обична елемента исхране, и кроз њих установи Своју видљиво – невидљиву везу с црквом до краја.
2. како се Тајна Вечера одржала до данас и како ће се одржати до краја времена као Тајна Причешћа,
3. како се сваки дан и готово сваки час негде у свету од неког свештеника освештава хлеб и вино, и прима као тело и крв Христова. Дивна визија тога!

БЕСЕДА
о љубави к ближњим

Али остати у Тијелу потребније је вас ради. (Филиб. 1, 24)

Озарен љубављу Христовом апостол Павле признаје у посланици Филибљанима, да је за њега смрт добитак, пошто је његов живот Христос. Љубав његова према Христу вуче га у смрт, да би што пре стао уз Христа, а љубав према верним људима опет гони га да још остане у телу. Па ипак то нису две љубави, које растржу апостола и вуку га на две стране, него једна иста, која отвара пред њим две ризнице блага: једна ризница блажени свет на небу, а друга душе верујућих на земљи. Оно небесно благо увеличава се овим благом са земље; ова ризница прелива се у ону. Да иде на небо – на то вуче апостола љубав и награда; да остане на земљи – на то га вуче љубав и дужност.
Па кад један смртан човек, браћо моја, налази да је потребније бити у телу из љубави према браћи својој, какво је онда чудо да је бесмртни Бог увидео пре апостола да је потребније бити у царству духовном. Ова исповест Павлова пред Филибљанима – не објашњава ли нам она сасвим јасно побуде ваплоћења Сина Божјега? Тамо, на небесима је право Христово царство и прави Христов живот, без примесе греха и смрти. Али љубав Сина Божјега према људима нашла је да је потребније бити у телу, на земљи, међу људима. Ваистину, морамо бити благодарни апостолу Павлу, што нам је објашњавајући себе, објаснио тајну Христова доласка и пребивања у телу.
Господе, диван си у светим Својим. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024