МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 25. по Духовима
Понедељак 25. по Духовима
01.12.2003
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 2003.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда

Друга Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 274 (1,1-10)
1. Павле и Силван и Тимотеј Цркви Солунској у Богу Оцу нашем и Господу Исусу Христу: 2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 3. Дужни смо свагда благодарити Богу за вас, браћо, као што приличи, зато што веома расте вера ваша и умножава се љубав свакога од вас, једног према другом. 4. Тако да се ми сами хвалимо вама по Црквама Божијим, вашим трпљењем и вером у свима вашим гоњењима и невољама које подносите. 5. То је знак праведног суда Божијег, да се удостојите Царства Божијега, за које и страдате, 6. пошто је праведно у Бога да узврати муку онима који вас муче, 7. a вама страдалницима спокојство са нама када се јави с неба Господ Исус с анђелима силе своје, 8. огњу пламеном, који ће осудити оне који не познају Бога и не покоравају се јеванђељу Господа нашег Исуса Христа. 9. Такви ће бити осуђени на вечну погибао од лица Господњега и од славе силе његове, 10. када дође у онај Дан да се прослави у светима својима и покаже се диван у свима верујућима, јер поверовасте сведочанству нашем.
Јеванђеље Лука, зачало 65. (12,13-15; 22-31)
13. Рече му пак неко из народа: „Учитељу, реци брату мом да подели са мном наслеђе.” 14. А он му рече: „Човече, ко мене постави судијом или делитељем над вама? 15. А њима рече: „Гледајте и чувајте се сваке грамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат.” 22. А ученицима својим рече: „Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести, ни телом у шта ћете се оденути; 23. душа је претежнија од јела и тело од одела. 24. Погледајте гавране како не сију, нити жању, нити имају ризницу ни житницу и Бог их храни. А колико сте ви претежнији од птица! 25. А ко од вас бринући се може додати расту своме лакат један? 26. Ако, дакле, не можете ни најмање, зашто се бринете за остало? 27. Погледајте кринове како расту: не труде се, нити преду; али вам кажем: ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих. 28. Ако ли траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, колико ће више вас, маловерни! 29. Ни ви не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се. 30. Јер све ово траже незнабошци овога света; а Отац ваш зна да вама треба ово. 31. Него иштите Царство Божије и све ово ће вам се додати.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Платон. Од града Анкире Галатијске; хришћанин по рођењу и васпитању. Још у младим годинама показивао велико савршенство у свима добродетељима. Платон не скриваше своју веру у Христа Господа, него јавно је проповедаше изобличавајући идолопоклонике због клањања мртвим тварима место живоме Творцу. Због тога би изведен на суд пред началника Агрипина, и би много истјазаван и мучен од овога. Када га началник поче саветовати, да избегне смрт и сачува живот поклоњењем идолима, одговори му Платон: „две су смрти, једна времена а друга вечна, тако два су и живота, један маловремени а други бесконачни“. Тада Агрипин удари на њ страшне муке. Између осталога нареди, те му врелу гвоздену ђулад метаху на обнажено тело; по том од коже му кајише скрајаху. „Мучи ме још љуће, довикиваше мученик мучитељу, да се види јасно твоја безчовечност и моје трпљење“. Када мучитељ напомену мученику Платона филозофа, као незнабожачког филозофа, рече му мученик: „нити сам ја сличан Платону ни Платон мени, осим једино по имену. Ја учим и учим се мудрости, која је Христова, а он је учитељ оне мудрости, која је лудост пред Богом.“ По том би Платон бачен у тамницу, где проведе 18 дана без хране и воде. Када се стражари задивише, да Платон могаше живети гладујући тако дуго, он им рече: „ви се ситите месом, а ја светим молитвама; вас весели вино, а мене Христос, лоза истинита“. Би најзад посечен мачем око 266. год. и прими венац вечне славе.

2. Св. муч. Роман и Варул. Роман свети беше ђакон цркве Кесаријске. Једном он ревносно проповедаше Јеванђеље у Антиохији. Па када би неки идолски празник и начелник Антиохијски Асклипијад хтеде ући у храм незнабожачки да принесе жртву, Роман стаде преда њ и рече му: „грешиш, начелниче, кад идеш идолима, нису идоли богови него је Христос једини истинити Бог“. Разјарени начелник стави Романа на муке, те св. Роман би бијен и струган без милости. У том часу виде св. Роман једно дете, по имену Варул, и рече Асклипијаду: „и ово мало дете разумније је од тебе маторога, јер оно зна Бога правога а ти не знаш“. Началник поче испитивати Варула о вери, и Варул изрече своју веру у Христа Господа као јединог истинитог Бога, на супрот лажним идолима. Тада Асклипијад нареди те малога Варула мачем посекоше, а св. Романа у тамници удавише 303. год. И тако оба ова мученика наследише царство Христово.

Виде Варул муке светога Романа,
А Роман Варула тужно уплакана;
У Варула душа детињски невина,
У Варула срце чистије од крина,
Па началник злобни Варула упита,
– Хајде, дете, реци истину без мита:
Да л’ је бољи Христос ил’ богови наши?
– Бољи, бољи Христос од идола ваши’!
– Да сам знао, дете, не бих те ни пит’о!
Чим је Христос бољи? хајде реци и то.
– Христос је Створитељ света створенога,
Идоли су маште царства демонскога. –
Началник се збеси па отрока бије,
А отроку мило, па збори гласније:
– Остав’те се, људи, демона проклети’,
Бог је један Христос, Он људе просвети. –
Крај Варула мајка – храбри свога сина:
– Удостој се, сине, мученичког чина.
Као јагње Варул под мач главу сави,
И Христа, и себе, и мајку, прослави.

РАСУЂИВАЊЕ
Ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други (Мат. 5, 39), заповедио је Господ. То је најкраћи и најјаснији израз науке о смирености. Ничега се зли демони не страше толико код човека као смиреног испуњавања заповести Господњих. У Александрији беше неки богаташ и велмож, па имаше ћерку младу, у коју уђе зли дух, и ћерка сиђе с ума. Рече неко очајноме оцу, да ћерку његову нико не може исцелити осим монаха отшелника, који живе у пустињи, и у Александрију долазе с времена на време ради продаје котарица, свога рукодеља; но и од њих нико неће хтети ући у кућу богаташа велможе, ако им каже због чега их зове. Него је најбоље да он купи у њих котарица, и позове их кући, да им плати, па кад буду ушли у кућу, тада замолите их, да се помоле Богу за сву чељад у кући, даако тако Бог помогне и исцели полуделу девојку. Послуша отац, оде на пазар у одређени дан, и нађе једног ученика св. Макарија, где продаје котарице. Он брзо купи котарице, и позва монаха кући својој, да му плати. Када монах уђе у кућу, луда ћерка изненадно искочи пред монаха и снажно га удари руком по једном образу. Ћутке монах брзо окрете и други образ. У том зли дух завапи горко и побеже из девојке. И девојка постаде потпуно мирна и разумна. Када се монах врати у пустињу исприча старцима, шта се случи. И они сви прославише Бога што дарова толику силу ономе ко испуњава заповести Његове.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно створење света, и то:
1. како петога дана Бог створи животиње што живе у води, и птице небеске у ваздуху;
2. како их благослови Бог, да се рађају и множе.

БЕСЕДА
о љубави претежнијој од разума

Познати претежнију од разума љубав
Христову. (Еф. 3, 19)

Љубав која претеже разум, превазилази наше појимање, то је љубав Христова. Нико не може ни наслутити ни каквоћу ни величину те љубави док се Христос у њ не усели. Може ли ико наслутити укус меда, ако никад није устима својим окусио мед? Тек кад вером уђе Христос у срце човеку, човек осети неисказани укус љубави Христове, сладосни и опојни мирис њен, и недосежну свеобухватљивост њену. Као што човек имајући Христа у срцу додирује ширину и дужину и дубину и висину познања мудрости божанске, тако исто имајући Христа у срцу човек додирује бескрајну пучину божанске љубави Христове. О браћо моја, како су речи бледе, кад треба говорити о љубави Христовој, – никад и нигде нису блеђе и немоћније него ту. Ваистину шта се може говорити пред таквим изненађујућим доказима љубави Његове: створи нас из љубави, ваплоти се из љубави, из љубави прими поругу и смрт, нас ради из љубави отвори нам небо и објави приготовљену нам славу бесмртну! Но и ово што смо набројали само је нешто од свега онога неисцрпног богатства, славе, красоте и животворне хране, што се назива љубав Христова. О кад би се само удостојили вером да се Господ Исус усели у срца наша, да би могли окусити љубав Његову неописану!
О Господе Исусе Христе, животе наш, мудрости наша и љубави наша, очисти нас и усели се у нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024