МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 2. по Духовима
Среда 2. по Духовима
03.07.2002
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 2002.
1   Понедељак
2   Уторак
3  ▶ Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 87 (4,13-25)
13. Јер обећање Аврааму или семену његову да он буде наследник света не би законом него праведношћу вере. 14. Јер ако су наследници они који су од закона, узалудна је вера и пропаде обећање. 15. Јер закон ствара гнев; а где нема закона нема ни преступа. 16. Зато је од вере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вере Авраама, који је отац свима нама. 17. Као што је написано: „Јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме поверова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.” 18. Кад није било никакве наде он с надом поверова да ће бити отац многим народима, као што је речено: „Тако ће бити твоје потомство.” 19. И не ослабивши вером не помисли на своје већ умртвљено тело, а беше му негде око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце. 20. И у обећање Божије не посумња с неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу, 21. и беше потпуно уверен да оно што Бог обећа кадар је и учинити. 22. Зато му се и урачуна у праведност. 23. А не би писано само за њега да му је урачунато, 24. Него и за нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих, 25. који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше.

Јеванђеље Матеј, зачало 23. (7,21-23)
21. Неће сваки који ми говори: „Господе, Господе”, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима. 22. Многи ће ми рећи у онај дан: „Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили?” 23. И тада ћу им јавно казати: „Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Методије, епископ патарски. Из млада се посветио подвигу и као град на гори био виђен и позван на епископство у граду Патари Ликијској. Учен и красноречив архијереј, Методије је писао против јереси Оригенове. Његове „богодухновене речи као муња засијаше по свему свету“. Незнабошци се дигоше на њега, мучише га и посекоше у Халкиди Сиријској 311. године.

2. Свети мученици Аристокл, Димитријан и Атанасије. Аристокл би свештеник саборне цркве у граду Тамасу на Кипру и провођаше богоугодан живот. Због његове велике ревности к вери удостоји се гласа с неба, да иде у Саламину Кипарску и прими венац мучеништва. Њему се придружише Димитријан ђакон и Атанасије чтец. Дошавши у Саламину, ови Божји људи почеше проповедати Христа. Незнабошци их ухвате и после истјазања Аристокла мачем посеку, а Димитријана и Атанасија у огњу спале 306. године.

3. Преподобни Наум Охридски. Главни му је празник 23. децембра, а 20. јуна му је летњи празник. О овоме летњем празнику бива велики сабор народа у манастиру Светог Наума. Многи болесници долазе или бивају донесени, да ту над моштима светитељевим кроз веру и молитву получе исцељење. Не само православни него и људи друге вере долазе да потраже помоћ од светог Наума. Један муслиман из Ресна донео је и приложио манастиру звоно 1926. године из благодарности, што му је светитељ исцелио брата и са самртничке постеље подигао поново у живот. Прилагач се звао Џемаил Зизо, а његов исцељени брат Сулејман Зизо. Обојица су били угледни грађани у Ресну.

4. Свети Калист I, патријарх цариградски. Као ученик Григорија Синаита подвизавао се на Атону у скиту Магулу код Филотејског манастира пуних двадесет осам година. Ту је он саградио доцније обитељ светог Маманта. Буде изабран за патријарха цариградског 1350. године. После четири године удаљи се с престола патријаршког поново у Свету Гору. Но у време цара Јована Палеолога поново буде враћен на престо, где као патријарх остане до смрти. Упокојио се 1368. године на путу за Серез, куда је ходио царици српској Јелени, да иште помоћ против Турака. У друштву са Игњатијем саставио красно руководство за подвижнике. Осим тога написао житије светог Григорија Синаита и светог Теодосија Трновског, као и многобројне беседе. Интересантно је споменути, како је свети Максим Капсокаливит прорекао смрт патријарху Калисту. На путу за Србију Калист удари на Свету Гору. Видећи га, свети Максим рече: „Овај старац неће више видети своје пастве, јер позади њега чује се надгробно пјеније: блажени непорочни в пути“.

5. Свети Левкије, епископ врунтисиопољски, у Италији. Рођен у Александрији и рано ступио у манастир. Удостојио се великих откровења и моћне благодати, тако да је и мртве васкрсавао и демоне из људи изгонио. Био најпре епископ у Александрији, па по заповести с неба пређе у Италију у незнабожачки град Врунтисиопољ, који сав покрсти и у коме сагради храм Богоматери. По многом и успешном труду преселио се у вечност у време цара Теодосија II, у V веку.

6. Блажени Студије. Знаменити патриције и конзул у Цариграду. Основао близу Златних Врата цркву светог Јована Претече и манастир, прозват по њему Студијски. Овај манастир је постао знаменит по многим славним мужевима, духовницима, подвижницима и за веру страдалницима, од којих је најпознатији свети Теодор Студит. Латински крстоносци разорили су ову обитељ 1204. године, но обнови је цар Константин Палеолог Порфирородни 1293. године. На том месту сада се налази турска џамија.

– Левкије, Левкије, срца убељена.
У Књизи Живота блаженог имена,
Спомен ћe ти вечни на небеси бити
A на земљи црква тебе ћe славити!
Такав глас Левкије c небеса услиша
И мир благоухан срце му утиша.
На Левкија светог враг се црни диже
Но Левкије на њег крстом се подиже.
Вражијим стрелама он се не ујазви
Но сву вражју силу силом Божјом разби.
Бог му силу даде, доброме пастиру,
Те сачува стадо у грешном Мисиру.
Још основа цркву у Врунтисјопољу
И научи људе штитит’ Божју вољу.
Народ крсти многи и велможе славне,
Све обасја лучем вере православне.
Чудесима својим цео свет задиви,
Пa Господу оде – венац славе прими.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Кипријан пише o бесмрћу: „Кад би неки знаменит човек теби нешто обећао, ти би поверовао његовом обећању и не би ни помислио, да ће те обманути онај који је вазда веран својој речи. Но гле, вероломниче, теби говори сам Бог, и ти се са сумњом колебаш! Бог је теби обећао бесмрће по исходу из овог света, и ти дрско сумњаш у то обећање! To значи: сасвим не познавати Бога, значи: неверовањем вређати Христа Господа и Учитеља.“ O како је силна вера у светитеља Божјих! И како јасна и разумна и добро образложена простим но силним примерима! Несвети не сумњају зато што су тобож разумнији, него зато што су несвети. Светији Човек је увек разумнији, јер у чистом огледалу свога срца види истину.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно усахнуће неплодне смокве (Матеј 21, 19) и то:
1. како Господ прокле смокву са много лишћа a без плода, и смоква усахну,
2. како је и мој живот са много лишћа – телесне бриге, жеље, мисли – a без духовног плода, те може доћи под исто проклетство, ако се не поправим.

БЕСЕДА
о томе како је наше спасење у рукама Божјим

Коњ се спрема за дан боја, али је у Господа спасење. (Приче Сол. 27, 31)
Ми смо дужни да се припремимо, но од Бога зависи наш успех. Сва наша припрема само је као предлог Богу, али не одлучује припрема но Бог. Зато мудро народ каже по опиту своме: човек предлаже а Бог располаже.
Војниче Христов, опремај ум свој као доброг коња, оружај срце своје врлинама, челичи вољу своју подвизима, али знај – да је спасење у Господа.
Орачу Христов, ори и преоравај душу своју, сеј добро семе јеванђељско у њу сваки дан, плеви њиву душе своје од корова, стражи над њом, али знај – да је спасење у Господа.
Трговче Христов, вежбај се сваки дан у доброј трговини, мењајући материјално за духовно, и земаљско за небесно, и смртно за бесмртно, али знај – да је спасење у Господа.
Није помогао коњ фараону у Црвеном мору. Нити је помогло богатство Вавилону у дан расплате с Богом. Све може неко припремити, па ипак у одсудном часу све изгубити. Јер спасење није у припреми него у Господу. Зато су светитељи, мада најприправнији за Царство Божје, и на самртном часу уздисали не знајући, да ли ће бити примљени у Царство. О како су добро памтили они реч Господњу: кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо залудне слуге (Лк. 17, 10)!
Будимо спремни, браћо, за дан искушења, добро утегнути, и опасани, и наоружани, али не уздајмо се у своју спрему него у Господа.
О Господе Спаситељу наш, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024