МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица блудног сина
Среда седмице блудног сина
27.02.2002
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 2002.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27  ▶ Среда
28   Четвртак

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 68 (3,1-18)
1. Ево, љубљени, пишем вам већ другу посланицу; у њима подсећањем будим ваш чисти разум, 2. да се сетите речи које су раније казали свети пророци, и заповести апостола ваших од Господа и Спаса, 3. знајући прво ово да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, 4. и говорити: „Шта је с обећањем Доласка његова?” Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања. 5. Јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана речју Божијом, 6. од којих тадашњи свет, водом потопљен, пропаде. 7. А садашња небеса и земља остављени су његовом речју за огањ и чувају се за Дан суда и погибли безбожних људи. 8. Али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан. 9. Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају. 10. А доћи ће Дан Господњи као лопов ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дела што су на њој изгореће. 11. Па кад ће се све ово распасти, какви треба да будете ви у светом владању и побожности, 12. очекујући и желећи да скорије буде долазак Божијега Дана, од кога ће се небеса огњем запаљена распасти и стихије ужарене растопити. 13. Нова пак небеса и нову земљу по обећању Његовом очекујемо, где правда обитава. 14. Зато, љубљени, очекујући ово старајте се да се нађете пред Њим чисти и непорочни у миру. 15. И дуготрпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа, 16. као што говори о овоме и у свима својим Посланицама, у којима су нека места тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст. 17. А ви, дакле, љубљени, знајући унапред, чувајте се да обманом безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од својега ослонца, 18. Но узрастајте у благодати и у познању Господа нашега и Спаса Исуса Христа. Њему слава и сада и у Дан вечни. Амин.

Јеванђеље Марко, зачало 61. (13,24-31)
24. Али у те дане, после те невоље, сунце ће се помрачити, и месец своју светлост изгубити. 25. И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се. 26. И тада ће угледати Сина Човечијега где долази на облацима са силом и славом великом. 27. И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба. 28. А од смокве научите поуку: Када се већ њене гране подмладе и олистају, знате да је близу лето. 29. Тако и ви када видите ово да се збива, знајте да је близу код врата. 30. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 31. Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Аксентије. Врло угледан властелин у Цариграду међу властелом и дворјанима цара Теодосија Млађега. Загрејан љубављу Христовом, Аксентије се замонаши и пребиваше још не дуго време у Цариграду. Када се почеше о њему похвале говорити, он побеже од људских похвала и настани се на једној гори близу Халкидона, која се после прозва Аксентијева гора. Не оствари му се жеља да остане ту заувек скривен од људи, јер нађоше га чобани и разгласише га. И почеше к њему доводити болеснике на исцељење. И он исцели многе. Слепоме поврати вид, губаве очисти, помазав их јелејем, тако и узетога подиже, и многе демонијаке ослободи демона. Све је то за дивљење, али је његова смерност још за веће дивљење. Кад год су га молили да некога исцели, он се бранио речима: и ја сам човек грешан! Но принуђен многим молбама он је приступао исцељењу на следеће начине: или је позивао све присутне да се с њим заједно помоле Богу за болесника; или је прво утврђивао веру у људима, па онда им говорио, да ће им Бог дати по вери; или је говорио над главом болесниковом: исцељује те Господ Исус Христос! То је све чинио, само да се не би чудотворство приписивало њему него Богу Свемогућем. Учествовао на IV васељенском сабору у Халкидону и силно штитио Православље од јереси Евтихијеве и Несторијеве. У дубокој старости узе Господ његову младу душу к Себи 470. године, а старо тело оста на земљи, од које је и саздано.

2. Преподобни Исакије, затворник печерски. Живео је у време светих Антонија и Теодосија. Дошао у манастир као богати трговац. Остави све и раздели сиротињи, а он се преда најстрожем подвигу у зазиданој ћелији. Сам свети Антоније кроз оканце додавао му по једну просфору, и то сваки други дан. Прелештен од демона, који му се јаве у светлости ангелској, он се поклони њима, потом и самом сатани, верујући да је то Христос. Од тога се разболи, и одлежи две године, после чега оздрави и постане обазривији и искуснији подвижник, због чега му се пред крај даде благодат обилна. Упокојио се 1090. године.

Аксентије, украс Православља,
Једне ноћи у тишини немој
Мољаше се Богу са сузама,
И духом се к небу узносаше
К’о херувим c пламеним крилима,
Док се свецу поглед омакао
У poj звезда на своду небеском;
Загледа се старац, заплака се,
Питају га свештени монаси,
Да им каже, шта је угледао,
И зашто се старац расплакао?
– Децо моја, свештени монаси,
Видех душу светог Симеона,
Симеона великог Столпника,
Стуба вере, стуба Православља,
Hoћac нам је Столпник преминуо,
Душа му се на небо узноси,
Сјајни пламен, сјајнији од звезда,
Поред нас се душа навратила,
Мене грешног љупко поздравила.
*
Од те ноћи многе ноћи прошле,
Док вест дошла o смрти Столпника,
Сви познаше истину визије
Што је виде свети Аксентије.

РАСУЂИВАЊЕ
Зашто људи остављају једно место и селе се на друго? Углавном зато што се надају бити срећнији на другом месту. И заиста с гледишта светског живота и задовољства, места могу бити различита, боља и гора. Ко год се не нада бољем животу после смрти, тај тражи бољу чулну пашу у овом животу. Но ако ослушнеш срце оних људи, који су могли и умели живети на такозваним најбољим местима на земаљској кугли, опазићеш незадовољство, јад и очај. Нису нашли оно што су тражили. Јели су до пресита на сваком месту, и најзад гладни гледају смрти у очи.
А погледај светитеље хришћанске! Они су бирали места с најмање светске паше, места „суха, непроходна и безводна“. места усамљена и страшна, места која најмање привлаче пажњу, и о која се нико не отима. Сва су места на земљи они сматрали подједнако без вредности но бирали су ова места само зато да би се лакше приближили духом и умом својим бесмртној домовини својој. И ако би ко ослушнуо срцу њиховом, опазио би радост и задовољство.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као родитеља који у пустињи плаче за децом својом, вичући их и скупљајући их, и то:
1. децу народа израиљског (у оно време),
2. децу свих народа на земљи,
3. децу свих времена од створења до краја.

БЕСЕДА
о обрнутим вредностима у царству Божјем

Али ће многи први биши пошљедњи
и пошљедњи Први. (Мат. 19. 30; Лк. 13. 30)

Како је премудар Онај који изрече ове речи! Он не рече да ће сви први бити последњи а сви последњи први, него многи. Ниједне погрешке нема у Јеванђељу и нигде ни једног преувеличења.
Зашто Господ ограничи и не рече сви, него многи. Искуство нас учи, да су неки од оних који су били први у части на земљи, остали први у части и код Бога. Било је царева који су са престола свога угодили Богу, а било је људи ван сваке власти који су до смрти гневили Бога. Било је богаташа који су се доброчинством и вером спасли, а било је сиромаха који су због злобе и неверовања примили осуду. Било је људи чувених који су одбацили и веру и добродетељ. И тако неки који су били први овде, остали су први и тамо, а неки који су последњи овде, остали су последњи и тамо.
Али, авај, многи први овде постали су последњи тамо. И о радости, о правде Божје: многи последњи овде, постали су први тамо!
Господ нити је истицао нити похваљивао иједан сталеж, иједан занат, мимо све остале, него је регрутовао (и дан-данас регрутује) војску светлости из свих сталежа, од свих заната и занимања. За њега није мерило човека ни круна ни просјачка торба него вера – вера и добродетељ.
Господе премудри, сети се и нас у царству Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024