МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Понедељак 6. седмице Великог поста
06.04.1998
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1998.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6  ▶ Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (48,17-22; 49,1-4)
17. Овако вели Господ, избавитељ твој, светац Израиљев: „Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.” 18. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 19. И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његовех; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: “Избави Господ слугу свог Јакова”. 21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 22. Нема мира безбожницима вели Господ.

1. Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и у телу својем сакри ме. 3. И рече ми: „Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.” 4. А ја рекох: „Узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.”


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (27,1-41)
1. Кад Исак остари и очи му потамнеше, те не виђаше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: „Сине!" А он одговори: „Ево ме.” 2. Тада рече: „Ево остарио сам, не знам кад ћу умрети; 3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова; 4. и зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.” 5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе. 6. А Ревека рече Јакову сину свом говорећи: „Гле, чух оца твог, где беседи с Исавом братом твојим и рече: 7. 'Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док несам умро.' 8. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати. 9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док не умро.” 11. А Јаков рече Ревеци матери својој: „Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 12. може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.” 13. А мати му рече: „Нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.” 14. Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беаху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 18. А он уђе к оцу свом и рече: „Оче.” А он одговори: „Ево ме; који си ти, сине?” 19. И Јаков рече оцу свом: „Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мог, па да ме благослови душа твоја.” 20. А Исак рече сину свом: „Кад брже нађе, сине?” А он рече: „Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.” 21. Тада рече Исак Јакову: „Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.” 22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.” 23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови; 24. И рече му: „Јеси ли ти син мој Исав?” А он одговори: „Ја сам.” 25. Тада рече: „А ти дај сине, да једем лова твог, па да те благослови душа моја.” И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи. 26. Потом Исак отац његов рече му: „Ходи сине, целуј ме.” 27. И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његовех, и благослови га говорећи: „Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.” 28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!” 30. А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 31. Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: „Устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.” 32. А Исак отац његов рече му: „Ко си ти?” А он рече: „Ја, син твој, првенац твој Исав.” 33. Тада се препаде Исак, и рече: „Ко? да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.” 34. А кад чу Исав речи оца свог, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу свом: „Благослови и мене, оче.” 35. А он му рече: „Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.” 36. А Исав рече: „Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенство ми узе, па ето сада ми узе и благослов.” Потом рече: „Ниси ли и мени оставио благослов?” 37. А Исак одговори, и рече Исав: „Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?” 38. А Исав рече оцу свом: „Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче.” И стаде иза гласа плакати Исав. 39. А Исак отац његов одговарајући рече му: „Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 40. Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.” 41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: „Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.”

Приче Соломонове (19,16-25)
16. Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 17. Господу позајмњује ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 18. Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 19. Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 20. Слушај свает и примај наставу, да после будеш мудар. 21. Много има мисли у срцу човечем, али што Господ науми оно ће остати. 22. Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 24. Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 25. Удри потсмевача да луди омудра, и разумнога накарај да разуме науку.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Артемон, епископ селевкијски. У Селевкији рођен и васпитан. Кад је апостол Павле дошао у тај град, видео је Артемона, утврдио га још више у вери Христовој, и поставио за епископа тога града. Артемон је с љубављу и ревношћу управљао словесним стадом Христовим, био лекар душа и тела људских, и преселио се у вечност у дубокој старости.

2. Преподобни Јаков Исповедник. Пострадао за иконе од цара Лава Јерменина. Био монах и сабрат манастира Студитског. Па кад велики Теодор Студит би у заточењу, овога Јакова бацише на велике муке, да би се одрекао иконопоштовања. Но он оста истрајан и веран Православљу до краја. Изубијана и измучена, врате га назад у манастир, када зли цар Лав зло заврши живот. У манастиру умре од тешких убоја и пресели се међу небесне грађане.

3. Свештеномученик Партеније, патријарх цариградски. Родом са острва Митилене. Био је епископ хиоски дуже времена. После буде изабран за патријарха. Но по лажним доставама, као да је радио против државе, Турци га најпре нуђаху да се потурчи, а када он то одлучно одби, обесе га 1657. године.

4. Спомен чуда у Печерском манастиру. Два друга Јован и Сергије, побратиме се пред иконом Пресвете Богородице у том манастиру. Јован беше богат човек и имаше петогодишњег сина Захарија. Разболе се Јован и пред смрт препоручи свога сина старању Сергијевом, и остави Сергију на чување доста сребра и злата с тим, да овај то уручи Захарији када овај одрасте. Но када Захарија одрасте, Сергије одрече да је ишта примио од умрлог Јована. Тада му рече Захарија, нека се закуне пред оном истом иконом Пресвете Богородице, пред којом је ухватио братство са његовим пок. оцем, да ништа није примио од Јована, па му ништа неће ни тражити. Сергије пристане. Но када се закле, хтеде прићи да целива икону, али га сила нека држаше даље и не допушташе. Тада наједанпут поче бесомучно викати: „Свети оци, Антоније и Теодосије, не дајте да ме погуби овај немилостиви ангел!“ То га демон беше напао по Божјем попуштању. Потом проказа сав новац што је Јован оставио. Но када отворише, нађоше ону суму удвојену. Удвоји се она сума Промислом Божјим. Примивши новац, Захарије га даде манастиру, а сам се ту постриже за монаха, проживе дуго, удостоји се великих дарова Божјих, и пресели се мирно у вечност.

5. Преподобни Захарија. Син Кариона Мисирца, који остави жену и децу и замонаши се. Захарију узме отац к себи, пошто га мајка није могла да исхрани. Иако млађи од многих стараца у Скиту, удостојио се био већих благодатних дарова него многи старци. Од благодати Божје осећао је као да му гори цела унутрашњост његова. На питање светог Макарија, ко је прави монах, одговори Захарија: „Онај ко себе непрестано принуђава на заповести Божје“. А на питање авве Мојсеја, шта значи бити монах, Захарија скине своју камилавку и згази ногама па рече: „Ако човек не буде овако сокрушен, не може бити монах!“ Био великим светилом међу монасима у пустињи, и млад се упокојио у Господу.

– Шта човеку вреди. Ти Господе, рече.
Да сва свет пространи у својину стече,
Када мора данас ил’ сутра умрети.
A стечено благо њега надживети!
Шта вреди да круну он на главу стави
Кад је иза себе мора да остави!
Шта му вреди злато и хрпа од сребра
Кад прорасте трава кроз суха му ребра!
Шта помаже свила, бисер и јестива.
Кад га сунце више не сагледа жива!
Изгуби ли душу, шта му свет помаже?
Тел’о му без душе у гроб се полаже.
Тело му и душа, обоје умрли.
Свако својим путем своме гробу хрли.
Два мртваца тада људи сахрањују,
Ни за једним од њих горко не тугују.
O нек чува душу ко разума има,
Опомену јасну Ти си дао свима.
Душа је једино што се може спасти.
Све друго у свету – и свет he пропасти.
O Господе драги, кад Твој савет знамо.
Још и силу Твоју и помоћ требамо.
O помози, блаже, нашој грешној души,
Дим сујете светске да је не угуши.

РАСУЂИВАЊЕ
Путовали негда авва Данило и авва Амој. Авва Амој рекар: „Кад ћемо, оче, стићи у ћелију?“ (тј. да би се могли Богу молити). Авва Данило му одговори: „А ко нам сада одузима Бога? И у ћелији је Бог, и ван ћелије – тај исти Бог.“ Овим се учимо непрекидности молитве, размишљања о Богу и созерцања Божјег делања у нама и около нас. Храм олакшава и појачава молитву. Тако исто затвореност и усамљеност на свој начин олакшава и појачава молитву. Но ко неће да се моли ни храм ни ћелија неће га везати. Нити ће онога ко је осетио сласт молитве, моћи природа и путовање одвојити од молитве.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. бројећи капи Његове пречисте крви и бројећи грехове моје,
2. бројећи болне уздахе Његове и бројећи глупе дане смеха мога.

БЕСЕДА
о верности у страдању и венцу живота

Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати…
Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота. (Откр. 2, 10)

Својим страдањем Господ је олакшао наша страдања. Он је претрпео највеће муке и изашао као победилац; зато Он може нас храбрити у нашем малом страдању. Он је страдао и трпео на правди, а ми страдамо и трпимо испаштајући своје грехе. Зато Он двоструко може нас опомињати, да истрајемо до краја, као што је Он, безгрешни, истрајао. Њему нико од нас није помогао нити олакшао муке и трпљења, а Он стоји уза свакога од нас кад страдамо, и олакшава нам наше муке и невоље. Зато Он има право да каже сваком страдалнику ради имена Његова: не бој се! Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати, говори Он, јер Ја сам поднео сва страдања и познајем их; и ниједног се страдања нисам убојао, него сам их све примио на Себе и све их на крају – победио. Ја их нисам победио одбацивши их или побегавши од њих, него примивши их све на Себе драговољно и подневши их све до краја. Тако и ти прими на себе драговољно страдања, а Ја видим и знам, колико ти можеш поднети и докле.
Ако ли страдања буду трајала и до саме смрти, и ако ти она и смрт проузрокују, не бој се ипак: даћу ти вијенац живота. Крунисаћу те животом бесмртним, вечним. у коме Ја царујем са Оцем и Духом животворним. Бог те није ни послао на земљу, да угодно живиш него да се спремиш за бесмртни живот. Жалост би била велика, кад Створитељ твој не би ти могао дати бољи, и дужи и светлији живот него што је тај на земљи, који сав заудара на трулеж и смрт, и који је краћи него живот гавранова.
О браћо моја, послушајмо реч Господа, и сва ће нам страдања бити олакшана. Ако нам се ударци света сада чине као тврдо камење, кад послушамо Господа, они ће постати као пена морска.
Господе Победитељу, научи нас још дуготрпљивости Твојој. И кад малакшемо, пружи руку Твоју, и подржи нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024